KOVACICA 00 - 24

Kako se nekada prašilo u Kovačici - PESSIMIST

2011-11-05T13:48:00.000-07:00

Ne znam zašto današnji bendovi u Kovačici, (fokusirajući se samo na ex-YU treš i onaj najgrđi hard metal) sviraju samo muziku u rasponu od trivijalnih bezvezarija do teškog đubreta. A evo, recimo, kako je izgledao jedan reprezentativan primerak kovačičkog benda iz prve polovine devedesetih ...

PESSIMIST

Demo kaseta "Power of Disharmony" iz 1994.

Yesterday I had so many plans
But today they turned into nothingness
So many plans, so many dreams
Buried forever in one day
There is no one to help me now
There is no one to make me
To go on
No

Članovi grupe Pessimist su bili:

Vladimir Lenhart - Vokal
Stevan Lenhart - Bas gitara
Želimir Barca - Gitara
Jan Litavski - Bubnjevi

(Tada tinejdžeri)

Eto ...

Koncert: ATHEIST RAP u Kovacici (20/08/2011)

2011-08-27T13:39:00.000-07:00

Proslog vikenda je Klub studentske omladine Kovacice slavio svoj rodjendan pa su vredni momci i devojke iz Kluba u dvoristu osnovne skole organizovali cak dva vrlo uspesna desavanja: rock koncert u petak i techno party u subotu. Ja sam naravno posetio samo koncert u petak uvece i to preskocivsi lokalne shitty cover bendove i pogledavsi samo nastup grupe ATHEIST RAP.

Nastup veselih novosadjana je poceo oko 23h. Repertoar odsviran pred par stotina odlicno raspolozenih ljudi je izgledao otprilike ovako (izvinjavam se ako ima gresaka, razgledam neke traljave beleske i prisecam se svega posle nedelju dana):

- Car core
- Wartburg limuzina
- Spritzer boys

Ovako valjda pocinju valjda svaki koncert - i to je zaista genijalan uvod i nacin da se otpocne svirka! Kada krene brzi deo u Car core pocne sutka ali tek kada zapevaju "Sremac, Sremac, Spricer Bojs!" znas da krece prava frka i da si na svirci sjajnog benda i da ce biti odlican provod...

- Felicita
- Strikanje
- 3 Jutra Zemlje
- ORA
- Tatoo
- Godina kulture
- U zmajevom gnezdu
- Odlazim
- Stomak eliminator

U principu set starih i proverenih hitova jedna tako poznata grupa koja tako dugo radi (zvuci cudno ali Ateisti su sa nama vec vise od dve decenije!) ne moze izbeci, ali sjajno je sto se tu nadje mesta i za jednu jako matoru pesmu, pesmu sa njihovog prvog demo singla, ali sada u verziji Waltzer-eliminator (Eliminator waltz) iz 2009. koju imate na albumu Price matorih pokvarenjaka)

- Deda Rada
- Samo droga drzavu spasava
- Gde je otisao RNR?
- Video
- Nivo (Podnivo 1)

Moze se primetiti je i to da se nove pesme veoma dobro uklapaju u set-listu starih hitova , pa recimo ...

- Ne bi bilo fer
- Takav je život

... postaju hitovi za sebe!

- Zapadna Evropa
- Pritilend
- Vise nista nije isto
- Palija
- Igras grubo
- Dr. Pop

E onda je bila jedna ...

- ???

... za koju pojma nemam koja je pa mogu samo da naslutim da se radilo o novoj pesmi valjda. Naravno poslednja pesma je bila:

- Pesma za kraj

A onda su - kao za bis - na binu izasli samo Radule i Pop da bi odsvirali sasvim novu pesmu:

- Mehikano paesano

Tu momci pomalo obradise Just like heaven od inace moje omiljene grupe svih vremena The Cure).

Sve u svemu, bila je ovo odlicna svirka! Cak je malo duze trajala nego sto sam ocekivao (nastup se zavrsio oko 01:00) s obzirom na to koliko su svirali pre mesec dana u Tomasevcu ili pre godinu dana u Starcevu (cca 60 min.). Simpaticno mi je bilo to sto su momci iz benda pozvali publiku da jos ne odlazi kuci posto posle njih nastupa jos jedan bend... Ja ih naravno nisam poslusao. Par minuta posle zavrsetka svirke ja sam uveliko zagorcavao zivot lokalnim pijandurama u kafani Zeppelin. Bio sam taj dan nesto ljut pa mi se nije dalo da odmah pisem raport. A ako ne napisem raport iste veceri sledeceg dana me mrzi i onda krene odlaganje i lenjost i posao i obaveze i onda se eto sve zavrsi tako da otaljavam sa nedelju dana zakasnjenja... Takav je zivot!

KONCERT: TUP Festival #6, 13. 08. 2011

2011-08-14T16:49:00.000-07:00

... uvece je bilo vreme da otpalim za Tomasevac. Naravno sam, posto je cela moja ekipa na festival krenula popodne vozom. Stigao sam tamo posle 9h, zatekavsi drugare u razlicitim stadijumima pijanstva i raspustenosti, a bilo je i smorenih posto se ipak pokazalo predugo cekanje od popodneva do pocetka svirke - u to vreme jos ni tonske probe nisu bile pocele. Nasao sam se sa starim drugarima iz Temerina i posto se nismo videli skoro tri godine (od nekog festivala u Molu 2008. kada sam ja skoro umro od hladnoce - tako sto sam smoren od premora, guzve i dima kluba u kojem se odrzavala svirka, u gluvo doba noci, na nekih -20 otisao da spavam u kombi bez grejanja). Krenuse price ko je gde i ko je s kim i go sta radi i ko je dokle dogurao, ko je ziv a ko je umro sto rekose onomad Jelica i Gorica - prici nikad kraja.

Negde oko 22 su pocele tonske probe a ubrzo i sam festival. Prvo sto se dalo primetiti je veliki broj novinara i medijskih kuca - mislim da se tu motalo cak cetvoro kamermana! Svi koji su bili neko i nesto su davali intervjue i izjave! Izgleda da je ovaj vikend bio bas bas lisen svih vecih desavanja pa su se svi sjatili u maleni Tomasevac na maleni pank festival... Drugo sto sam primetio je bilo mnogo manje veselo ...Cetso se desi da na svirku ne dodje ocekivani broj ljudi. Bio sam na milion festivala malih, opskurnih, pank, noise, crust, grind, anarcho ... bendova i mnogi se mogu svrstati u neku od ove cetiri grupe:

1) Kada na festival dodje malo ljudi, ali se radi o posvecenicima koji znaju pesme, tekstove, poznaju se medjusobno i nekako iz nicega naprave sjajnu atmosferu i uprilice odlican sebi i bendovima na bini odlican provod.

2) Kada na festival dodje tako malo ljudi da se moze reci da publike ni nema jer su i na bini i ispred bine clanovi bendova koji ili sviraju ili gledaju svirku - medjusobno se podrzavajuci i hrabreci.

3) Kada na svirku dodje depresivan broj ljudi - kada u publici ima tako malo ljudi da se clanovi benda medjusobno trve oko potrebe da uopste izadju na binu i oko zelje da nastave da se u daljem zivotu uopste bave muzikom.

4) Kada na svirku ne dodje niko - kada se bendovi odluce da batale svirku i spakuju se u kombi i otpale kuci. Licno sam prisustvovao jednoj takvoj svirci kada su clanovi jednog poznatog benda shvativsi da su prodali samo 7 karata spakovali opremu i posle jednog pica za sankom krenuli kuci.

U Tomesevcu smo imali nesto izmedju trece i cetvrte opcije. Dakle ako bi poredjali sve clanovi svih bendova koji su nastupili te veceri - njih bi bilo otprilike onoliko (ako ne i vise) koliko je bilo publike sa placenim kartama. No uprkos svemu oko pola 11 na binu izlaze Marienfeld iz Vojlovice-Panceva. Hrabri momci su krajnje profesionalno i stojicki prosetali kroz svoj repertoar sprorog, teskog, neko bi rekao ramstajnovskog vidjenja slovacke tradicionalne muzike: Hej, dolina, dolina, Ked som ja bol maly chlapcok, Ej, Rozmarín, Rozmarín ... Zvuci vam cudno? Pa i jeste, ali nije lose ... Svirali su desetak pesama i zavrsili oko jedanaest.

http://www.myspace.com/marienfeldmusic

Zrenjanince Madres Egoistas sam zapamtio od prosle godine kada su nastupili u Tomasevcu i bili zaista sjajni! Ova trojka svira punk rock u fazonu Green Daya i Ramonesa. Ako zanemarimo par obrada koje smo culi, repertoar im je sacinjen od autorskih pesama, prilicno su uverljivi, zivi na bini (narocito ludi bubnjar), dosta komuniciraju sa publikom i prava je steta sto ispred bine nije bilo nikoga da pokrene sutku i skakanje jer su to momci zaista zasluzili. Culi smo sledeci repertoar: R'N'R, Bas steta, Udri ga bre!, Zbogom Jelena, Odvedi me odavde, Blitzkrieg Bop (Ramones), Bla, bla ..., NLO, Pesma o tebi,Vremenska masina, She (Green day), It's only turbo folk i za kraj Psihoterapija. Sve u svemu - nesto jace od pola sata odlicne svirke!

www.myspace.com/madresegoistas

Slovaci Datum Vyroby su organizatora festivala dugo drzali u neizvesnosti svojim nepojavljivanjem u Tomasevcu. Parkirali su svoj kombi iza bine tek kada su Madres Egoistas zavrsavali svoj nastup. Posto su koristili svoju opremu trebalo je oko pola sata da se jedan set pojacala i bubnjeva skloni i postavi drugi sto je i mene i ostalu publiku prilicno smorilo. Posto sam cuo da su posle jucerasnjeg koncerta posteno zaglavili u Padini (do 8 sati ujutru) i da su dan proveli u Kovacici na bazenu u Relaksu, mogao sam da pretpostavim da ce biti manje-vise smoreni i neraspolozeni za svirku. Iako sam bio u pravu i iako su imali neke manje probleme sa zvukom kod prve pesme - momci su svirku odradili 100% profestionalno. dakle niko nije mogao da primeti da otaljavaju ili da se muce. Ono sto me je takodje nije iznenadilo je i veoma slican repertoar pesama kao u Padini, dakle posle uvodnog dela sa pesmamaTáto Spoločnosť, Druhý, Vahy spravodlivosti, Viem, pa su onda u srednjem delu odvirali Dnes vecer,Pravidla, Nemozne, ?, Urob co chces, Eva i onda za kraj Laska je ojeb, Divadlo, Europa i Zatocnik.

Poslednji bend koji je - negde posle 2h ujutru - nastupio na festivalu je bio alternativni musko-zenski post pank sastav Vise od Milimetra iz Temerina. U tom momentu je ispred bine bilo bukvalno troje ljudi, racunajuci mene! Iza furioznog i na momente haoticnog gitarske buke kriju se anarhoidni i do bola cinicni politicki i socijalni komentari. Izmedju ostalog culi smo i sledece pesme: Putuj, Sivo, Slobodni radikali, Ljubim bebe (ljubim bebe za kamere, ljubim bebe za medije, dajem dedi za kamere, dajem babi za medije, robim tate za glasove, varam mame za glasove), Cika Pahomije (moralne amebe, drustveni paraziti, lako je decu guziti, iza mantije se skrivati), Marionete (udri po pameti druze, slomi kosti inteligencije, pogledaj kolone su sve duze, ne prezi od intervencije, pokazi svoje vernosti meru, ne obracaj paznju na ljude, misli na svoju karijeru, narod je stoka, tako treba da bude, marionete, opet daju svoj doprinos nauci, njiihova nastavna sredstva su njihovi pendreci), Stari smradovi ... Posto nisu svirali puno novih pesama uzivao sam ponovo slusajuci meni dobro poznat repertoar. Zao mi je sto moram da ponovim ali uveren sam da da je bilo ljudi izginuli bi od sutke i skakanja slusajuci energican nastup ove grupe. Ovako - da citiram drugaricu Dijanu, Tomasevac, 0 bodova!

http://www.myspace.com/viseodmilimetra

Malo kasnije tokom svirke mi je prisao jedan poznanik koji je na festivalu bio zaduzen za ozvucenje i binsku opremu sav zacudjen potpunim odsustvom publike na festivalu, kroz pricu sam shvatio da oni jos nisu placeni i da je sav njihov celodnevni posao najverovatnije ispao za dzabe ... Teska stvar za svariti u tri ujutru pa sam sa festivala brze bolje otpalio ni trideset sekundi nakon poslednjeg udarca po dobosu ... Prilicno nezadovoljan celokupnim utiskom oko posecenosti festivala, jureci kroz puste i pitch black mracne predele, opustao sam se nagarivsi u kolima Sisterse do daske, neizmerno uzivajuci u pesmi Afterhours. Ali to jos nije bio kraj, trebalo je i otici u kafanu da se sa drustvom koje je bilo na festivalu malo srede utisci i zalije gorak osecaj razocarenja, ali to je vec druga prica ...

One day I came home very late. It was the next day!

KONCERT: Dátum Výroby, 12. 08. 2011. Club Two Wheels, Padina

2011-08-12T19:15:00.000-07:00

U principu pocelo je tako sto kola nisu htela da upale. Na mojoj 128-ci je jutros crko akumulator i przeci se na suncu cekajuci autobus za Pancevo poceo sam da razmisljam o tome treba li ici veceras na svirku ili ne. Dumao sam o tome celo prepodne, treba li u petak uvece ici na koncert grupe koju cu ionako videti i u subotu?! Lomeci tako glavu nad tom prilicno jednostavnom dilemom uspeo sam svojim starackim rukama da u kesu punu upravo kupljenih knjiga strpam nezatvorenu flasu kokakole. Hladan napitak je naravno procureo po knjigama (oko 5000 dinara), dosta naruzivsi svaku a narocito preskupu knjigu/dnevnik/slikovnicu sa Rolling Thunder turneje Boba Dilana. Na kraju sam nekako dosao do zakljucka da cu ici na svirku ali samo pod uslovom uspem da nagovorim jos nekoga da ide sa mnom ...

