Sunday, August 28, 2016

KONCERT: Kralj Čačka (Pančevo, 28. 08. 2016)

Zastrašujuća je činjenica da slikar Nenad Marić (1979, diplomirao na beogradskom FLU) kao Kralj Čačka radi već sedam godina - od 2009. godine. Osim toga, još je strašnije to što ovaj izuzetni kantautor - koji radi pod uticajem Boba Dylana, Captaina Beefhearta, Toma Waitsa, Leonarda Cohena, Nicka Cavea, Johnyja Casha, Muddyja Watersa, Howlin Wolfa, Jacquesa Brella, dok se se u srpskom kontkstu naslanja na ono što je pre dvadesetak godina radio Vojislav Voja Vijatov kroz Onomatopeju ideja - iza sebe još uvek nema nijedno zvanično izdanje. To je dakle toliko neverovatno da svakom poštovaocu srpske rock and roll scene uliva neku vrstu uvrnutog strahopoštovanja, jer Marić se bukvalno na sve strane razmeće talentom i sposobnošću da napravi ne pop pesmu nego kompletan proizvod - od teksta koji te uvuče u priču sa lakoćim kakvu nalazimo kod vrhunskih majstora kratke priče, preko aranžmana koji zaista i bez neke zadrške podsećaju na Toma Waitsa (ali i Cavea, Cohena, a fali mu samo harmonika da bi - na primer kod pesme Ludi svete - sve poprimilo obrise brechtijanskih pozorišnih songova i onoga što rade The Tiger Lillies) pa sve do celokupnog imidža (Tom Waits oko Rain Dogs albuma). 

Ali sve to je još uvek - dakle sedmu godinu - nekako ispod zemlje, neotkriveno, svedeno na uži krug fanova-posvećenika, od kojih će i tako mnogi doći tek da traže Moj avatar i čekaju pesmu Deda Mraz je švorc (jedine dve studijske pesme, sa zvaničnim video-spotovima).

Večeras u Pančevu je Kralj Čačka nastupio u sklopu poslednjeg dana FreeDom festivala i to u sledećoj postavi: Marko Marić (klavijature, električna gitara i udaraljke), Miladin Stojković (kontrabas) i naravno Nenad Marić alijas Kralj Čačka  (vokal, akustična gitara i maracas). U dvorištu pančevačkog Doma omladine je bilo nešto više od pedesetak ljudi, najviše mlađe i srednje generacije. Ispred bine su bile raspoređene stolice i stolovi tako da smo svi mogli da sedimo opušteno i posvetimo se slušanju i gledanju bez gurkanja i gužve. 

Publika je bila maksimalno kulturna tako da - osim pomenutog dobacivanja u vezi Kraljeve zasad napoznatije pesme Moj avatar - nije bilo problema sa ljudima, svaku pesmu su lepo prihvatili i nisu štedeli ruke za aplauze. Bend na bini je bio lepo raspoložen, mada je Marić veoma malo pričao, zahvalio se par puta na aplauzima i rekao po dve-tri reči u vezi nekih od pesama ("pesmu 1024X768 piksela sam ovako napisao - dakle bez akustične gitare - da bih imao pušačku pauzu u toku nastupa"). Kralj Čačka je svirao nešto više od sat vremena, vrativši se na jedan bis. Naravno, iako ne postoje zvanična izdanja, siguran sam da nije odsvirana ni polovina pesama koje Kralj Čačka ima na repertoaru ...

Dakle mogli smo čuti pesme kao što su Zemlja Snova, U tvom malom svetu, Istanbul, Konac nam je pretanak, Žur smrti, Pad u Ljigu, Ludi svete, 1024X768 piksela, Moj avatar, Deda Mraz je švorc, Želeo sam kao mali i Dobro jutro ljudi! A na bis su svirali Težak pad u rodni grad (obrada-prepev pesme Hometown Blues Steve Earlea) i Kako izgleda jutro. Osim navedenih, po nekom mom računu, nisam uspeo da identifikujem još pet ili šest pesama ... 