Dovukoh se nekako kuci i popodne je vise-manje proteklu u staroj dobroj igri cija pravila su mi odavno poznata: Ja posaljem SMS sa pitanjem "Svira taj i taj bend tamo i tamo, je li bi isla/isao sa mnom?" - a oni mi (sa ili bez vadjenja, uz ovo ili ono opravdanje - koje god im je tog momenta izgledalo najuverljivije) odgovore "Ne - (- mogu, - ide mi se, - pobogu, naravno da ne!"). Na kraju sam imao skor od 0 voljnih da idu sa mnom na svirku te veceri. I tu se ja naravno zainatim, razjarim i na svirku krenuh sam ...

Posto je koncert bio zakazan za 21:00 je sam se u Padini pojavio taman na vreme da malo procunjam po mestu dok se predgrupa (onako kako samo jedan ex-YU rock covers bend zna) divljacki ne izživi nad publikom. Naravno, kao sto to uvek biva ja pravim planove a neko se negde grohotom smeje - posto nisam znao gde je taj klub u kojem se odrzava koncert nazvao sam organizatora Živana da mi da neko uputstvo kako da stignem do Two Wheelsa (jedan od razloga zasto mi se nije islo na ovu svirku je upravo cinjenica da se odrzava u bajkerskom lokalu) samo da bi mi ovaj rekao da je sa bendom jos uvek tek na putu do Padine i da ce stici za jedno pola sata... Dakle, u tom momentu sam imao oko sat i po do koncerta, dva sata do svirke benda zbog kojeg sam dosao...

Nista, sjurih se do prve prodavnice uzeh pivo i odoh u park da buljim u prazno i guzvam limenku (cigarete sam ostavio davno). Posle piva iz ciste dosade odoh da jedem u pljeskavicarnicu simpaticnog naziva Pera Zdera. I posle klope doslo je vreme da predgrupa pocne da davi sa njihovim vidjenjem ex-YU hitova u rasponu od Riblje Corbe do Goblina. Sva sreca pa Two Wheels nije bio daleko od parka pa sam mogao da sedim tamo i otprilike procenim kada su priveli kraju taj njihov performans. Ipak, u klub sam upao bas kada su zavrsavali sa svojim nastupom i primetih da imaju publiku koja ocigledno voli to sto oni rade pa sam na kraju stekao nekvo kakvo-takvo postovanje.

Konacno, tacno u ponoc na binu izlaze Dátum Výroby, hiperbrzi melodicni HC punk sastav iz mesta Bardejov u Slovackoj. Pet momaka na bini - Raďo - pevač, Tomáš - bas, Kamil - gitara, Kyjo - gitara i Maťo - bubnjar = praše nesto nalik No Use For A Name, Pennywise, Descendents, Millencolin, NOFX ... Ko prati savremeni slovacki pank lice pomalo i na Iné Kafe. Posto sebe nazivaju speed punk bendom dodaju i ultrabrze ritmove a koriste i duplu bas papuču. Nastup su poceli sa pesmom Táto Spoločnosť, čisto da otprilike postave pravila igre i pokazu publici sta treba da ocekuje ove veceri. Usledila je jednako hiperbrza Druhý - i ono sto me je odmah odusevilo je to sto je bend svirao pesme jednu za drugom bez nekih pauzi. Na ovoj pesmi je postala vidljiva i efektna upotreba pratecih vokala sto opet doprinosi melodicnosti muzike koja bi mogla da se izgubi u tom sumanutom rasporedu gde brze ritmove smenjuju jos brzi ritmovi koje smenjuju efektni brejkovi. Treca je bila malo umerenija pesma Vahy spravodlivosti.

I tu je atmosfera u klubu postajala sve nepodnosljivija i ispred bine je ostalo mozda dvadesetak ljudi dok se ostala publika preselila napolje u bastu (pojma nemam zasto koncert nije bio na otvorenom). Momci se ipak nisu dali obeshrabriti i usledila je opet jedna ultrabrza - Viem. I opet ispod naslaga buke koju stvaraju dve gitare, bas i bubnjevi, buke koju za razliku od zive svirke na studijskim snimcima necujemo - izvire melodija koja sve to nekako drzi zajedno. Iako pesma Duchoprazdno na snimku (sa svakakvim gitarskim efektima i klavirom) zvuci kao laka balada, veceras to niko ne bi nazvao baladom! Prvi kakav-takav kontakt sa publikom je bio pre sedme pesme - Pravidla. Momci su pokusavali nesto oko pesme da objasne publici ali se malo toga moglo cuti i razumeti. Malo ko je tu uopste znao nesto vise o bendu na bini i poenta je bila u tome da su ljudi dosli da se zabave i da skacu a ne da kontaju o cemu se radi u pesmama. Slede: Nemozne, Urob čo chceš, i Eva. Pred kraj je konacno je na red dosla moja omiljena pesma Laska je ojeb ...

... koja ima sjajan stih Láska je ojeb, romantika pretvárka Ja nemám chuť na sladké lízatka Rozbije ti srdce, ukradne kamošov Kedy skončí tato trápna šou (jbg. stavite u google translator mrzi me sad da radim prepev)

I onda je kao bio kraj nastupa da bi na neku vrstu bisa bend izveo jos i pesme Divadlo, EU i Zaletnik. Koncert je zahvaljujuci sumanutom rasporedu i ludackom tempu zavrsen za sat vremena to jest tacno u 01:00.

Posle svirke sam progovorio par reci sa pevacem i otpalio brze bolje u pravcu parkinga. Bio sam izuzetno zadovoljan svirkom i presrecan sto je ispalo da su se svi koju su me danas popodne iskulirali ostali uskraceni za jednu odlicnu svirku ... Sutra je koncert u Tomasevcu, bice na otvorenom pa ce sigurno biti jos bolje!

Vidimo se tamo ...

Pozorište u Kovačici: MAŠKOVE DNI 2011 - Satiry

2011-05-23T09:15:00.000-07:00

Sva sreca što sam naišao na ovaj klip na YouTube-u inače bih potpuno smetnuo s' uma da napišem neki svoj osvrt na drugi dan pozorisnog festivala Maškove dni. Bilo je to u subotu 15. maja i posle večernjeg - u 19h - izvodjenja predstave o kojoj je na stranicama ovog bloga vec pisano 5 Chlapcov. si, kovačička publika je dva sata kasnije - u 21h - imala priliku da pogleda predstavu Satiry u izvodjenju pozorisne trupe iz Padine. Radi se o svojevrsnom putujucem kabareu New renaissance band u režiji Fedora Popova. Čine ga dve kraće komične anegdote - Žerave železo o preljubi i Ostry dym o šonjama- i jedan jos kraći intermeco u vidu trbušnog plesa predivno rubensovske Soraje. Predstava je - u dobroj tradiciji padinskog pozorišta - bila autentična, zabavna i u okviru svojih pretenzija sasvim zadovoljavajuća.

Ako ćemo po nečemu pamtiti ovogodišnji festival Maškove dni to je onda tužna činjenica da su sve predstave bile mizerno posećene (sa po 20-30 ljudi po predstavi). Zato je prisustvo meni nepoznatih ljudi u sali - na sedištima pored i oko mene - ljudi koji su se smejali i aplaudirali baš kada treba i koliko treba da bi neke ključne scene u predstavi Satiry uspele meni bilo najzanimljiviji deo celokupnog iskustva jer je doveo do utiska da su Padinci na predstavu - pored scenografije, kostima i dobrog raspoloženja - poveli i svoju publiku ...

Pozorište u Kovačici: MAŠKOVE DNI 2011 - Tip top biotop

2011-05-14T08:41:00.000-07:00

Juče, baš na petak 13. počeo je još jedan pozorišni festival Maškove dni. Ovu lokalnu smotru pozorišnog stvaralaštva vojvođanskih slovaka otvorila je predstava amaterskog ansambla iz Bačkog Petrovca TIP TOP BIOTOP u režiji Ljuboslava Majere.

Tip top biotop je predstava iz pera savremenog slovačkog pisca i dramaturga Karola Horaka. Radi se o nekoj vrsti komedije ljudskih osobina, crnohumornog prikaza čovekovih težnji, mana i vrlina. Mnogo toga se te večeri na kovačičkim pozorišnim daskama izdešavalo, scenografija je bila na vrhunskom nivou, glumci su zaista bili odlični, publika je sve to sasvim lepo prihvatala ali je meni sav taj divan haos na bini ubrzo postao besmislen i dosadan. Postoje tekstovi koji su dovoljno dobro napisani da bi i opšti haos na sceni i potpune besmislice iz ustiju glumaca dali sjajnu predstavu. Ovaj tekst u tome jednostavno nije uspevao i ja tu nisam video nikakav tok niti kakvu radnju. Iako u sasvim solidnom sastavu veliki ansambl sačinjen od Ondreja Brna, Branislava Ušiaka, Andreja Matuša, Ivana Sabolčkog, Marijana Pavlova, Jane Urbančekove Fejzulahi, Zuzane Tarnociove, Miluške Anušiakove Majerove, Hane Majerove, Miroslave Lainovićove i Dane Majerove nije imao otkud da nas povede ni kuda da nas odvede. Dešavalo se puno toga a ništa se zaista desilo nije ...

Ulaznicu za predstavu - koja se prodavala po ceni od 150 dinara - kupilo je tek dvadesetak-tridesetak ljudi pa je minule večeri sala Doma kulture bila i više nego poluprazna. Nadajmo se da će u sledećih par dana preostale pozorišne predstave imati više srece sa odazivom publike, kao i publika sa predstavama na ionako siromašnom pozorišnom repertoaru ove sezone.

FOTO: Slovacki zavod

DIVADLO: 5 chlapcov. si v Starej Pazove

2011-04-26T08:17:00.000-07:00

Na tohtoročnej 42. Prehliadke slovenskej ochotníckej divadelnej tvorby Divadelný vavrín - v Starej Pazove, 17.04.2011 - odborna porota v zlozeni Peter Janků, Jano Čáni a Milan Belegišanin sa rozhodla udeliť nasledovné ceny:

Tri najlepšie divadelné predstavenia, ktoré odborná porota navrhuje toho roku do programu Slovenských národných slávností v B. Petrovci, týmto poradím, sú:

1) Krčma na hlavnej hradskej – SKUS H.J. Čmelíka, SD VHV a Stredisko pre kultúru St. Pazova

2) Tip-top biotop – Divadlo VHV B. Petrovec

3) 5 chlapcov .si – Divadlo VHV scéna v Kovačici

Diplom za herecký výkon - Denise Gálikovej za úlohu Denisa v predstavení 5 chlapcov.si z Kovačice.

LINK

IN MEMORIAM: Brana Crnčević

2011-04-14T09:30:00.000-07:00

Književnik Brana Crnčević preminuo je rano jutros u Beogradu.

Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici, u Vojvodini.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.

Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“.
U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš.

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme…

Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara” za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Izvor: Blic

POZORIŠTE U KOVAČICI: 5 chlapcov.si

2011-04-13T09:38:00.000-07:00

Prošle subote je u Kovačici održana premijera pozorišne predstave 5 chlapcov.si po tekstu Simone Semenič (prevod na slovački jezik Vladislave Fekete) u réžiji Danke Hriešikove. Pošto je premijera najavljena prilično kasno - plakat je okačen dan-dva pre predstave - ja nisam znao ni dan ni vreme održavanja. Na svu sreću tu je bio malo obavešteniji Dragan Karlečik, pa evo, pročitajte njegove utiske ...

Piše: Dragan Karlečik

Predstave amaterskih pozorišta uvek imaju nešto od kinder-suprajza u sebi. To je jedan od razloga zašto redovno odlazim da ih gledam. ...like a box of chocolates. You never know what you’re gonna get.

U subotu, 9. aprila, u sali Doma kulture u Kovačici, odigrana je predstava 5 chlapcov.si (5.dečaka.si) u režiji Danke Hriješik. U pitanju je prevod teksta 5.fantkov.si, mlade slovenačke autorke Simone Semenič, pisan za malu scenu.

Uloge petoro dečaka iz naslova dodeljene su učenicama gimnazije Mihajlo I. Pupin iz Kovačice.

Devojčice koje glume dečake koji se igraju sveta koji ih okružuje. To je, ukratko ono što je čekalo gledaoce. Nisam bio iznenađen što nije bilo nekog većeg zapleta. Niti klasične dramske strukture, kad smo već kod toga. Slovačka amaterska pozorišta iz Vojvodine zadnjih nekoliko godina prave predstave koje, ili nemaju nikakvog zapleta, ili ako ga imaju onda im, gotovo po pravilu, fali 3. čin. O razlozima zašto je to tako može samo da se nagađa. Često mi deluje da je pitanju najobičniji nemar,pa čak i suštinska nezainteresovanost od strane pozorišnih stvaralaca. U ovom slučaju ipak tipujem na prilično mladu i nedovoljno iskusnu glumačku ekipu (pretežno sastavljenu od debitantkinja) koju i ne bi trebalo opterećivati previše zahtevnim tekstom, barem ne ako nemaju nekog iskusnijeg glumca da ih kroz sve to vodi i na koga bi mogli da se oslone tokom predstave. A pošto je pozorišna scena u Kovačici očigledno ostala bez starije, pa i srednje generacije glumaca-amatera, klinci su na bini prepušteni sami sebi i u takvoj situaciji onda sve zavisi od toga, koliko im leži tekst koji rade. Ovoga puta su/smo imali sreće.

Posle prošlogodišnjeg, pomalo neočekivanog uspeha sa predstavom Rodinne pribehy (Porodične priče), mlada režiserka je nastavila da se bavi savremenim piscima iz okruženja, pa se ove godine odlučila za tematski sličan tekst (minus in your face politički angažovano moralisanje Priča) koji, zahvaljujući svojoj formi i načinu na koji je realizovan (mala scena, sa minimalističkom scenografijom), deluje kao zanimljiv companion piece raskošnije realizovanim (gotovo baroknim) Pričama. Dosta opušteniji u pristupu celoj toj priči o teškoćama odrastanja u ovom savremenom i, ah toliko surovom i nasilnom svetu, 5.dečaka.si mnogo lakše ostvaruje komunikaciju sa svojom (ciljnom) publikom, ali i, što mi se čini da je bilo još važnije, sa svojim glumicama, koje su delovale uigrano i koje su odavale utisak da se dobro provode na bini. Bilo je i prilično osvežavajuće za promenu čuti dijaloge koji su smešteni sa ove strane dvehiljadite. Posebno bi spomenuo momenat sa početka predstave kada se u dva-tri minuta čuje gomila imena, što iz Marvelovog, što iz DC univerzuma, što je bilo dovoljno da ogreje svako geekovsko srce. Šteta samo što je u publici bilo dosta osoba (verovatno bake i deke glumica) koje su starije i od samog Sten Lija, pa je dobar deo pop-kulturoloških referenci neprimećen preleteo iznad glava prisutnih. Ali to naravno nije problem pozorišne ekipe. Kao što nije njihov problem što dekici koji je sedeo ispred mene očigledno nije bilo jasno zašto dečica neće da se igraju partizana i nemaca, već se radije igraju gejeva i neo-nacista (inače i najnadahnutije režirani deo predstave). Ipak je u pitanju predstava koju su pripremili mladi ljudi i jasno je da se njihova ciljana publika sastoji od generacija rođenih posle izuma televizora. Jedino su možda mogli da se otarase epiloga u kojem svaki lik u dve-tri rečenice ispriča publici na koji način je (uglavnom tragično) završio u životu. Previše je to bilo u kontrastu sa ostatkom predstave i krajnjem efektu nepotrebno, jer gledalac baš i nema vremena, a ni nekog preteranog razloga da se emocijonalno veže za likove, pa ga i njihove sudbine na kraju ostavljaju prilično ravnodušnim.

Ono što je primetno jeste očigledan izostanak muških glumaca ove godine. Kada se uzme u obzir da je muški dvojac iz prošlogodišnje predstave u međuvremeno upisao fakultete, a da devojke koje smo sada imali priliku da vidimo ove godine završavaju gimnaziju, postavlja se pitanje šta nas čeka sledeće godine. Hoće li, kao u onim filmovima sa purgatory-twistom, režiser morati ponovo da krene iz početka, birajući još jedan manje zahtevan tekst ne bi li nekim novim mladim glumcima bilo lakše? I hoće li publika (barem ona šačica entuzijasta koja gives a damn) dobiti još jednu predstavu koja, iako simpatična i zabavna, u suštini nema dovoljno snage da malčice prodrma i više nego uspavalu scenu amaterskog pozorišta Vojvođanskih slovaka u kojoj već duže vremena stvari nit’ smrde, nit’ mirišu? Videćemo. U svakom slučaju, ovo nije jedina predstava koju Danka Hriješik režira ove godine. Drugu radi sa učenicima osnovne škole...

P.S. Jedina ozbiljna zamerka koju imam tiče se cene ulaznice. 150 din. za nepunih 40 min. je malčice previše. Nisam od onih koji cene preračunavaju u piva ispred prodavnice, i znam da sve košta, ali ljude je i onako teško naterati da idu u pozorište (osim naravno, ako nisu u pitanju rodbina i prijatelji učesnika, ona gorepomenuta šačica entuzijasta i oni koji odlaze da bi videli i bili viđeni) i ovakve stvari mogu vrlo lako uticati na njihovu odluku da li će i sledeći put otići da gledaju neku pozorišnu predstavu. Ne dele svi moj stav o predstavama amaterskih pozorišta. Pre nekih godinu i po dana gostovala je u Kovačici jedna pozorišna grupa koja je isto tako naplaćivala 150 din. za ulaznicu. Takođe je u pitanju bila mala scena. Predstava je tada trajala nekih 40-45 min. Isto tako nije bilo nekog većeg zapleta. Čak je i ono nešto malo radnje bilo poprilično konfuzno. Ali je u tu predstavu bio ugrađen striptiz, sa sve šipkom i mladom glumicom koja je na kraju ostala samo u tangama. Naravno, sve to u službi umetnosti. ...like a box of chocolates. You never know what you’re gonna get.

PHOTO sigledal.org

Janko Takač - Bibliografija

2011-03-27T06:28:00.000-07:00

Spisak svih tekstova (recenzija i prikaza knjiga, filmova i muzičkih albuma, izveštaja sa koncerata, kao i tematskih radova) koje sam objavio u časopisima Vzlet i Hlas L'udu kao i u zborniku radova 40 rokov časopisu Vzlet mozete naći OVDE.

Budúcnosť Vzletu (ZBORNIK PRAC: 40 rokov casopisa Vzlet)

2011-03-27T05:22:00.000-07:00

Neistá budúcnosť

Na konci prvého desaťročia 21. storočia pri rýchlom rozvoji mobilných technológií a internetovej siete budúcnosť tlačených médií sa zdá byť naozaj neistá. Mladí ľudia sú tí, ktorí všetky tie sučasné technologické a digitálne inovácie najskôr vítajú, takže je problém časopisov usmernených na túto populáciu v podstate najväčší.

Vzlet ako artefakt

Jeden zo spôsobov ako zachovať a podporovať časopis Vzlet je ten, že sa z neho urobí niečo nezvyčajné, čiže celok, ktorý predstavuje niečo viac ako súhrn jeho súčiastok, niečo ako artefakt. Vzlet by sa mohol stať vydaním, ktoré sa bude zbierať do kolekcií, na ktoré sa čitateľ bude znovu a znovu vracať. Ale aj vydaním, ktore sa bude brať navážne, čítať dôkladne, časopis, ktorého mienka bude mať význam a bude sa citovať…

Čo urobiť, aby sa tým naozaj aj stal?

Pri premýšľaní o buducnosti Vzletu si môžeme pripomenúť časopis Polet, ktorý bol koncom sedemdesiatych a začiatkom osemdesiatych rokov časopis Zväzu socialistickej mládeže v Chorvátsku. Po niekoľkých číslach, ktoré skrachovali, Polet znovu začal vychádzať od roku 1976. Nová redakcia a redaktor najväčší počet strán venovali témam, ktoré zaujímali mladých ľudí - komiksom, rock hudbe, fotografiám, filmu, všetkým ostatným druhom umenia, ako aj rôznym formám kontrakultúrnych fenoménov. O všetkom tom v Polete bolo písane príliš slobodným štýlom a celý obsah bol zabalený do nezabudnuteľného umeleckého dizajnu. Onedlho sa Polet stal veľmi čítaným, a čo je najdôležiťejšie do konca dekády sa stal možno najvplyvnejším mládežníckym časopisom v bývalej Juhoslávii, lebo napr. podporil vznik new wave rock and roll scény a kapiel, ako čo sú Azra, Idoli a Prljavo Kazalište… Polet sa stal centrom diania pre celú jednu generáciu mladých ľudí v Chorvátsku, ale aj širšie. Polet by preto mohol byť perfektný model pre Vzlet.

Začnime od grafického dizajnu Vzletu. Titulná strana má byť niečo, podľa čoho sa každé číslo bude najviac identifikovať. Ona musí byť naozaj unikátna, umelecká, fascinujúca, nezvyčajná, atraktívna a má sa ľahko a dlho pamätať. Titulná strana by preto mala byť dielo autora – fotografa, maliara, komiks alebo street art umelca, sochára. Okrem titulnej strany by aj dizajn celého vydania mal byť v duchu umelcovej vízie.

Vzlet musí aj vo svojom obsahu mať dosť toho vizuálneho - umeleckú fotografiu, komiks, maľby, grafike, street art - grafity, … Rozlety by mali aj nadalej zachovať svoju funkciu publikovania poézie a prozy mladých vojvodinských Slovákov, ale by tú funkciu mali doplniť aj mládežníckou polemikou, debatou, diskusiou, hodnotením, rozhovorom mladých o ich próznom a poetickom výraze. V obsahu by mali byť aj z neopakovateľnej časopriestorovej perspektívy obrábané témy, ako čo sú súčasný a kult film, súčasná a kult hudba, biografie a portréty lokálnych a svetoznámych umelcov.

Štýl písania vo Vzlete by mal byť aspoň trochu viac v súlade s hovorovým jazykom mladých vojvodinských Slovakov, pričom samozrejme nemožno kaziť spisovnú slovenčinu, ale ju zjednodušiť a prispôsobiť mladým, a tým ich postupne a sústavne navádzať na čítanie - ktore už dlho nepatrí k obľúbeným aktivitám mladých ľudí…

Vzlet ako prst na pulse mladých

Na záver možno povedať, že v spoločnosti narušených základných hodnôt, Vzlet by sme mali vidieť aj ako podporovateľa nových hodnôt, účelov a cieľov v živote mladých. Popri tom, že by Vzlet mal promovovať večné hodnoty humanizmu, tolerancie, nenásilia a mierumilovnosti, časopis by taktiež mal mať aj ideu o tom, aké sú dnešné hodnoty mladých, čo ich najviac trápi a v čom oni sami vidia prekážky a problémy vo svojom personálnom rozvoji. Taktiež, Vzlet by mal pomáhať mladým aby sa vynašli vo svojich prvých krokoch ku demokracii a politickej pluralite našej spoločnosti, ako aj v živote s perspektívou európskych integrácii, v ktorom sa stanú opravdivými občanmi sveta.

***

Pred vámi je trochu skrátená verzia príspevku Budúcnosť Vzletu ktorý je uverejnený v zborníku prác 40 rokov časpisu Vzlet (NVU Hlas L'udu, február, 2011.).

KNIHA: SLÁDEČEK, Michal: Politička zajednica. Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2008

2011-03-19T03:06:00.000-07:00

Narodený roku 1967, Michal Sládeček je najmladši kovačický doktor vied. Diplomoval a magistroval filozofiu na Filozofickej fakulte v Belehrade, doktorské štúdium ukončil roku 2007 na belehradskej Fakulte politických vied. Od roku 1996 pracuje v Inštitúte pre filozofiu a teóriu spoločnosti v Belehrade. Jeho kniha Politička zajednica je v podstate doplnená doktorská dizertácia, ktorú vypracoval pod mentorstvom profesorov Iliju Vujačića, Milorada Stupara a Milana Podunavca. Niektoré časti tejto knihy boli predtým uverejnené vo vplyvných srbských časopisoch Filozofija i društvo a Nova srpska politička misao.

V úvodnej časti Sládeček predstavuje fundamentálne pojmy politickej filozofie: združenie (asociácia jednotlivcov kvôli nejakému zisku), komunita (združenie jednotlivcov, ktorých viažu spoločné hodnoty a podobný spôsob života) a spoločnosť (zoskupenie komunít a združení, vytvorené na zásade práva). Evolučným následkom týchto javov je politická spoločnosť – komplexná, pluralistická, egalitárna, tolerantná, nediskriminujúca, maximálne inkluzívna a integračná spoločnosť prichytená zo strany väčšiny občanov. Politická spoločnosť je spoločenstvo všetkých spoločností – podľa Deweyho je to „veľká spoločnosť” osvedčená cez spolunažívanie a prax, sprevádzaná morálkou a citlivá na potreby každého jej člena.

Ďalšia, hlavná časť knihy sa zaoberá polemikou politických filozofií liberalizmu a komunitarizmu. Je to debata o tom, ako nájsť rovnováhu medzi individuálnou slobodou každého človeka a potrebou za spoločenským dobrobytom, rovnosťou a spravodlivosťou. Ide o otázku, či je pre rozvoj a prospech spoločnosti dôležitejšia personálna sloboda občanov alebo mravné a historicky vyskúšané hodnoty, ktoré vytvárajú povedomie jedného spoločenstva. Autor štúdie pritom hneď na začiatku poznamenáva, že orientácie liberalizmu a komunitarizmu nie sú jednotné – každá z nich totiž predstavuje súhrn heterogénnych teórií, ktoré zoskupujeme len kvôli heuristiky.

V centrálnej časti Sládečekovej štúdie sa striedajú kritické prehľady teórií troch liberálov – Johna Rawlsa (podľa ktorého nejestvuje všeobecný dobrobyt, spoločnosť je len prostriedok na realizáciu individuálnej koncepcie prospechu každého občana), Ronalda Dworkina (liberálna teória spoločnosti musí nájsť rovnováhu medzi ideálmi slobody, rovnosti a bratstva) a Roberta Nozicka (predstaviteľ libertariánskej filozofie „minimálnej” spoločnosti, ktorej jediná funkcia je chrániť ľudské práva jej občanov); ako aj troch komunitaristov – Michaela Waltzera (idea komplexnej rovnosti, podľa ktorej sa spoločnosť snaží znemožniť domináciu jedného dobrobytu nad druhým – napr. kapitálu nad politickou mocou), Michaela Sandela (podľa ktorého nejestvuje osoba, ktorá je neobmedzená bohatou identitou a kultúrou spoločnosti; oddanosť voči rodinným a spoločenským hodnotám nie je niečo, čo si volíme – my sa hneď po narodení stávame súčasťou takej spoločnosti) a Alasdaira MacIntyra (človeka vnímame ako osobu z kontextualizovanou sociálnou identitou – nie ako atomizovanú induviduu so samostatne zvolenou identitou).

Na záver Sládeček hovorí, že i keď je harmóniu medzi týmito dvomi orientáciami v praxi veľmi ťažko uskutočniť (keďže idea individuálnej slobody nerada býva obmedzená potrebou všeobecného dobra a pôžitku spoločnosti), dychotómia dvoch orientácií jestvuje prevažne kvôli polemiky, lebo je rozdiel medzi zástupcami liberalizmu a komunitarizmu viac teoretický ako praktický. Nie sú to nezmieriteľné orientácie – podľa Walzera sú až komplementárne, lebo jedna bez druhej je nemožná. Liberáli nevyhnutne musia uznať potrebu po spoločnosti (v ktorej sa človekova sloboda a jeho práva uplatňujú), ako čo komunitaristi musia uznať individuálne práva a slobody ako podmienku zdravej spoločnosti. Liberalizmus sám pre seba (liberalistický atomizmus) ruši samé základy, ktoré umožňujú jestvovanie súčasnej spoločnosti, pokým sám komunitarizmus veľmi ľahko „skĺzne“ do mravného autoritarizmu a dominácie väčšiny nad menšinou.