Meni je bilo veoma zanimljivo da pratim šta sve Marić svira na toj njegovoj akustičnoj gitari - koji su to sve hvatovi! Masu tih akorda i hvatova nikad nisam video i jasno je bilo da je čovek veliki maher za gitaru, generalno se taj način sviranja u današnje vreme i ne viđa često.  Osim gitare, posebno efektan je bio kontrabas kada je Stojković svirao gudalom (na primer pesmu Istanbul) čime je doprinosio moćnom i dubokom drone efektu na pesmama. Ipak, celokupan zvuk je najviše popunio Marko Marić svojim klavijaturama i električnom gitarom, pri čemu se ne zna šta je bolje svirao - pravi multiinstrumentalista!

Bio je ovo jedan od najboljih koncerata koje sam video u proteklih par godina! Kralj Čačka je odlično predstavio svoj osobenini miks bluesa, rocka i jazza, dok nas je kroz svoje pesme s lakoćom uvodio u fascinantne priče o svakakvim ljudima, situacijama, stanjima i boljkama. I na kraju nas je ostavio da želimo i očekujemo još. 


Nažalost, kao što rekoh, albuma još uvek nema, tako da nam ostaje samo da isčekujemo neku sledeću priliku za novi randezvous uživo. Ili bar preko YouTube-a ... Bilo kako bilo, ako u svom gradu vidite najavu za Kralja čačka, nikako nemojte propustiti njegov nastup! 

Thursday, August 25, 2016

POETSKO VEČE: Letnje večeri poezije i filma, Vilijam Blejk (Kovačica, 20. 08. 2016)

William Blake (1757 -1827) je bio engleski književnik, slikar i grafičar. Bio je samouk stvaralac, likovno se obrazovao kopirajući Michelangela, Rafaela i Dürera - crtajući detalje arhitekture i plastike u Westminsterskoj opatiji. Književnu kulturu je stekao čitajući i imitirajući engleske renesansne pesnike i savremene "predromantike". Njegov pogled na svet formirao se u proučavanju Swedenborgovih teozofskih spekulacija i mnogih rasprava o gnosticizmu i druidizmu, ali je ipak, i kao slikar i kao pesnik, ostvario i brojna originalna dela. 

Blejk se možda najviše približio idealnom poimanju smisla i slike u svojim lirskim pesmama. Osim Pesničkih skica, negovog prvenca, nijedno od ostalih njegovih dela mu nije štampano za života, a u javnost su dopirala samo u malobrojnim primercima što ih je vlastoručno izrađivao posebnom tehnikom obojenog bakropisa, koju je sam izumeo. Od njegovih slikarskih radova posebno se ističu ilustracije Miltona, starozavetne Knjige o Jobu i Dantea.

U organizaciji KOKRAMA a za ljubitelje poezije i filma, ovog leta su organizovane veoma zanimljive večeri poezije i filma. Poslednje poetsko veče u ovom nizu je bilo posvećeno ljubiteljima Vilijama Blejka. Hepening je počeo nešto posle 21h i petnaestak posetilaca je imalo priliku da u opuštenoj atmosferi u prostorijama KOKRAM-a, na spratu Doma kulture, uživaju u živom čitanju poezije ovog autora i pogledaju nekoliko kratkih filmova koji ilustruju život i delo Vilijama Blejka. 

Mnogobrojne Blejkove pesme čitali su - praćeni zanimljivim svetlosnim efektima - članovi ansambla KOKRAM Miroslav Sabo, Jan Hrćan, Andrea Karas i Martin Hrćan. Zanimljivi kuriozitet je i ovaj put bio to što su Blejkove pesme čitane na srpskom, slovačkom i engleskom jeziku. Posle poetskog dela programa pušten je i film Mrtav čovek (Dead Man, 1995, režija: Jim Jarmusch). 

Ovime su završene Letnje večeri poezije i filma u organizaciji KOKRAMA. Kao jedan od onih koji su posetili sve četiri večeri hteo bih da se zahvalim svima iz ove organizacije, mislim da su nam ove devojke i ovi momci pomogli da kako-tako preguramo ovo prilično dosadno i pretoplo leto! Ako ništa drugo, ako se nije imalo gde izaći i šta videti - mogli smo uvek da računamo bar na tu subotu uveče u KOKRAM-u. I to je bilo veoma lepo za imati!

Pred svima nama je jesen za koju sam uveren da nam donosi još puno zanimljivih dešavanja u produkciji KOKRAM-a. Kao prvo, trebalo bi da nam režiser i scenarista Dragan Karlečik upriliči premijeru kratkog filma Gde je Ana? koji je ovog leta snimljen - po njegovom scenariju - na seminaru Pišeš? Píšem! u Pivnicama. Bio bi to predivan početak nove sezone, kako za kolektiv tako i za celu kovačičku kulturno-umetničku scenu ... Vidimo se!

Thursday, August 11, 2016

POETSKO VEČE: Letnje večeri poezije i filma, Edgar Alan Po (Kovačica, 06. 08. 2016)

Edgar Allan Poe je bio američki pisac i književni kritičar. Pored svoje poezije i kratkih priča, Po je bio poznat zbog priča misterije i jeze. Smatran kao glavna ličnost romantizma u Americi, bio je njihov najraniji praktičar kratke priče. Osim što je smatran i za osnivača detektivskog žanra, priznat je i kao važan za još mladu naučnu fantastiku koja je tada počela da se probija u književnosti. Bio je prvi poznati američki pisac koji je pokušao živeti od struke, zbog čega je imao težak život i karijeru. Po i njegova dela su dosta utiecala na književnost u SAD i u svetu, ali i na muziku, filmsku i TV produkciju sve do današnjih dana. Njegova najpoznatija dela su pesme Gavran, Anabel Li, roman Avanture Artira Gordona Pima, kao i pripovetke i novele Pad kuće Ušer, Ubistva u ulici Morg, Maska crvene smrti, Bunar i klatno, Izdajničko srce. Sva ova dela možete iznajmiti u Opštinskoj biblioteci u Kovačici!

U organizaciji KOKRAMA a za ljubitelje poezije i filma, ovog leta su organizovane večeri poezije i filma. Treće poetsko veče u ovom nizu je posvećeno ljubiteljima Edgara Alana Poa. Hepening je počeo malo posle 21h i petnaestak posetilaca je imalo priliku da u opuštenoj atmosferi u prostorijama KOKRAM-a, na spratu Doma kulture, slušaju poeziju ovog autora i u gledanju kratkih i dugometražnih filmova inspirisanih Poom. Mnogobrojne pesme ovog pisca, čitali su članovi ansambla KOKRAM Miroslav Sabo, Jan Hrćan, Andrea Karas, Martin Hrćan, Velimir Branković i Danka Svetlikova. 

Zanimljivi kuriozitet je taj što je ovo poetsko veče upriličeno kao igra senki. Ekipa KOKRAM-a je uz pomoć belog platna i projektora koji je bacao svetlo (u više boja i obrisa) na izvođače, pa smo na velikom platnu koje se prostiralo kroz trećinu prostorije pratili njihove senke i siluete. Bilo je to veoma lepo i efektno za videti! Tokom poetske večeri pesme su čitane na tri jezika - na srpskom, slovačkom i engleskom jeziku. 

Posle poetske večeri pogledali smo film Rodžera Kormana Pad kuće Ušer. Kao i leto, i letnje večeri poezije i filma u organizaciji KOKRAMA se polako privode kraju. Sledi još samo Vilijam Blejk (20. 08.). 

Svratite!

Tuesday, July 26, 2016

POETSKO VEČE: Letnje večeri poezije i filma, Tom Vejts (Kovačica, 23. 07. 2016)

Tom Waits je američki pevač, muzičar, autor i glumac. U svetu je poznat i kao čovek vrlo karakterističnih ljudskih osobina. Tokom četrdeset godina karijere, Waits je objavio oko dvadeset albuma, igrao je u više od trideset igranih filmova a snimio je i kompletnu muziku za nekoliko filmova i pozorišnih predstava.