Ako výborná štúdia o historických a sučasných teóriách politickej spoločnosti Politička zajednica je pozoruhodný príspevok k politickej filozofii v Srbsku a predstavuje podnet na diskusiu o tom, či politická spoločnosť v tom pravom zmysle slova jestvuje v Srbsku alebo sme ešte stále na úrovni spoločnosti, v ktorej vládne ideologická výlučnosť a nacionalizmus.

***

Uverejnene:

HLAS L'UDU Cislo 4 / 4423/ 22.1.2011

str. 23 OBZORY Cislo 1/320

str. 25 KNIHY

Studia o teoriach politickej spolocnosti (Michal Sladecek - Politicka zajednica)

DOWNLOAD: Pamba - The Lost Tapes

2011-01-24T11:02:00.000-08:00

Kovacicki industrial noise sastav PAMBA ima novo izdanje pod nazivom The Lost Tapes na ruskoj etiketi Clinical Archives.

Projekat cine Vladimir Lenhart i Stevan Lenhart.

Omot izdanja je odradila Ivana Vereski.

Pamba is a duet based in Kovacica (Vojvodina, Serbia), active since 1999. The sound of Pamba was sometimes described as old-school industrial, noise, krautrock, esoteric or experimental.

The Lost Tapes is a collection of previously unreleased tracks that were recorded completely live and played on analog synth and electric guitar, occasionally supported by rhythm machine.

ALBUM MOZETE SKINUTI OVDE

KONCERT: Psihomodo Pop u Kovacici

2011-01-09T14:00:00.000-08:00

Posle skoro 28 godina postojanja hrvatska rock and roll grupa Psihomodo Pop je konacno stigla i u nase mesto - i to bas za docek Nove godine! U Kovacici su oduvek bili veoma popularni, malo koja zurka se mogla zamisliti bez njihovog diska u plejeru, mada moram priznati da se to odnosi samo na prva dva - tri albuma, dok je kasniji delovi njihove diskografije, dakle sve posle Srebrnih svinja i Unplugged albuma, prilicno nepoznati ovdasnjoj publici. Na svu srecu, bend se u svom repertoaru ipak najvise drzao njihovih najvecih hitova. Ali krenimo redom...

Na trg ispred zgrade opstine Kovacica sam stigao nekih petnaestak minuta pre pocetka koncerta, malo sam prosetao snegom zavejanim, sablasno praznim ali lepo osvetljenim parkom i negde oko 23:20 bend izlazi na binu. Na temperaturi od oko -8C bio je to pravi heroizam! Ispred bine je jos uvek bilo prilicno malo ljudi, racunam da su svi jos uvek bancili po privatnim zurkama odlazuci odlazak u centar po ovoj hladnoci sve do pred ponoc. Psihomodo Pop je nastupio u postavi Davor Gobac na vokalu, Tigran Kalebota za bubnjevima, Smiljan Paradis na bas gitari, Vladko Cavar na gitari i Jurij Novoselic na saksofonu i za klavijaturama. I uprkos (u pocetku) malobrojnoj publici i hladnom vremenu - svi su bili u odlicnom raspolozenju! A odsvirali su nam:

Telegram Sam (sa albuma Godina zmaja (1988))

Nema nje (Godina zmaja)

Kad sam imao 16 (Godina zmaja)

(Boze cuvaj) Psihomodo pop (sa albuma Srebrne svinje (1993))

Posto su ljudi poceli da izlaze iz okolnih kafica i diskoteka trg se do pete poesme prilicno napunio da bi se koncert nastavio sa:

Totalno sam lud (pesma sa novog albuma Jeee! Jeee! Jeee! (2009))

Ja volim samo sebe (Godina zmaja)

Volim crtane filmove (sa albuma Tko je ubio Mickey Mousea (1992))

Frida (Godina zmaja, ili je bend na bini bio rastimovan ili ozvucenje nije radilo kako treba pa je nazalost njihova najbolja pesma zvucala ocajno lose)

Osecam se haj, mozak baj baj (Srebrne svinje)

Show me the way to the next whiskey bar (obrada pesme grupe The Doors, na tri minuta do ponoci)

To je bio pravi momenat da odem u Cepelin, da se nadjem sa drugarima, da tamo svima cestitam Novu godinu, da se malo ugrejem i usput popijem pivo. Posle petnaestak minuta sam ponovo otisao do bine gde je bend svirao:

(rece mi Zivan da su svirali pesmu Pinokio (sa albuma Sexy Magazin) dok ja nisam bio tamo)

Iste stvari (Sexy Magazin)

Pa je onda isla pauza za Crkveni hor koji je pevao sa tornja crkve, sto je malo ko mogao cuti od svih tih vatrometa i prokletih i dozlaboga dosadnih petardi. Ponovo sam malo prosetao parkom... Bend se posle desetak minuta vratio za drugi deo koncerta:

Rano jutro (Godina zmaja)

Nebo (Godina zmaja)

Ramona (Godina zmaja)

Bas kao i ti (obrada pesme I need somebody grupe The Stooges)

Sexy magazin (sa albuma Sexy Magazin (1990))

Iako je sat i po po onoj hladnoci bilo tesko stajati na mestu a kamoli svirati i pevati, mladalacki energican i u svakom pogledu vrlo solidan nastup Psihomodo Popa se zavrsio tacno u 00:59. Posle njih su na binu izasli Kiki Lesendric i Piloti, ali je meni bilo previse hladno da ostanem ispred bine. Otisao sam nazad u Cepelin pa onda malo u Zanzibar i to je bilo to sto se doceka Nove godine tice. Nije bilo lose ...

PHOTO by AL via FB

Časopis Klasy

2010-12-15T11:53:00.000-08:00

Časopis Klasy je periodika za savremenu književnost i umetnost lokalnih autora. Promocija časopisa je održana u Opštinskoj biblioteci Kovačica 4.decembra 2010. Najnoviji dvobroj sa tekstovima na slovačkom, srpskom, mađarskom i rumunskom jeziku posvećen je svim ljubiteljima književnosti. Biblioteka, koja je stajala iza ovog projekta, predstavila je ilustratorku Natašu Mijailović, gošću autorku Mariju Jonaš Kotvaš, nagrađene učesnike književno-informatičkog konkursa Kovačički mozaik, predsednice žirija Mr. Zuzanu Čižik i Katarinu Stano, članove LDMA i neka nova interesantna lica, koja su se našla na stranicama najnovijeg broja. Ovaj broj časopisa Klasy sadrži i pesmu APOKALIPSA Martina Sampora - Bafija.

Klasy možete besplatno skinuti odavde KLASY.

PERFORMANS: Branka Zgonjanin na festivalu KOMAR (2003)

2010-12-09T06:58:00.000-08:00

http://www.youtube.com/watch?v=v_iQx31kMbI

Plesna improvizacija

Koncept i performans: Branka Zgonjanin

Muzika i montaza: Zoran Gajic

Produkcija: Pagan Future

Festival Komar

Galerija naivne umetnosti

Kovacica

2003.

Izlozba Jarmile Sabo u Novom Sadu

2010-11-07T12:49:00.000-08:00

Jarmila Sabo, slikarka iz Kovačice, otvoriće svoju petu samostalnu izložbu u četvrtak, 11. novembra u Novom Sadu u galeriji Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, (to je u Njegoševoj 16/29). Izložba se priređuje pod nazivom Tihi trenuci.

DOWNLOAD: V/A: Električna Post-YU Nebriga (NAUK, 2010)

2010-10-20T15:47:00.000-07:00

Nízak stepen rozvoja electro muzike u Srbiji sa vidi i na ovoj prilicno sarolikoj kompilaciji koju cine žanrovski dosta razlicite grupe aktívne v u zadnjih desetak godina. Zastupljene su ovde i neke poznatije grupe kao sto su: Ilegalne Emocije (electropunk thrash), MKDSL (electro house new wave), Margita Je Mrtva (electro/EBM), Klopka Za Pionira (noise), Tehno Muda (noise), i Elektrolasta (new wave electro). Ali se kompilacija ipak najvise bavi bendovima i projektima za koje ovde cujemo po prvi put: Videododir (darkwave synthpop), Oni Su Ukrali Milion (industrial punk), Speaker For The Dead & Mirko Petrović (dark psychedelia), Zastranienie (industrial noise), Tron (electro psychedelia), Antitelo (industrial noise), Caligari (electronica techno), Sixth June (electro dark pop), Dobar Dan, Kontrola! (electro post punk), a Apparatchik (electro hardcore punk).

Od sesnaest numera darkwave pesma i bendova, cetiri - Ružan san koju izvode Sixt June, synthpop perfekcija grupe Videododir u pesmi Poludodir, EBM ostrina pesme Serbiche Elektroniq grupe Margita Je Mrtva kao i futurepop senzibilitet pesme Alan Cumak skupine Caligari - zaista doprinose optimizmu da u Srbiji electro zvuk ipak ima kakvu-takvu buducnost. Pa makar to bilo i u malom i veoma ogranicenom krugu hardcore fanova i electro entuziasta…

Kompilaciju Elektricna Post-YU Nebriga mozete besplatno skinuti sa ove web adrese:

www.nebriga.com

KONCERT: Lude Krawe u Kovacici

2010-10-04T11:20:00.000-07:00

Minulog petka je u sklopu proslave Kovacickog oktobra u nasem mestu gostovala grupa Lude Krawe. Radi se o prilicno popularnoj srpskoj punk rock grupi koja svoj muzicki izraz bazira na brzom i melodicnom tzv. kalifornijskom zvuku. Bend je osnovan u Backom Petrovcu davne 1996. godine i iako im je ovo prvi put da su posetili nase mesto, nasa opstina im nije nepoznata - pre nekoliko godina su svirali u Padini (u nekadasnjem klubu Underground).

Kao sto rekoh Lude Krawe su u zadnjih par godina polako ali sigurno izasli iz underground poluanonimnosti i postali popularni pretezno kod mlade punk i rock publike - u Kovacici su narocito slusani u klubovima Zanzibar i Cepelin - pa shodno tome ovdasnji postovaoci Ludih Krawa nisu propustili da se u velikom broju pojave u dvoristu osnovne skole Mlada Pokolenja gde se koncert odrzavao.

Inace koncert je organizovan na rukometnom terenu (tj. terenu za mali fudbal) gde je postavljen ogroman beli sator. Iako sam imao nekih sumnji prema tom resenju, taj sator nije bio losa ideja, jer uprkos tome sto je tek rana jesen - te veceri bilo uzasno hladno. Predgrupe na koncertu su bile grupa Raskrsce iz Zrenjanina i Blue Room iz Kovacice. Odlicno raspolozene Lude Krawe na binu izlaze oko 01:00 i otvaraju svoj nastup pesmom U retrovizoru. Nakon odredjenih manjih problema sa zvukom koncert se nastavlja pesmama Status Quo i Dani ponosa. Koncert se veoma brzo zahuktao pesmama Ja, Petar Pan i Dobro jutro. Publika je bila prilicno divlja i raspevana dok je bend na bini bio odlicno uvezban, energican i sto je najvaznije sa odlicnim repertoarom pesama koje su garantovale dobru zabavu duboko u noc...

Sve informacije o bendu Lude Krawe, kao i sve albume (koje mozete skinuti besplatno) potrazite ovde:

http://www.ludekrawepunk.com/

Photo by DHH via Facebook

DOWNLOAD: Beogrаdski sindikаt: Diskretni heroji (2010)

2010-09-18T13:03:00.000-07:00

Nаjveća i najkontroverznija srpska hip-hop grupа Beogrаdski sindikаt, poznаta po hit pesmаma kаo što su štа su Govedinа, Poroci Beograda, Alal vera i Oni su, u julu 2010. izdаla je novi аlbum pod nazivom Diskretni heroji.

Treci album Beogradskog sindikata cini 17 pesama i skoro sedаmdeset minutа muzike. Album otvara pesma Za sve moje ljude - odlicna melodična muzicka podloga i emocionаlan i direktan tekst udаrаju prаvo u srce (Pogresno si ucen, jak si samo u gomili, lako je zgutati i popiti, slabijeg izlomiti. Nemas kome da se obratis, pravi primer potrazi, jer sutra brzo dolazi, treba covek postati. Nestali su kodeksi, ostali su kompleksi. Pobede su porazi, a ishodi su potresni. Zato, stani malo, razmisli, sta ces time postici. Ako ne znas sam, ova pesma nek ti objasni. Ona je za snove, za sve ljude moje, sto uporno se trude da sutra bolje bude!).

Slede pesme Svim srcem (koja u refrenu pomalo flertuje sa аtmosferom fudbаlskog stаdionа), Čovek ("Je li sve ono u nosu o stranackom trosku?" - sjajna pesma "za sve licemerne skotove"), Gаlа-socijаlа (ne secam se kada je neko jednostavnije objasnio klasne razlike u Srbiji) i Glаvom u zid (jaka stvar o sudbini bosova i nekoj novoj kriminalizaciji drustva). Ipak centrаlno mesto na albumu pripada pesmi Zаjebi - trominutnoj eksplozija protiv nаsiljа i аgresije.

Tu sam ja , Pazi, pazi i Iskustvo nam govore o snalazenju u srpskoj realnosti i o "zivotu na ulici". Dakle ostaje cinjenica da su Beogradski sindikat najbolji kada pevaju o zivotu i prezivljavanju u Srbiji. To se najbolje vidi na pesmama - koje se tematski nekako prirodno nastavljaju na Govedinu i Alal vera - a to su Svedok (saradnik) i Welcome to Srbija. Bilo da se radi o zastrasujuce istinitoj biografiji lokalnog krimanalca tj.kontroverznog biznismena. tj. ratnog heroja tj. svedoka saradnika ili se radi o srceparajucem, ali mocnom, opisu konacnog pada angry white serb-a - jasno je da BS imaju najosetljiviji "kaziprst na pulsu ovog drustva"...