Najveći problem u sastavljanju biografije Toma Waitsa je u njegovom posebnom pristupu medijima i javnosti. U raznim intervjuima s novinarima - kao i na mnogim od njegovih nastupa - Waits je o vlastitom životu pričao lepo i uverljivo ali najčešće iznoseći veoma sumnjive podatke, pri čemu je najčešće dovodio novinare i fanove u zablude koje su veoma dugo kružile svetom i postajale neka vrsta urbanih legendi. Waits bi novinarima rado davao i potpuno pogrešne informacije o svom životu i radu, što je sve koliko god bilo neverovatno iz njegovih usta postajalo sasvim verodostojno i uverljivo. 

A istina je (verovatno) sledeća: Tom Waits je rođen 1949. godine, u Pomoni (Los Angeles). Roditelji su mu bili učitelji. Odrastao je u Whittieru (Kalifornija) i tu je naučio da svira klavir i gitaru. Nikada nije naučio čitati note, ali je zato imao savršen sluh za muziku (znao je ponoviti tj. odsvirati bilo koju pesmu koju bi čuo na radiju ili sa ploče). Nije se dugo školovao i već sa četrnaest godina počinje da radi u piceriji. Waits je više ili manje "prespavao" događanja šezdesetih (rock and roll, hipi pokret, droge, gradanske proteste i seksualne slobode) i duhovno je zauvek ostao u četrdesetim i pedesetim godinama XX veka (hipsteri, bitnici, Jack Kerouac i Charles Bukowski su bili najveći uticaj). Na samom početku sedamdesetih, Tom Waits je počeo da nastupa u klubu Trubadour u Los Anđelesu gde ga je primetio Herb Cohen - menadžer Franka Zappe i Captaina Beefhearta. Cohen mu je omogućio da potpiše ugovor sa Asylum records i tako je počela jedna od najzanimljivijijh karijera u svetu rock and roll, blues i jazz muzike. Waits je svojim stvaralaštvom uticao na širok spektar umetnika od muzičara pa do pisaca i rešisera (Nick Cave, PJ Harvey, The Pogues, Tindersticks, Elliott Smith, Primus, Jim Jarmusch, Heath Ledger, Norah Jones, Bruce Springsteen su samo neki od njih). Karijera Toma Waitsa traje i danas ...

U organizaciji KOKRAMA a za ljubitelje poezije i filma, ovog leta su organizovane večeri poezije i filma. Drugo poetsko veče u ovom nizu je posvećeno ljubiteljima Toma Waitsa. Hepening je počeo oko 21h i nešto manje od dvadeset posetilaca je imalo priliku da u opuštenoj atmosferi u prostorijama KOKRAM-a, na spratu Doma kulture, saslušaju zanimljivosti iz biografije ovog autora, uživaju u živom čitanju njegovih pesama i u gledanju filmova Jima Jarmuscha - Down By Law i Coffe and Cigarettes (segment sa Iggy Popom i Waitsom). Mnogobrojne pesme Toma Waitsa, iz svih perioda njegovog stvaralaštva, čitali su članovi ansambla KOKRAM Miroslav Sabo, Jan Hrćan, Andrea Karas, Martin Hrćan, Velimir Branković, ... 

Zanimljivi kuriozitet je bio i taj što su tri pesme izvedene uz pratnju gitara. Tokom poetske večeri i sada su pesme čitane na tri jezika - na srpskom, slovačkom i engleskom jeziku. Letnje večeri poezije i filma u organizaciji KOKRAMA se nastavljaju. Slede: Edgar Alan Po (06. 08.) i na kraju Vilijam Blejk (20. 08.). Svratite!

Tuesday, July 12, 2016

POETSKO VEČE: Letnje večeri poezije i filma, Čarls Bukovski (Kovačica, 09. 07. 2016)

Kao klinac nisam ima neki poseban odnos prema beletristici.  Najviše sam u detinjstvu čitao stripove, slušao muziku i gledao filmaove.  Pokušavao sam kao mali par puta da pročitam neku knjigu, ali nikada nisam odmakao dalje od prvog pasusa prve strane. Onda je došla školska lektira i tu sam ipak morao da pročitam jedan dobar deo one obavezne lektire, ali to je samo probudilo neki otpor prema knjigama. Ništa gore od toga kada ti neko nešto nametne, čak uz obavezu da to trebalo da ti se dopadne. Uprkos tome, školska lektira me je terala da posećujem biblioteku i da bi prevazišao taj otpor prema knjigama počeo sam da uzimam i naslove nevezane za lektiru, neke čak ni za moj uzrast. Tu sam zaista puno svaštario i prolazio kroz svakakve faze. A onda se nešto promenilo. Sećam se da je u pitanju bila treća godina gimnazije kada sam se ozbiljno zainteresovao za knjige. Moji vršnjaci su često pričali o knjigama i uvek sam imao ljude oko mene koji su mi preporucivali knjige, ali ne znam tačno šta je iz mase imena i gomile knjiga - od kojih me većina apsolutno nisu zanimale - izdvojilo baš Bukovskog i baš knjigu Žene. Biće da je u pitanju bio zakasneli pubertet i budenje hormona, šta li? Ali dao sam mu šansu ...

I od tada ne prođe nedelja a da ne uzmem u ruke bar jednu knjigu. Bukovski je vodio ka Hemnigveju, prema Selinu, pa prema Mileru, Kerouak se tu podrazumevao i tako je sve išlo nekim svojim - vankurikularnim - tokom. Tek preko romana Niko i ništa u Parizu i Londonu upoznajem Orvela, a preko knjige Putovanje na kraj noći Selin postaje jedan od mojih omiljenih pisaca ...  Dakle, Bukovski je kriv za moju ljubav prema čitanju, ali ko je Čarls Bukovski?

Čarls Bukovski (1920. kao Hajnrih Karl - Henri čarls - Bukovski Mlađi) Iako je rođen u Andernahu, u Nemackoj, njegova se porodica vec 1922. preselila u Los Anđeles. Njegovo detinjstvo obeležava velika ekonomska kriza koja je zahvatila SAD izmedu dva svetska rata. Pored opšte bede i nemaštine, lice mladog Bukovskog uništavaju adolescentske akne (Acne vulgaris) koje mu ostavljaju trajne ožiljke i koje od njega čine otpadnika od društva vršnjaka. Svoje teško detinjstvo i mučno odrastanje Bukovski je opisao u knjizi Bludni sin. Kao srednjoškolac Bukovski je usamljen i izolovan od svojih vršnjaka. Okrece se čitanju knjiga. Najviše čita Hemingveja, Sinklera i Lorensa. Bukovski dosta rano pokazuje sklonost ka  alkoholu ali i otkriva svoj talenat za pisanje. Prvu kratku pricu je napisao o letackom asu iz prvog svetskog rata Manfredu von Rikthofenu tj. Crvenom baronu. Upisuje koledž, smer novinarstvo, ali ga već 1941. napušta. Iste godine odlazi od kuće, posvećuje se pisanju kratkih priča, piću i beskonačnom nizu poslova. Kada je već bio na ivici da batali pisanje, 1944. godine časopis Stori objavljuje njegovu prvu kratku priču. 

Ipak, ovo je samo jedan objavljen rad u moru odbijenih. Bukovski se zapošljava kao poštar. Alkoholisanje i druženje sa pogrešnim ženama se nastavlja i 1955. godine Bukovski biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Lekari mu je govore da bi mu sledeće piće moglo biti i poslednje. Počinje da piše poeziju. Tri godine kasnije se razvodi a 1959. objavljuje svoju prvu zbirku poezije Cvet, pesnica i zverski urlik. Bukovski ulazi u krug kalifornijskih bitnika i proto-hipika i počinje da za tada tiražne underground časopise piše svoje Zabeleške matorog pokvarenjaka.