Da album ne bi bio previse gnevan tu su za kraj tri skoro-pa-sentis pesme Nema povlacenja, Balada disidenta i Jos ovu noc. Beogrаdski Sindikаt je ceo аlbum ponudio za free downloаd nа njihovom sаjtu:

DOWNLOAD LINK OVDE

RAPORT: Goblini u Zrenjaninu

2010-08-28T19:09:00.000-07:00

U Zrenjanin, pravo u centar zbivanja, stižemo oko 21:15, taman u momentu kada jedan od meni omiljenih domaćih bendova – Oružjem Protivu Otmičara – svira pesmu Tik Tak (sa danas sasvim zaboravljenog BK Sound albuma Maštoplov iz 2002.). Zvanična web prezentacija grupe kaže da poslednju postavu benda (2010) čine: Marko (bas), Srđan (bubnjevi), Nikola (gitara) i Jovana (vokal). Dakle ovo je već četvrta pevačica i opet je to neki novi koncept – dakle de fakto novi bend (pre par nedelja sam gledao na TV-u intervju sa Nikolom Pavkovićem osnivačem i danas jedinim originalnim članom benda koji je tu rekao da OPO svira u kojoj postavi se zatekne, što je zaista daleko od sjajne situacije). Iako su nova pevačica (mlada, lepa i željna da zabavi publiku) i novi bubnjar (najenergičniji i najživlji do sada, na ovom koncertu je bukvalno izgarao) davali sve od sebe – ovoj grupi je očajnički potreban novi hit, novi album i - možda najvažnije - novi menadžment. Njihov status iz devedesetih je prevelik da bi se sada sveli na neku vrstu OPO-tribute benda. Svirali su još i pesme Budi tu, Januar, i za kraj - Mladiću moj.

Oko 23:15 je sledio nastup Orthodox Celtsa, grupe koja već par godina igra na veoma tankoj žici između statusa kultnog benda i neke vrste zabavnjaka. Ceo njihov repertoar već više manje znam, nekih impresivnih noviteta nema i konačno sam shvatio da ne treba da stojim i gledam bend na bini već da odem po pivo i uživam u atmoferi… Ipak, gužva je bila neopisiva pa sam batalio i pivo i koncert i otišao do štandova sa knjigama, tu sam ubio nekih pola sata i pazario knjiga za par hiljadarki, dve pune kese toga. Nazad na svirku stigoh taman na vreme da čujem moju omiljenu If I should fall from grace with God.

Završiše Kelti i bilo je vreme za Gobline. Atmosfera je pred ključanjem. U gužvi sam a iščekivanje je postajalo frustrirajuće. I onda na binu izlazi voditelj programa Panta Šiklja Nafta da nam najavi početak takmičenja u ispijanju piva. Malo je reći da je publika bila razočarana. Mnoge od psovki i uvreda na račun organizatora sam zaista čuo prvi put, što i nije mala stvar za mojih tridesetak godina…

Takmičenje je bilo zaista montipajtonovsko. Na primer. žene su se takmičile u ispijanju piva tako što je jedna gospođica (zaista - samo jedna dama) ispila kriglu piva za nekih 25 sekundi. Šta je to značilo - ni sa kime se takmičila, ni protiv koga - pojma nemam… Onda su se takmičili muškarci i to tako što su se dvojica trudila da što brže popiju kriglu piva, dok je treći to pivo naprosto sasuo u sebe. Milsio sam da je to već poznata caka iskusnih i sposobnih pivopija (da izbegnu gutanje piva), ali ovde izgleda nije bilo puno onih koji su to znali. Dakle ova dvojica su pili za impresivnih 8-9 sekundi, dok je ovaj treći sasuo to pivo u sebe za oko tri sekunde… A onda je usledilo takmičenje u držanju krigle u isprženoj ruci. Kao, ovo je test izdržljivosti, ali je brate mnogo dosadno za gledanje. Neki lik je tu kriglu držao sedam minuta, smori’ nas sve…

Konačno, oko 25 minuta posle ponoći, se Zrenjaninom zaorilo: Kada mislis da si sam, ti podigni ruku, nek' ulice gore, za novi dan … Pesmom Ima nas počinje jedan od najboljih pank koncerata koje sam video u životu. Pominjao sam već neopisivu gužvu na festivalu piva, e sada zamislite tu užasnu gomilu ljudi kako skače i divlja! Posle par sekundi od prvih taktova bio sam mokar i od znoja (mind you - znoja drugih ljudi) i do piva. Iznad moje gleve lete plastične čaše i limenke, svaka bar do pola puna, od neke vrste povrede ili čak moguće pogibije me spasava samo to što sam nizak i debeo. Ipak uz sve to osećam se sjajno, iako Goblini više od deset godina nisu bili u centru moje pažnje - ove večeri znam svaku pesmu i svaki stih. Ono što ne znam zna devojčica ispred mene za koju bih po izgledu mogao da se zakunem da je upravo na kratko sišla sa splavova …

Ona (misli da zna) i LSD se vraća kući samo doprinose opštem haosu oko mene. Ljudi su u nekoj vrsti sumanute ekstaze, siguran sam da ni bend na bini ne zna šta se dešava. U momentu sam pomislio da je možda najpametnije da se pomerim negde sa strane i da tamo budem siguran da mi se zaista ništa neće desiti… Ali ne može. Sa svih strana oko mene i iznad mene ljudi skaču, urlaju, divljaju. Ipak u svoj toj frci uspevam nekako da držim glavu iznad klučale mase. Očekujem da će se valjda vec jednom umoriti…

I zasta, kao da mi neka viša sila daje za pravo, kada je publika već postajala opasna sama po sebe - crko Maršal! U stvari crkla su dva Maršala i obojica gitarista ostaju bez ozvučenja. Dok se pojačala popravljaju Golub i publika pevaju pesmu Tamara.(exYU hit Borisa Novkovića). Sledi mala pauza… Inače malo kasnije je seriji kvarova na bini dodat i slomljen doboš.

Bend se vraća na binu pesmom Privatni rat. Nakon nje idu Daleki put, Ne trebam nikome, i moja omiljena Dan posle - prva obrade te večeri je obrada pesme Wir ham' noch lange nicht genug grupe Böhse Onkelz – sa albuma Istinite Priče. Slede obrade pesama O Bella Ciao i Marina, Marina (Đorđe Marjanović je imao verziju na srpskom). Nakon bloka obrada sledi pesma U Magnovenju pa onda Na ivici, Petra, Bolje soko u ruci nego guska u krevetu, On je ona je, Sedam loših godina, Punk’s not dead, Voz, Cipjonka, Anja volim te. Tokom pesme Za Lorenu Golub predstavlja bend (Branko Golubović, Milan Arnautović, Vlada Kokotović, Alen Jovanović, Saša Šetka) i tako je završen glavni deo koncerta (oko 01:45h).

Na bis grupa izvodi novu pesmu pod nazivom Luna (prethodi joj neka Golubova priča o opasnostima narkomanije, što je tema ove pesme). Onda ide Sam-phone glas, pa ponovo Tamara a kao poslednja pesma Kako bih voleo da si tu. U svakom pogledu perfektan koncert je konačno završen u 2 i 5.

Photo by AL

RAPORT: Van Gogh u Kovačici

2010-08-22T11:27:00.000-07:00

Posle par godina Kovacicu je u petak 20. avgusta ponovo posetio trenutno najveci srpski rock bend - Van Gogh. Na trgu ispred zgrade opstine ih je cekao veliki broj ljudi, pretezno odlicno raspolozena omladina. Nastup na doceku neke od proslih Novih godina (zaista ne mogu da se setim tacno koje) je svima ostao u secanju kao izvanredan, pa smo svi opravdano ocekivali sjajan koncert. A ja sam se setio i koncerta u Padini kasnih devedesetih, tj. setio sam se da je bilo koncerta, ali ni jednog detalja osim toga… Davno je to bilo!

Van Gogh na binu izlaze oko 23:40. Koncert otvaraju pesmom sa najnovijeg albuma Nek te telo nosi (bend na bini nam jasno kaze: “Noćas mi smo tu zbog vas. Da na svaki vaš huk mi pravimo zvuk…”) kao i pesmom Ona i Ja (takodje sa Lavirinta). Treca stvar te veceri je bila sa proslog albuma Kolo (2006) - Deo oko tebe. Sledi pesma koja otvara album Opasan ples (1999) Puls da bi se nakon kraceg atmosfericnog uvoda - tacno u ponoc - sa bine na publiku srucio prvi odsvirani hit te veceri – Mama (sa albuma Strast iz 1993.). Sledi jos jedan mega hit (i prvi singl koji je Van Gogh objavio, davne 1986.) Tragovi proslosti. Atmosfera zagrejana do usijanja se nastavlja pesmama Kiselina (sa albuma Hodi 1996.) i Opasan Ples. Slede Vrteska (sa Kola) i Kidas moj svet (pesma sa najnovijeg albuma) posle kojih Djule predstavlja najnovijeg clana grupe gitaristu Baneta Gluvakova (coveka iz nase opstine, tacnije iz Crepaje). Sledi jos jedan hit - pesma sa albuma Opasan ples - Da li zna?. Pa onda predivna balada sa albuma DrUnder - Sta ako?. Klatno (CD Hodi) i Aerodrom (sa albuma Lavirint). Plastelin (CD Kolo). Slede jos dve pesme sa albuma DrUnder - Za sve godine tvoje i Tanka nit pa jos jedna pesma sa albuma Strast - Basna, i kao poslednja pesma (pre bisa) I cant help falling in love. Sledila je mala pauza, pa se bend vratio na binu da odsvira neizbeznu pesmu, njihov najveci hit, stvar sa albuma Svet je moj (1991) - Neko te ima, posle nje smo culi jos dve pesme sa albuma Kolo - Spisak razloga i Kolo (Ludo luda) i one su oznacile kraj koncerta.

Oko dva sata odlicne svirke je sasvim opravdalo moja ocekivanja. Bend je odsvirao bar polovinu pesama sa svog najnovijeg albuma, ali je i ispostovao publiku svirajuci im skoro sve velike hitove. Sudeci po fotkama koje sam video na Facebooku, bend je posle svirke otisao u Jarmocisko – Vojvodina pub gde su se mnogi Kovacicani mogli slikati sa clanovima grupe. Dakle iako su trenutno najveci mainstream rock bend Van Gogh i dalje ostaje sasvim otvoren i neposredan sa svojom publikom…

Dodjite nam opet!

photo by JVP

RAPORT: Tomasevcu u pohode 2010

2010-08-15T03:31:00.000-07:00

Tomaševcu u pohode - TUP festival je u subotu 7.8. 2010. odrzan po peti put. Kao i uvek bilo je to na rukometnom terenu Sportskog društva Partizan u Tomaševcu. Iz Kovacice sam krenuo sinobusom oko 19h sa ekipom lokalnih avanturista, voljnih da se (neki od njih po drugi put) zapute u ne tako udaljeno, ali prilicno nepoznato, mestasce u kojem se svake godine odigrava okupljanje juznobanatskih pankera. Mnogima sam i sam puno pricao o TUP-u, pa su eto neki krenuli da se sami uvere da Tomasevac vredi posetiti. Prvo razocarenje se desilo vec u sinobusu kada sam primetio da osim nas iz Kovacice nema nikoga iz drugih mesta (dolazili su sinobusom ranijih godina ljudi iz Beograda, Panceva, Debeljace). Bilo je jasno da ce posecenost festivala bili slaba. A sto je najgore, iako mislim da nas je bilo desetak iz Kovacice, trojica su se vratili kuci bez da sacekaju da festival pocne...

Sledece razocarenje je bilo kada sam video da je jedina pristojna kafana u Tomasevcu zatvorena a da je nekadasnja prodavnica pretvorena u kafic. Uzeli smo pivo iz samoposluge i otisli u park. Pre nego sto smo otisli do bine, posetili smo strip izlozbu na spratu zgrade Mesne zajednice. Ulaz na festival je bio 100 dinara. Na binu su se prvi popeli The Full, bend iz Aradca. Iako su imali zanimljiv scenski nastup, oni uopste nisu bili punk rock (kako je najavljeno) vec su nam svirali domace i ex-YU rock and roll obrade.

Zemljotres, takodje iz Aradca, su isto svirali neki rock and roll - sto je priznacete malo cudno za punkrock festival. Iako je bend na bini bio zivahan i zeljan dobrog nastupa i kontakta sa publikom, ja bas nisam bio previse odusevljen. I ostao sam tako neodusevljen do kraja njihovog nastupa... Sledili su Madres Egoistas, band koji je konacno zasvirao neki punk rock! Bili su sjajni i sa svojim pesmama i sa obradama (Ramones), ali su na zalost imali prilicno kratak nastup i brze bolje pobegose nazad u svoj Zrenjanin. Drugo Lice iz Beograda zasvirase neku svoju verziju horror-punk rocka sa tekstovima na srpskom. Nisu bili losi, ali nisam zapamtio ni jednu od pesama. Razocaran otprilike svime otisao sam do pekare da jedem (parce pice 50 dinara!) i ostatak festivala sam otpratio sedeci u parku kod crkve...

Po kratkom postupku (bend iz Beske) su imali odlican nastup svirajuci domaci pank i hardcore, dok su Kreativni nered (iz Starceva) otprasili svoj standardni repertoar. Posto sam za poslednji bend vise-manje znao sta ce i kako svirati krenuo sam polako prema zeljeznickoj stanici. Pesacenje je bilo dugo i naporno, da ne pricam o mrklom mraku svuda oko mene, ali sam bar poneo mp3 plejer pa sam mogao da prekratim vreme pesacenja (a posle i cekanja voza) slusanjem The Damned-a. U Kovacicu smo stigli oko 5 ujutru i kao po nekoj inerciji, ustaljenom rasporedu, zavrsili provod u Zanzibaru.

Peti po redu festival Tomasevcu u pohode nije bio los, Zivan je i ovaj put dao sve od sebe da sasvim sam uz pomoc stapa i kanapa napravi nesto sa cime bi Tomasevac morao biti vrlo ponosan, ali bi ocajna posecenost i ne previse zanimljivi bendovi mogli da oznace i kraj ovog projekta...

RAPORT: Stretnutie pod lipami

2010-06-20T10:01:00.003-07:00

U subotu je po tridesetdeveti put odrzan Susret pod lipama, godisnje okupljanje pisaca, pesnika, strip crtaca i ilustratora koji rade za jedini omladinski casopis na slovackom jeziku u Srbiji Vzlet. Susret je ovaj put odrzan u nama susednoj Padini.