Dvanaest godina rada na razvrstavanju pošte Bukovski pretače u svoj roman Post Office. Ovo je inače bio prvi roman Čarlsa Bukovskog koji se tada vec približavao šestoj deceniji svog života. Post Office napisan je za samo 19 dana. Ovaj roman izlazi 1971. i Bukovski u svojoj pedesetoj godini života započinje život svetski poznatog i priznatog pisca. Pošto nikada nije postao deo glavnog toka u literaturi druge polovine dvadesetog veka, Bukovski je ostao tu negde između kulta i undergrounda. Ipak u Evropi je imao određenu popularnost a i u bivšoj Jugoslaviji je objavljivan sa solidnim uspehom (Edicija Džepna knjiga,  August Cesarec, Zagreb). Devedesetih Bukovskog je u Srbiji najveći broj ljudi mogao da upozna preko izdavačkih poduhvata kuće LOM ali i preko filma Barfly koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rurkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. Najpoznatija dela Čarlsa Bukovskog kod nas su romani Post Office, Bludni sin i Žene. U pitanju su poluautobiografska dela u kojima Bukovski opisuje svoje odrastanje, razne i svakojake poslove koje je obavljao da preživi, kao i turbulentne odnose sa nekoliko žena. U skoro svim njegovim romanima Čarlsov alterego je Henri Henk Činaski. Ako ikada krenete da čitate Bukovskog – krenite od tih knjiga. Sve ili skoro sve što je Bukovski napisao je prevedeno na srpski jezik. Njegove knjige u Srbiji (i bližem regionu) možete naći zahvaljujući predanom prevodilačkom i izdavačkom radu Flavija Rigonata i njegove izdavačke kuće LOM.

U organizaciji KOKRAMA a za ljubitelje poezije i filma, ovog leta su organizovane večeri poezije i filma. Prvo poetsko veče je posvećeno ljubiteljima Čarlsa Bukovskog. Hepening je počeo oko 21h i dvadesetak posetilaca je imalo priliku da u opuštenoj atmosferi u prostorijama KOKRAM-a, na spratu Doma kulture, saslušaju zanimljivosti iz biografije ovog pisca, uživaju u živom čitanju poezije i gledanju video snimaka intervjua sa Bukovskim. Mnogobrojne pesme Bukovskog, iz svih perioda njegovog stvaralaštva, čitali su članovi ansambla KOKRAM Danka Svetlikova, Miroslav Sabo, Jan Hrćan, Andrea Karas, Velimir Branković, ... Zanimljivi kuriozitet je bio i taj što su pesme čitane na srpskom, slovačkom i engleskom jeziku. Inače, stariji Kovačičani će se setiti sličnih poetskih večeri, krajem devedesetih u istoj ovoj prostoriji (tada je to bila bivša Galerija naivne umetnosti, pa se posle u nju uselila RTV OK).  Ja sam bio na dve i sećam se da se recitovala poezija raznih autora (zanimljivo da je i tada Bukovski bio zastupljen), svirala akustična muzika, ... Ti hepeninzi su bili mnogo bolje posećeni i za to doba su bili veoma uspešni jer je jedna od tih priredbi posle gostovala i u Novom Sadu (u Kulturnom centru ako se ne varam).

Posle poetskog dela programa pušten je film Barska mušica (Barfly /1987/ r.:Barbet Schroeder). Letnje večeri poezije i filma u organizaciji KOKRAMA se nastavljaju. Slede: Tom Vejts (23. 07.), Edgar Alan Po (06. 08.) i na kraju Vilijam Blejk (20. 08.). Svratite!

Friday, July 01, 2016

KONCERT: TLO FEST 2016 (30. 06. 2016)

Posle nekoliko minulogodišnjih TLO Festivala ovogodišnji je izgledao tek kao njihova veoma bleda senka. Osim trenutno veoma popularnih Brkova, na lajnapu se nije našlo nijedno poznatije ime i zbog toga sam ozbiljno razmišljao da li da posetim festival ove godine. Ipak, odlučio sam da idem i nisam zažalio. A pokazalo se i to da su ljudi iz Tomaševca i šire okoline (Zrenjanin, Kovačica, Pančevo, Novi Sad, ...) i dalje prilično zainteresovani za ovaj festival pa su došli i sada, možda u malo u manjem ali i dalje sasvim lepom broju. Ja sam odlučio da ispratim samo prva tri benda, jer se i ove godine festival održao u četvrtak, dakle u toku jedne duge i veoma tople radne nedelje ... A i hteo sam da pogledam Tri kapljice.

Bend Tri kapljice čine tri devojke iz Novog Sada. Grupa je nastala 2007. godine, objavila je tada jedan EP (2009) i onda imala pet godina pauze. Od prošle godine je bend ponovo na okupu i iza njih je već nekoliko novih pesama i dosta živih nastupa. Tri kapljice sviraju mešavinu melodičnog panka i rock and rolla. Bend je inače počeo kao četvorka ali ga danas čini trio sastavljen od basistkinje i pevačice Aleksandre Vukošić (ex DreDDup), gitaristkinje i pevačice Mina Stojanović (ex Crno ispod nokta) i bubnjarke Vesna Vojvodić.

Na scenu u Tomaševcu su izašle oko 21:20 i svoj nastup su počele pesmama Bejbe, Heart Attack i Hajde. Devojke su bile veoma lepo raspoložene i osmesi im se nisu skidali sa usana uprkos tome što su nas sve bukvalno jeli komarci dok se ovi prokleti insekti nisu razišli bežeči od buke sa bine. Osim veoma dobr muzike i vrlo dobrog nastupa, bilo je zanimljivo videti stilske razlike u oblačenju između Vukošićeve koja se pojavila (kao i u vreme DreDDupa) obučena sva u crno i sa agresivnijim nastupom i Stojanovićke koja je nastupila u uzanoj zlatnožutoj haljini i lepom retro frizurom. Tri kapljice su odsvirale nekih desetak pesama među kojima i Mental, Strah i Jaka. Svoj nastup su završili oko 21:55, dakle pola sata svirke bez trunke praznog hoda i dosađivanja od lepih novosađanki. Ono što bih voleo da Tri kapljice urade u skorije vreme je da negde postave tekstove svojih pesama jer je jasno da im poruka u pesmama puno znači ...

Novosadska grupa Metak u metak nastala je u jesen 2014 i svira miks koji su nazvali "brutal degresive blues gangsta-punk" mada ja bih to sveo na garažni rock u kojem se za prevlast bore sofisticiranost izraza (čemu doprinose dva mikrofona - jedan čist a jedan sa efektima - koje pevač koristi i saksofon) i agresija distorzirane i bučne električne gitare i veoma upečatljive i jake ritam sekcije. Izvorno se radi o triu koji su činili Nikola Tomić (gitara i vokal), Željko Diklić (bubnjevi) i Dragan Diklić (bas) ali u Tomaševcu su nastupili kao kvintet-kvartet - sa nepoznatim saksofonistom i još jednim gitaristom. Tražeći podatke o ovom bendu na netu shvatio sam koliko je glupo ime grupe, jer kako god da tražite izađe vam samo neke bezvezarije - ona jugoslovenska grupa Metak ili gomila nekih fora iz raznih filmova i TV emisija. A uz to na netu se mogu naći samo dve pesme, i to samo ne njihovom soundcloudu. Na YouTube - ništa!

Na scenu Metak u metak izlaze oko 22h i to kao petorka - originalnoj trojci se pridružio nepoznati saksofonista i jedan veoma - veoma - mladi gitarista (koji se na bini zadržao samo za jednu, prvu pesmu). Svoj nastup su počeli svojom najnovijom pesmom Zeleni. Publiku su iznenadili u drugoj pesmi - Selfi - kada je saksofonista uzeo da svira drombulje i odradio to veoma dobro s obzirom na muzički izraz ovog benda i samu pesmu. Onda su između ostalih išle i pesme Adrijana, DB (ništarija) i 16 tona. I ovo je bio tek polusatni nastup, mada ni to nije malo za ovako kratak period postojanja grupe Metak u metak. Zanimljivo je to što se kao relativno novi bend nisu poslužili obradama (bar koliko ja znam).  

Beogradska grupa Scordisci mastala je početkom 2014 prevashodno iz ljubavi prema irskoj tradiciji i muzici kao i prema panku. Scordisci po uzoru na The Pogues, Dropkick Murphys, Flogging Molly i Rumjacks sviraju njihovu verziju keltskog punka. Grupa radi u sledećem sastavu: Ana Mrkobrada (violina), Strahinja Kosovac (gitara), Đorđe Marković (gitara),  Đorđe Rosić (vokal i bendžo), Marko Karanović (harmonika), Oliver Mladenović (bubnjevi), Danko Novović (frula) i Milan Vulić (bas gitara). Za nešto više od godinu dana bend je obišao oko deset gradova u Srbiji i Bosni, i održao veliki broj koncerata u Beogradu, kako kao predgrupe afirmisanijim bendovima (FC Apatridi UTD i Irish Stew of Sindidun) tako i samostalnih.