Iako je ova manifestacija imala svoj pocetak u 14 casova, u Padinu krenuo tek oko pet sati popodne, pa sam neka desavanja propustio. U pola tri je bila planirana setnja Padinom, poseta padinskoj osnovnoj skoli i Etno-domu, a u 16h je bila zakazana ceremonija otvaranja izlozbe ilustracija mladih autora, ilustracija koje su objavljene u casopisu Vzlet. Izlozbu su otvorili Ana Tomanova Makanova (predsednica Nacionalnog saveta Slovaka) i Samuel Ziak (direktor casopisa Hlas L’udu).

Izlozba ilustracija je priredjena na spratu Doma kulture i nju sam posetio odmah po dolasku. Izlozbeni prostor je bio vrlo dobro sredjen. Minimalisticki, potpuno nenametljivo i nepretenciozno. Vecinu radova sam prepoznao sa stranica casopisa. Iako su to crtezi i slike ucenika osnovnih i srednjih skola za mnoge od njih se moze reci da su uradjeni na jednom zaista visokom umetnickom nivou.

Na zalost, vreme nam juce bas nikako nije bilo naklonjeno. Nesnosna vrucina i sparina koju ni obilna kisa nije olaksala ucinila je svoje, pa sam na koktelu koji je bio priredjen posle izlozbe stajao kao osamucen i lokao kiselu za kiselom. Nije mi bilo nidocega! Posle koktela smo se svi preselili u bastu najpoznatijeg padinskog kafica Rupa. Seo sam za sto sa nekim starijim ljudima i u nadi da ce me to pomalo oraspoloziti narucio sebi hladno pivo. Program u basti Rupe je obelezilo obracanje direktora casopisa Hlas L’udu Samuela Ziaka u kojem je izrazio nadu da u ovim mladim piscima i pesnicima lezi buducnost slovackog naroda na ovim prostorima. Nakon sto su cetiri pesnikinje procitale svoje nagradjivane radove, na nas se srucio veliki pljusak koji je nakratko prekinuo program i naterao nas da se iz baste preselimo u prostorije kafica.

Unutra su se recitacije i razgovori nastavili, ali zbog prilicne guzve i slabijeg ozvucenja nije se bas sve moglo saslusati. Program se zavrsio oko osam satu uvece i ljudi su se razisli kud koji. Ja sam sa prijateljima iz Kisaca otisao u kracu setnju Padinom a onda u bife Pera Zdera na pljeskavice. Malo kasnije smo se vratili u Rupu gde je svoj nastup imala grupa String Souls. Kafic je opet bio prepun, bend na bini vrlo dobar…

U Kovacicu sam se vratio oko ponoci, pravo za sank u FM-u a posle i u Cepelinu. Sve u svemu nije bilo lose. Da nas je vreme malo bolje posluzilo bilo bi odlicno!

KONCERT: Bob Dylan u Beogradu

2010-06-07T06:43:00.000-07:00

Konačno je došao i taj šesti jun kada je Beograd posetio jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka – Bob Dilan. Bio je to predivan letnji dan i bilo je milina putovati na koncert. Oko arene Dilanovi fanovi svih mogućih generacija u majicama iz svih mogućih Dilanovih perioda. Iako sam mislio da ću sa svojih 30 godina biti među najmlađima ipak nije bilo tako. Sasvim sam siguran da Dilanova muzika nema previše kontakta sa mlađim ljudima, da verovatno moraš biti veliki freak da bi danas sa 17-18 slušao Dilana (ja sam ga "otkrio" tek pre neku godinu!) – ali mladih ljudi je ipak bilo u sasvim solidnom broju. Na ulazu u Arenu pola sata pre koncerta nije bilo nikakve gužve i kada smo petnaestak minuta pre početka svirke zauzeli svoja mesta (preskočivši pre toga pivo po pomalo naduvanim cenama) oko nas je Arena još uvek odjekivala prazninom.

Koncert je počeo sa sasvim malim zakašnjenjem u dvadeset do devet pesmom Rainy Day Women #12 & 35, pesmom koja mi je ulila nadu da će bend na bini svirati neki best of material. To jeste na nekin nacin bilo tako, Bob jeste u Beogradu svirao svoje poznate pesme, ali ih je odradio u takvom aranžmanu da je meni često bilo potrebno da se malo zamislim da bih prepoznao o kojoj pesmi se radi! Pored tih nekih novih aranžmana pesama, Dilan je bio beskompromisan i po pitanju svog imidža i nasleđa pa se ni jednom nije dohvatio akustične gitare (po čemu je ipak najpoznatiji) a ni električnu gitaru nije imao predugo u rukama. - najčešće je svirao klavijature i usnu harmoniku.

Druga pesma je bila It Ain't Me, Babe. Takođe u jako čudnom aranžmanu, shvatio sam o kojoj pesmi se radi tek kada je zapevao refren! Pesma je zvučala kao da je napisana i snimljena polovinom osamdesetih a ne tamo negde neke davne 1964. Sledila je pesma I'll Be Your Baby Tonight i koncert koji je počeo prilično neubedljivo počinje da dobija na intenzitetu i kvalitetu. Tome dosta doprinosi i ekstatična publika u Areni koja svaku pesmu dočekuje i ispraća sa neverovatnim oduševljanjem – iako je Dilanov nastup još uvek bio prilično slab – pored mnogih ispadanja na relaciji Dilan-prateći bend (naročito bubnjar koji je kod svake pesme čekao mig da li je ili još nije pesma gotova) Dilan je dosta kuborio sa glasom.

Ostaje pitanje da li je pesma iz 1963. Masters Of War ove večeri bila posvećena Srbiji i srpskom narodu (komentar na jednom forumu - "Masters of War", eh? The first "performance" in the Belgrade Stadium was an election speech by Slobodan Milosevic, two weeks before the war criminal was overthrown in a popular uprising. ") ali je mene ostavila prilično hladnim, Dilan za klavijaturama jednostavno nije tako moćan u isporuci sjajnih tektova - And I hope that you die And your death’ll come soon I will follow your casketIn the pale afternoon And I’ll watch while you’re lowered Down to your deathbed And I’ll stand o’er your grave’ Til I’m sure that you’re dead.

Jedna od meni omiljenih numera - Stuck Inside Of Mobile With The Memphis Blues Again je takođe bila do neprepoznatljivosti prerađena, ali smo bar dobili odličan solo na usnoj harmonici (počeo sam da sumnjam da će u jednom momentu i bataliti pevanje - sa kojim kao da se cele večeri se mučio - u korist sviranja usne harmonike). Ipak, ovako dobra pesma je dobra u svakom aranžmanu An’ here I sit so patiently Waiting to find out what price You have to pay to get out of Going through all these things twice Oh, Mama, can this really be the end To be stuck inside of MobileWith the Memphis blues again. U principu novi aranžmani koliko god da su čudni imaju svoje opravdanje u činjenici da neke od pesama koje Dilan izvodi imaju više od četrdeset godina i nije čudo da mu je možda i dosadilo da ih još uvek izvodi na isti način…

Bend na bini je sastavljen šestoro ljudi. Bina je prilično mala za nastup u ogromnoj Areni i začudo nije bilo videobima – pa smo mi sa jeftinijim kartama mogli samo da nagadjamo šta se kog đavola tamo dole dešava… Osvetljenje je bilo skromno ali prilično efektno a na bini nije bilo nikakve scenografije. Publika je naravno kasnila, koncert je počeo pred polupraznom arenom i ljudi su uveliko ulazili u Arenu sve do treće-četvrte pesme. Iako je pušenje zabranjeno, bilo je ljudi koji su purnjali samo tako…

Posle Stuck inside Mobile je usledio blok sa pesmama novijeg datuma, ali koliko god da sam želeo da ih čujem toliko sam prema njima bio indiferentan. Meni potpuno nepoznata pesma Beyond Here Lies Nothin' je prva odsvirana pesma sa novog albuma (iz 2009). Iako nisam stigao da preslušam Together Through Life ova pesma me je ostavila prilično hladnim. Nadam se da je taj trideset treći album bolji od onoga što sam čuo naročito zbog sjajne Forgetful Heart koju smo čuli malo kasnije. Sa albuma Love and Theft (iz 2001) je odsvirana pesma Honest With Me. Slede Workingman's Blues #2 sa albuma Modern Times (iz 2006) pa Cold Irons Bound (sa albuma Time Out of Mind iz 1997). Novije pesme je spasila numera sa albuma Together Through Life - sjajna Forgetful Heart - odlična balada sa violinom. Konačno jedna od onih u kojima hrapavi glas ostarelog Dilana perfektno pasuje pesmi, emociji, tekstu.

Povratak među best of material je označila pesma Highway 61 Revisited (sa istoimenog albuma iz 1965). Autoput 61 vodi od Duluta u Minesoti do Nju Orleansa u Lujzijani, a pesma počinje sa God tells Abraham kill me a son … Dilan je odrastao u Minesoti a otac mu se zvao Abraham. Pored ostalog… Sjajna pesma u solidnom izvođenju.

Ali je ipak vrhunac večeri za mene bilo izvođenje genijalne i srceparajuće Not Dark Yet sa albuma Time out of mind. Dilan dođe do druge strofe ja sam u ekstazi! Well, my sense of humanity has gone down the drain Behind every beautiful thing there’s been some kind of pain… Prilično je neverovatno da je ovako dobra pesma nastala prostim spajanjem više nevezanih stihova koje je Dilan zapisivao tek kao neke ideje za pesme. Na ovoj pesmi muzika i tekst perfektno odgovaraju Dilanovom glasu što bi moglo da znači dam u u ovim godinama više odgovaraju balade, one malo sporije pesme. Not Dark Yet je obradio i Eric Clapton pa obratite pažnju prekosutra…

Koncert zatvaraju pesme Thunder On The Mountain (pesma koja otvara album Modern Times) i Ballad Of A Thin Man (sa Highway 61 Revisited). Iako sam se ponadao da se radi samo o pauzi koja označava polovinu nastupa - ispalo je da se radi o kraju koncerta i da se možemo još samo ponadati izvođenju par pesama na bis. Bend se na binu vraća jednom od najpoznatijih Dilanovih pesama Like A Rolling Stone (iako je cele večeri klavijature imale velikog udela u zvuku, u ovoj pesmi su bile gotovo neprimetne). Sledi pesma sa novog albuma. Jolene tokom koje Dilan predstavlja prateći bend Tony Garnier (bas gitara), George Recile (bubnjevi), Stu Kimball (ritam gitara), Charlie Sexton (solo gitara), Donnie Herron (violina, truba, mandolina, pedal steel gitara)

I za kraj još jedan megahit - pesma Blowin' In The Wind, i ona u dosta neprepoznatljivom aranžmanu. Ubrzo posle odlaska benda sa bine su se upalila svetla i to je bilo to. Sve u svemu Dilan je svirao nešto manje od dva sata, nije komunicirao sa publikom (što je po meni sasvim OK, nije da me je baš briga šta Dilan ima da nam kaže, ali kada malo bolje razmislim nije da baš želim da znam. A sa druge strane ja mogu bez toga da nas strane zvezde muče sa pozdravima na srpskim jezikom samo da bi nam podilazili).

Posle ovog koncerta mogu da kažem da i dalje cenim Dilana i da se nadam da će nas posetiti ponovo. Najviše ga cenim zbog toga što čovek ima te neke hrabrosti da nam svira ono što on želi da mi čujemo, a ne ono što mi od njega želimo da čujemo. A za nove aranžmane pesama sam već rekao, jasno je da je čoveku mora da je dosadilo da pesme stare više decenija izvodi na jedan isti način, pa su novi aranžmani sasvim razumljivi. Ipak voleo bih kada bi set listu (koja je dva dana ranije u Skoplju bila skroz drugačija) prilagodio svojim glasovnim mogućnostima, jer iako ima 69 godina Dilan i dalje može da izvodi mnoge pesme bez da mi zasmeta njegov hrapav glas i slabije izvodjenje.

Ja se nadam da će nas Dilan iako je na zalasku karijere ipak posetiti ponovo. Prepuna Arena odlično raspoložene publike je dokaz da je ovde uvek dobrodošao...

Download: EVA BRAUN - Off The Record (1997 - 2006) (Label Star)

2010-05-25T10:39:00.000-07:00

Bečejska grupa Eva Braun je odgovorna za ceo jedan revival pop rock muzike sredinom devedesetih, koji su u ondašnjoj SRJ činili i bendovi kao što su Veliki Prezir, Oružijem Protivu Otmičara, Popcycle, Kanal Tvid, Minstrel ... Eva Braun je do sada objavila četiri albuma: Prisluškivanja (1992), Pop Music (1995), Heart Core (1998), i Everest (2001), Jedini stalni član benda je Goran Vasović koji peva i svira bas gitaru. Trenutno su u bendu i Petar Dolinka, Milan Glavaški, Goran Obradović i Ljubomir Rajić.

Na web stranici izdavačke kuće Label Star možete besplatno skinuti album Off The Record (1997 - 2001) kog čine raritetne pesme i neobjavljeni snimci iz onog dela karijere grupe Eva Braun kada je bend bio na komercijalnom vrhuncu svog kreativnog delovanja. Dakle, tu su demo snimci, snimci sa radija i televizije i koncertni snimci. Pored pesama u Mp3 formatu, tu je i booklet sa komentarima za svaku od numera....

LINK ZA SKIDANJE POTRAŽITE OVDE

POZORIŠTE U KOVAČICI: Festival Maškove dni

2010-05-13T11:27:00.000-07:00

Minulog vikenda smo u sklopu festivala Maškove dni pogledali dve gostujuće predstave. Iz Padine Ženba - poznata i već kod nas izvođena drama Nikolaja Vasilieviča Gogolja, a iz Stare Pazove Keď vejú jarné výchre po tekstu jednog od najznačajnijih slovačkih pisaca u Vojvodini - Vladimira Hurbana Vladimirova.