Kao veoma vesela i živa osmorka na bini u Tomaševcu, Scordisci su bili zaista impozantna pojava. Koncert su počeli pesmom Irish Rover a tokom svog pedesetominutnog nastupa publiku su počastili sa uravnoteženim miksom svojih pesama i efektnih obrada (npr. temu iz filma Titanik My heart will go on, Ben E. Kingovu Stand by me, American Jesus od Bad Religion i tradicional What Shall We Do with the Drunken Sailor?).  Lepo je videti da posle nekog vremena Orthodox Celts opet više nisu sami! Dok Aca i ekipa umeju da skrenu i prema mirnijim vodama, Scordisci su bend koji donosi baš ono što jedan fan irske muzike i panka voli - energičnost, veselje, melodiju, pevljivost, odličan kontakt sa publikom ... Ako vam se ukaže prilika, nemojte ih propustiti ovog leta nikako!

I to je to, na TLO festivalu su nastupili još veoma popularni Brkovi i mladi HC bend Hurleur ali ja sam to preskočio. Morao sam kući na spavanje jer je sutradan bio još jedan pakleno vruć radni dan a da ostajem do kasno u noć ili čak do jutra, u ovim godinama ..,

Tuesday, May 24, 2016

IZLOŽBA: Noć muzeja 2016 (Padina, 21. 05. 2016)

Noć muzeja u Padini je i ove godine bila genijalna! 

U organizaciji ogranka Opštinske biblioteke, upriličeno je nekoliko zanimljivih dešavanja širom Padine ali je za mene ipak najinteresantnije bilo ono što se dešavalo u prostorijama stare Predškolske ustanove, u staroj i već dobrano načetoj zgradi neposredno pored Doma kulture "Mihal Babinka", tamo gde je nekad bio salon nameštaja. Ovde su momci i devojke iz Kreativnog društva "Vilijam Figuš Bistri" (i još neki kreativni pojedinci) organizovali dva nesvakidašnja događaja - izložbu umetničkih fotografija padinskih autora i kreativnu radionicu Camera obscura. 

Prvo je sa početkom od 16 časova organizovana kreativna radionica pod nazivom Camera obscura (Камера опскура (лат. camera obscura, мрачна комора, тамна соба) је оптичка справа која се раније користила као помагало за цртање а представља такође изум који је водио открићу фотографије. Данашњи фото-апарати се понекад зову камере управо због аналогије са овом справом). Na žalost ovom hepeningu nisam prisustvovao zbog zauzetosti ali sam bio prilično oduševljan viđenim fotografijama ovog uspelog eksperimenta. Levo je fotografija Marka Markova sa ove radionice.

A onda sa početkom od 20 časova je upriličena i audiovizuelna instalacija - izložba autorskih fotografija padinskih autora. Dakle, u prostorijama jedne prastare i sada već pomalo raspadnute zgrade, koja je pretvorena u jedan umetnički osmišljen prostor poslužila je jednoj dosta upečatljivoj vizuelno-zvučnoj instalaciji. Ako na fotografiji levo primećujte ovu žicu, svako ko se razgledajuci slike spotaknuo o nju - a to je bilo neminovno, jer je žica bila provučena preko cele prostorije - okidao je time neki čudan zvuk, nalik okidanju veoma opuštene žice na gitari koja je uključena u pojačalo i utopljena u delay (što sve ovo zapravo i jeste bilo). 

Na ovoj izložbi, svoje radove su izlagali Vlastimir Povolni, Martin Labat, Mirko Bilek, Dušan Slivka, Jan Zloh, ... Sve u svemu, i ove godine su svojim angažmanom padinski omladinci pokazali da su ispred svog vremena i da u naše pomalo učmale krajeve donose sveže nove ideje, takve kojima uzburkavaju kako našu lokalnu javnost - tako i praktično nepostojeću urbanu umetničku scenu i kulturu.