Subota je bila rezervisana za Ženidbu u režiji Fedora Popova i u očekivanju dobre predstave sala Doma kulture je bila solidno popunjena. Padinski ansambl je - kao što je to kovačička publika već navikla - bio vrlo odbar. Komedija travestije i slapstick izvođenja je svima dobro leglo. Naročito se mogu pohvaliti solidni kostimi (kostimograf je bila Eva Taubert) i pristojna scenografija. Zaplet smo već svi znali - Ivan Kuzmič Potkolesin (tumači ga Jan Kolarik) je konačno odlučio da se ženi. Izabrao je Agafiju Tihonovnu (Zuzana Duboskova). Glavni provodadžja je Fomič Kočkarev (Zlatko Dubovský) ogorčen na Fjoklu Ivanovnu provodadžiku koja u njegovom slučajunije odradila najbolji posao... Ostali likovi koji dolaze da prose Agafiju su Ivan Pavlovič Praženica (Ján Mega), Nikanor Ivanovič (Pavel Strehovský) i Baltazar Baltazarovič Ževakin (Zlatko Šimák). Sve u svemu, iako smo istu predstavu već nedavno videli u izvođenju kovačičkog ansambla - padinska predstava je bila sasvim solidna i bilo je zadovoljstvo videti nasmejanu kovačičku publiku ...

U nedelju su nas posetio ansambl iz Stare Pazove. Sala Doma kulture je bila prilično slabo popunjena, što je šteta jer je predstava ovaj put bila mnogo ozbiljnija i profesionalnije urađena. Miroslav Benka je po tekstu Vladimira Hurbana Vladimirova režirao dramu Keď vejú jarné výchre o seoskom životu u devetnaestom veku, o sukobu starog i novog poretka, seoskog i gradskog, učmalog i dinamičnog, u suštini - tradicionalnog i modernog. Pazovsku predstavu je obeležila skoro-pa-perfektna izvedba ispraćena solidnom scenografijom i odličnim kostimima. Iako se cela predstava odvija u jednoj jedinoj prostoriji - seoskoj kući okruženoj šumom, kući oko koje uvek lebdi smrt - predstava nije gubila na intenzitetu i dinamici pa joj čak i malo duže trajanje nije zasmetalo.

Posle predstave sam se zamislio kako je to tužno što je ovaj festival vremenom spao na samo jedan vikend i na samo dve gostujuće predstave. Ne znam šta su tome razlozi, ali nadajmo se da će sledeće godine repertoar biti mnogo veći ...

FOTO na vrhu: www.slovackizavod.org.rs

Download: REPETITOR - Sve što vidim je prvi put (EXIT Label, 2010)

2010-05-11T10:24:00.000-07:00

Iako se na CD-u pojavio još 2008. godine (za malu izdavačku kuću Odličan Hrčak), šira ex-YU publika prvi album beogradske grupe Repetitor pod nazivom Sve što vidim je prvi put može nabaviti tek od marta 2010. kada ga je EXIT label postavio na svoj web sajt za besplatno skidanje.

Repetitor su Milena Milutinović (bubnjevi), Boris Vlastelica (solo gitara i glas) i Ana-Marija Cupin (bas gitara i glas). Bend deluje od 2006. Pre debi albuma su bili zastupljeni na kompilacijama domaćih bendova - Jutro će promeniti sve? (PGP RTS, 2007) i Zdravo zdravo zdravo (Kultur Akt, 2008). Za tih nekoliko godina postojanja Repetitor je svoj zvuk uživo predstavio publikama skoro svih većih gradova na ex-YU prostoru. Repetitor preuzima najbolje momente srpskog novotalasnog zvuka, dodajući mu savremenu produkciju i post punk revival i noise rock senzibilitet.

LINK ZA DOWNLOAD POTRAŽITE OVDE

POZORIŠTE U KOVAČICI: Maškove dni

2010-05-01T06:55:00.000-07:00

POZORIŠNI FESTIVAL
MAŠKOVE DNI
(7. - 9. maj 2010.)
Dom kulture Kovačica

Kovačička publika će moći da pogleda tri predstave:

Rodinne pribehy
Kovačica

Petak 07.05. u 20h.

Ženba
Padina

Subota 08.05. u 20h.

Ked´ vejú jarné výchre
Stara Pazova

Nedelja 09.05 u 20h.

Sve predstave su na slovačkom jeziku.

Dođite!

PRENOSIMO: Deset godina mamurluka

2010-04-29T09:29:00.000-07:00

Deset godina mamurluka

… ili kako je sve to bilo.

Kada me je Peđa zamolio da za web sajt Šupe napišem nešto o našem nekadašnjem pank bendu, bio sam zaista presrećan – presrećan što konačno postoji mesto na kojme će se čuvati u sećanju Mamurlook i ceo jedan zaista predivan period u našim životima. Da ni ne pišem o tome koliko je prijatno osećanje vratiti se mentalno u onaj deo života u kojem sam bio deceniju mlađi I bar toliko lepši, hrabriji, zdraviji i generalno mnogo, mnogo bezbrižniji…

Ali onda sam se pomalo zabrinuo! Trebalo je prisetiti se svih tih dešavanja i svih tih ljudi od pre deset godina! Trebalo je da se spustim u memljiv podrum svoje već prilično narušene memorije, kao i da i sam doslovno zađem u šupu u kojoj držim sve odbačene i nepotrebne stvari, sve te stvari za koje nisam skupio hrabrosti da ih i zaista bacim, među kojima su na žalost i prastare DIY punk kasete, poluraspadnuti fanzini, albumi sa fotografijama … Trebalo je da prekopavam po stvarima koje je već dobrano nagrizla vlaga i prekrio podeblji sloj prašine i prljavštine.

Ipak, krenulo je nekako… Ubacio sam u plejer album “High Anxiety” od irske grupe Therapy? Skuvao sam sebi duplu kafu, zapalio ko-zna-koju-po-redu-cigaretu (“57” - da baš sve danas bude u retro stilu) … i krenuo sa pisanjem!

Prvo sam pokušao da se setim nekog opšteg konteksta. Godina je bila 2000. Kasna je jesen. Počela je treća godina mojih studija u Novom Sadu. Sećam se da je semestar kasnio zbog političkog haosa koji je prethodio Petom oktobru i konačnoj demokratizaciji Srbije. Iako sam preko fanzinašenja (ja sam od 1997. radio fanzin “Pokvarena omladina”) već duže vreme znao za njega, sa Peđom sam se upoznao tek početkom 1999. i odmah smo postali veoma bliski. On je pre toga imao fanzin “Jutarnji urlik” a svirao je i bas gitaru u par temerinskih bendova. Često smo se od tada družili i izlazili zajedno. Preko Peđe sam upoznao i mnoge druge ljude iz Novog Sada, Temerina, kao i mnogih ostalih delova Srbije, što muzičare, što umetnike druge vrste – strip crtače, fanzinaše, … To naše druženje, koncerti, obilaženje novosadskih dragstora, posećivanje svih tih divnih mladih ljudi koji su bili “neko i nešto” na srpskoj DIY sceni a zatekli se u to vreme u Novom Sadu – ostaju i dan danas u mom sećanju kao najbolji dani u mom životu.

Sećam se da su te predivne jeseni 2000. u Novi Sad radi studija na FTN-u došli Rade iz Čačka (zajedno sa poznatim strip-fanzinašem Dekarom je tamo imao crust power-violence bend Disharmonija) i Bečejac iz Kikinde (koji je u svom rodnom mestu svirao sa crust HC punk bendom Disappointment). Upravo ova dvojica, ja i Peđa (koji je u to vreme još nije bio batalio VPŠ) smo se pojavili na prvoj “session” svirci u Šupi. Sećam se da sam se ja pre toga predstavio kao neko ko zna da svira sve instrumente, a pošto su osim mene svi bili gitaristi ili basisti na mene je palo da lupam bubnjeve. To se naravno pokazalo nemogućim jer ja pojma nisam imao kako se lupaju bubnjevi! Dakle, bilo je to prilično neobećavajuće iskustvo. Pokušali smo da “nešto” sviramo tako što je konačno Bečejac bio taj koji je seo za bubnjeve a ja sam se dohvatio gitare. Pada mi na pamet da je neko predložio da sviramo nešto od Patarena, ali sve u svemu taj session je bio potpuno obeshrabrujući …

Prošlo je nekoliko nedelja i nekoliko “sessiona” dok se u Šupi, u kojoj je tada već uveliko svirala grupa Hokus Pokus, nije ipak nekako iskristalisala tročlana postava grupe Mamurlook.

Dakle, Mamurlook je nastao tako što su ljudi dolazili kod Peđe u Šupu, svirali ili pokušavali da sviraju, da bi se jednog dana pokazalo da su ti ljudi Alija, Janko i Peđa. Pošto je u to vreme vladao prilično uniforman ukus na DIY sceni moram da naglasim da iako smo sva trojica bili u duši pankeri - niko od nas nije bio ni cruster, ni grinder, niti neki preterano zagriženi anarhista. Sećam se da je Alija slušao pretežno američki pank i HC, Peđa je pratio svakakve opskurne underground grupe, roots rege muziku, a voleo je i Nomeansno i Dead Kennedys, dok sam ja u to vreme počinjao sa slušanjem post punk, new wave i gothic bendova, posebno grupe The Cure. A osim toga imali smo potpuno različite stavove i ukuse po skoro svakom drugom pitanju… Nismo slušali istu muziku, nismo cenili iste stvari u životu, pa čak ni vizuelno nismo bili po nekom pank PS-u. Moglo bi se stoga stoga reći da je u početku vladao priličan haos na našim probama.

Na svu sreću - imali smo svu opremu. Peđa je imao svoju bas gitaru, “Jolanu” ako se ne varam. Bilo je to superteško čudo na kome je valjda samo Peđa uspevao da izvuče pristojan zvuk. Alija je - od bubnjara grupe Zbogom Brusli ako se ne varam - bio pozajmio solidan set bubnjeva, a ja sam svirao na gitari koja je bila pozajmljena od Lenkeša, čoveka koga u to vreme još nisam poznavao a koji će malo kasnije postati veoma bitan za Šupu. Bila je to lepa crna gitara, dobra kopija “Gibsona” na kojoj su se posle mene ređali mnogi gitaristi iz Peđine Šupe. Zaista pojma nemam odakle nam pojačala i razglas, ali znam da su nas odlično služili i da bar na našim probama nisu otkazivali…

Mamurlook je ime koje smo bendu dali malo kasnije. Pre toga smo se predstavljali kao “ImeKiflice” (glupog li imena!) i kao “Leave Home” (neoriginalnog li imena!). Inače ja ni dan-danas pojma nemam zašto smo se zvali bilo kojim od ova dva imena! Za Mamurlook znam - postojao je grafit u Novom Sadu – Mamurlook! Bio je to grafit na mostu preko kanala DTD, na izlazu iz Novog Sada, na temerinskom putu. Dakle kada god sam išao na probu u Temerin video bi taj grafit…Valjda zbog toga dadosmo takvo ime našem tada Novosadsko-Temerinskom bendu! Danas postoji grupa koja se isto tako zove, ali je iz Novog Sada. Da li treba da ih tužimo ne znam …

Naše prve pesme (a u početku obrade nismo hteli svirati nikako! Tek kasnije da bi malo popunili repertoar a i to samo dve-tri pesme) su bile prilično normalne – sećam se da je jedna pesma bila u čistom roots rege fazonu, dok je jedna bila čisti kalifornijski pop pank... Na žalost, nazive ovih pesama nisam baš zapamtio (možda je bilo pesama koje su se zvale Nova, Psihodelija, Odlepljivanje, …ali ne bih da tvrdim). A ne pamtim ni kako su ostale pesme iz našeg ranog repertoara zvučale.

Bilo kako bilo – naš prvi koncert je održan u februaru 2001. kod Peđe na gajbi (to je bila jedna od Peđinih tradicionalnih kućnih rođendanskih žurki – ljudi su sedeli ili stajali po celoj kući, dok je bend svirao u trpezariji) je bio totalni raspad iz kog publika nije mogla da razazna ni šta želimo ni kuda idemo sa tim našim prangijanjem. Ipak, atmosfera je bila prilično opuštena, često smo prekidali nastup da bi se Peđa javio ljudima koji su tek došli na party, da bi primio čestitke i poklone itd… Snimak ove svirke možda još uvek postoji, ali čak ni je na bih voleo da mi ga neko sada pušta …

Posle prvih pokušaja, stare pesme su polako ali sigurno ustupale mesto novima. Peđa, Alija i ja smo konačno sastavili naš prvi pravi “hit singl” – pesmu Štrajk. Bila je to prava eksplozija od pesme! Na Peđin tekst (ako se ne varam, skoro sve tekstove Mamurlooka je napisao Peđa) o nepravdi prema radnicima ja sam odprasio dva generička pank rock rifa. To nam je dalo prvu pravu pesmu sa kojom smo mogli biti zadovoljni i koja je postala temelj našeg budućeg zvuka. Kasnije je pesma Štrajk preimenovana u Direktori, pošto je ipak više bila o direktorime nego o štrajkovima…

U to vreme na vokalima smo se smenjivali Peđa i ja (uglavnom sam pevao kod refrena) , ali bilo je jasno da nam taj način rada neće biti previše pogodan, ako želimo da se malo razmahnemo muzički. Nakon što smo odprilike našli zvuk kome težimo, bendu se na Alijinu inicijativu pridružio Maks, momak iz Bačkog Jarka, pevač moćnog glasa i impresivne scenske pojave. Mamurlook je konačno dobio svoju finalnu postavu i rad je ozbiljno mogao da počne…

Dakle, Mamurlook su činili:

Peđa Šmigeljski – Bas gitara i glavni vokal

Janko Takač – Gitara i prateći vocal

Željko Žuržulović Alija – Bubnjevi

Gojko Malbaša Maks – Glavni vokal

Pored kratkih pankerskih pesama koje sam muzički najčešće pisao ja, Peđa je pisao i neke malo duže pesme sa jako čudnim rifovima na bas gitari. I uvek u nekim zajebanim ritmovima. Neparnim, jako je voleo neparne ritmove! Bile su to pesme koje su uvek bile izvor frustracija za mene. Ja jednostavno nisam bio dovoljno dobar gitarista i dovoljno kreativan umetnik da bi umeo i mogao da ispratim taj način svirke – i zato su te pesme najčešće bile hit and miss afere. Ponekad su zvučale sjajno, a ponekad je to bila prava katstrofa…

Razlike u shvatanjima muzike koju treba da sviramo su donekle opstajale. Do kraja našeg postojanja mi smo poput grupe Nomeansno svirali od prilike dve vrste pesama – eksplozivne, kratke i jasne pank rock himne a sa druge strane smo imali - duge postpunk muzičke eksperimente. Bile su to pesme kod kojih se više manje moglo reći koja je čija – koja je čisti pank rock (tj. moja) a koja je eksperimentalna (tj. Peđina) …

U to vreme nam se u Šupi pridružuju Lenkeš i Dijana i tako u Šupi nastaje još jedan bend - bend Sickter sa kojim je Mamurlook imao bratske odnose i mnoge zajedničke svirke (često smo svirali zajedno, bivali jedni drugima predgrupa…). Bilo je to u martu 2001. kada smo prvi put svirali zajedno. Te večeri su Sickter imali prvi nastup a publici su se iz nekog razloga predstavili kao Gazda Jagger i Alija. Svirali su Get off of my cloud od Stonsa gde sam ja trebao da im pevam prateće vokale, naravno bez uspeha jer je moj osećaj za ritam bio čista nula. Sećam se da je Mamurlook tada još uvek nastupao kao trojka. Ja nikako nisam mogao (umeo) da sebi namestim gitaru kako treba, plus, o užasa, moj mikrofon je bio namešten glasnije nego Peđin – iako je on bio glavni vokal. Mamurlook je te večeri na žalost nastupao prvi (zato što je Alija bio jedini levoruki bubnjar te večeri) pa publike skoro da ni nije bilo… Kada smo završili sa nastupom bilo je još tako rano da sam nazad u Novi Sad mogao otići zadnjim gradskim autobusom.

Na svu sreću, takva su valjda vremena bila, Mamurlook je rano počeo sa koncertima i svirao je dosta često. Naročito na koncertima na kojima je sviralo toliko bendova da je i Mamurlook mogao da uzme svoje učešće… Verovatno bi svirali češće da nismo bili tako rasuti u vreme letnjeg raspusta. U junu 2001 smo svirali samo sa Sickterom na ispraćaju jednog momka - današnjeg pevača grupe Fek – Tutija. A bio je to i prvi koncert sa Maksom. Otvorili smo koncert sa pesmom kojom smo inače uvek otvarali naše nastupe, bio je to instrumental pod nazivom Napred u svetlu budućnost. Onda je sledila pesma Štrajk, pa Paranoja. Na ovom koncertu sam zbog šutke i činjenice da nije bilo bine - dobio mikrofonom po zubima i zaradio nateklu usnu. To se najverovatnije desilo kod pesme I wanna get drunk. A odsvirali smo i dve obrade koje su postale deo našeg stalnog repertoara - I wanna be your dog (Iggy and The Stooges) i Data control (Husker Du). A svirali smo ponekada i I dont care (Ramones)

Pored temerinskih koncerata, Mamurlook je nastupio i u Subotici, Padini i Kovačici. Koncert u Subotici je održan u julu 2001. Bio je 6. jul sećam se da sam putovao iz Kovacice sa ljudima koji su isli na EXIT, I bio je to prvi dan dvodnevnog subotickog punk festivala. Putovanje vozom iz Novog Sada je bilo nezaboravno jer smo svo pivo popili a da ni do Kisača nismo stigli… U Subotici smo se lepo provodili, pre našeg nastupa je otvorena neka izložba (svoje crteže su te večeri izlagali, pored ostalih, Septic i Senka Kokić) i ljudi su zaista bili odlično raspoloženi, ipak te večeri smo kao bend prilično traljavo svirali (bili smo užasno neuvežbani, jer se pre svirke nismo videli, ni probali, skoro mesec dana) ali smo se pred kraj nastupa malo izvadili svirajući Hear nothing see nothing say nothing od Discharge. Na svu tu našu muku Mamurlook je ipak svirao previše pitomu muziku za crusty subotičku publiku pa smo sve u svemu dosta loše prošli. Ipak, posle svirke se druženje nastavilo (prvo u kafani a posle ispred Rodića) i celo to iskustvo mi ostaje u sjajnom pamćenju… Sećam se da sam iz Subotice prvi put putovao vozom pravo za Kovacicu! Preko Novog Miloševa i Zrenjanina… To je tek bilo zanimljivo iskustvo!

Nastup u Padini (mesto kod Kovačice) je bio u 21. jula 2001. Inače, bilo je to u okviru tradicionalnog festivala Rock & roll susret koji se održavao nekoliko godina … To je bilo vreme kada mobilni telefoni još nisu bili tako raširena pojava i organizovati dolazak bendova iz Temerina u Padinu bila je prilična noćna mora. Sećam se da je trebalo da se nađemo kod mene u Kovačici da bi onda popodne zajedno išli u Padinu, a trebalo je naravno odraditi i tonsku probu, što je tek bio poseban poduhvat jer je te večeri trebalo da nastupi gomila bendova. Sećam se da je koncert trebalo da počne u pola deset a ja sam u devet još bio u Kovačici. Posle višesatnog čekanja odustao sam posle devet i krenuo auto-stopom u Padinu, i baš kao za inat je i kiša počela da pada… Stigao sam taman da odradimo tonsku probu ja i moj Kovačički bend (Dust under the skin, koji je te večeri svirao poslednji) i već sam se pomirio da će ovi ili užasno da kasne ili neće doći uopšte… Ipak, veoma sam se oraspoložio posle tonske probe sa DUTS, jer iako je to bio malo složeniji projekat i zahtevao je jače živce - sve je na probi bilo baš kako treba… Seo sam u bekstejdž, jeo neki gulaš kad se na vratima pojaviše momci iz Temerina! Sa sve pitanjima tipa “Je li ovo festival?Je li ovo Padina?” …

Pošto je koncert već uveliko kasnio, izmoljakasmo nekako tonsku probu za oba benda, da bi Sickter ujedno i otvorio festival svojim nastupom. Ovo je inače bila prva i jedina svirka na kojoj je Mamurlook svirao posle Sicktera. Bilo je to na moje insistiranje. Nastup Mamurlooka je bio solidan, repertoar pesama koje smo izvodili smo već svi dobro naučili. Pošto smo svirali drugi po redu, još uvek zvuk nije bio namešten kako treba. Plus na bini nisu radili monitori pa smo svirali više-manje naslepo. Kao što je to često bio slučaj na grupnim koncertima - svi smo u stvari bili sami sebi podrška. Bendovi na bini, bendovi ispred bine …Ovaj festival je bio i sniman, sa namerom da se kasnije izda neki CD, neka kompilacija svih bendova koji su nastupili, ali je snimak ispao tako loš da se od toga odustalo.

Vrhunac delovanja grupe Mamurlook se desio u Kovačici 22. avgusta 2001. Tada smo kao bend konačno ušli u studio! Bio je to nastup Mamurlooka i Sictera u studiju Radio Kovačice (93.2 Mhz) i to u emisiji Vakuum koja je išla sredom od 19:30 do 21:30. Ideja da Mamurlook uđu u studio i snime nešto ozbiljnije je potekla iz dva razloga. Prvi je taj što je postojala ta omladinska radio emisija Vakuum koju su radili Stevan Lenhart, Pavel Cicka i Željko Benka (a bilo je i mnogo saradnika koji su povremeno doprinosili emisiji, među kojima i moja malenkost). Bio je to u stvari termin nekada dodeljen gimnazijalcima da rade neku svoju omladinsku emisiju, pa kada su svi ti klinci vremenom odustali uselismo se mi u taj termin. Vakuum je bila emisija posvećena svim vrstama umetnosti – muzici (metal, punk, alternative…), stripu (gostovali su Aleksandar Zograf, Chuck Sperry, Chris Shaw…), poeziji (ja i Martin Sampor smo radili emisije gde smo čitali pesme Bukovskog, Glišića …) … Drugi razlog je bio taj što je Stevan Lenhart nekoliko nedelja ranije organizovao uživo svirku grupi Napred u prošlost – u studiju radija, a za potrebe emisije Vakuum. Ako je mogao Stevan, zašto ne bih mogao i ja …

I tako smo se tog avgustovskog dana našli u Kovačici, skupili potrebnu opremu i ugurali se u malecki studio Radio Kovačice. Saradnja sa toncima je bila sjajna! Željko Benka i Damir Paluška su odradili sjajne uslove za svirku. Sećam se da je tih dana dolazilo do promene rukovodstva u Radiju (koje su na kraju dovele i do ukidanja emisije Vakuum), pa je atmosfera bila prilično napeta, ali na svu sreću sve je prošlo OK. Odsvirali smo i snimili osam pesama – Napred u svetlu budućnost, Direktori, Stari smradovi, Nova, I wanna get drunk, Marš!!!, I wanna be your dog (The Stooges cover), i Paranoja. Mislim da smo te večeri zaista dobro svirali i da je sve bilo na svom mestu, ali mala prostorija u kojoj je bilo sabijeno četvoro ljudi i brdo opreme jednostavno nije mogla da pruži ko zna kako perfektan zvučni zapis. Odmah smo se složili da snimak možda i nije najreprezentativniji za izdavanje. Ali kako je na žalost ispalo, neke nove i bolje prilike za snimanje nije bilo i ja sam nekoliko meseci kasnije odučio da ovaj snimak sa osam pesama prebacim na kasetu i umnožim kao Mamurlook – At Betty Fords Clinic. Tu kasetu sam posle slao fanzinima i snimao prijateljima sa srpske DIY punk scene…

Kao što to uvek biva, kada stigneš do vrha, mora da usledi neki pad. Sećam se da su avgust i septembar brzo prošli i da je u oktobru počela moja poslednja, četvrta, godina studija. Mamurlook je te jeseni počeo sa probama i pokušajima da napiše nove pesme. Ali ako smo prošle jeseni, u nekom prvom delu naše karijere bili u spidu, ako smo minulog proleća i leta izgarali od želje da sviramo i stvaramo - ovaj put je sve postalo nekako drugačije… Jednostavno, bend se sve manje okupljao na probama. Peđa i Alija su pored Mamurlooka imali još neke bend-projekte. Sickter je u to vreme postajao mnogo ozbiljniji bend koji je malo kasnije (ali kao sasvim novi projekat - Bestbefore) dogurao i do pravog studija, profesionalnog snimljenog albuma, ozbiljnijeg rada na probama, pa čak i svirki u inostranstvu. Sa druge strane ja sam se posvetio završnoj godini mojih studija, a uskoro sam krenuo i na metodičku praksu pa je vremena i živaca bilo sve manje…

Ako se ne varam, ako me sećanje još dobro služi, Mamurlook je kao bend prestao sa radom u rano proleće 2002. Bilo je to u stvari sasvim spontano – nakon mnogih propalih pokušaja okupljanja u Šupi, nakon dosta slučajeva kada nisam mogao da se pojavim u Šupi, pozivi da dodjem na probu su postajali sve ređi. Poslednja proba na kojoj sam se pojavio je u stvari bila proba grupe Sickter (koja je u tom nekom periodu već postajala Bestbefore), na kojoj sam se prihvatio gitare da bi ja, Peđa i Alija pokušali da malo provežbamo pesme sa repertoara, ali nije nam baš išlo… Dakle, nije postojala neka odluka da se prestane sa radom, atmosfera u bendu i odnosi među ljudima su uvek bili i ostali sasvim dobri. Mamurlook se u sustini nikada nije raspao, samo se postepeno ugasio…

Svojevrsni reunion Mamurlooka se desio negde 2003. u Bačkoj Topoli kada su u nekom klubu samostalno nastupali Sickter (tada ustvari već kao Bestbefore). Sticajem okolnosti bio sam tada kod Peđe u poseti pa sam pošao i ja sa bendom. Kada su stigli do pred kraj svog nastupa Lenkeš me je pozvao na binu da sa njima odsviram I wanna be your dog i I wanna get drunk. Bilo je to poslednji put da se naš bend (na žalost bez Maksa) našao na bini zajedno… Pored mog nastupa, te večeri je Sickter kao deo svog repertoara odsvirao obradu naše pesme Stari smradovi. Sećam se smo posle koncerta putovali nazad za Temerin u nekom kombiju i da su svi bili užasno umorni, prilično pijani i veoma pospani, i da mi je na pameti bila samo jedna misao – “Ne nedostaje mi ovo. Ne nedostaje mi uopšte …”. Nemojte pogrešno da me razumete! Sjajno je biti u bendu, sjajno je stvarati nešto lepo i svirati svoju muziku, svašta se tu doživi - na probama, putovanjima, koncertima, festivalima, u bekstejdž prostorijama, moćno je stajati na bini sa gitarom, sjajno je upoznavanje novih ljudi, druženje … Sve je to super! Ali kada se svedu neki računi, kada se uporedi ono što se ulaže i ono što se vrati (šta-god-da-je) – zaključak je samo jedan - teško je, preteško biti u rock and roll bendu! I nije to za svakoga, tada mi se činilo da to nije za mene uopšte!

Danas je ipak već druga priča! Da li je to samo nostalgija ne znam, ali danas mi se sve to čini predivnim. Kao što sam to rekao na početku teksta, to je bez sumnje bio najlepši period u mome životu i ako ništa drugo bar danas mogu o svemu tome da pripovedam, srećan što imam o čemu da pripovedam… Ipak, ne pitajte me da li bih krenuo u te vode ponovo!

Šta se desilo sa članovima Mamurlooka? Nisam baš sasvim siguran… Ja sam se u proleće 2002. vratio u Kovačicu gde mi je počela praksa u školi. Tu sam se posvetio radu sa kovačičkim bendom Dust under the skin. Nastavio sam da kroz DIY izdavaštvo Bitter 19 izdajem samizdat zbirke poezije. Nastavio sam tj. Počeo malo ozbiljnije da sarađujem sa emisijom Vakuum Rdaio Kovačice. Pored toga sam se još jedno veoma kratko vreme bavio radom na fanzinu Pokvarena omladina. Sećam se da za poslednji, sedmi, broj nije bilo ni jedne jedine narudžbenice. To je valjda bio znak da se time više nema svrhe baviti. Vreme fanzina je tada već odavno bilo prošlo – jednostavno desio se internet. A i vreme pobune, pobune koja je obeležila period SPS diktature iz devedesetih, bilo je definitivno na zalasku. I tako sam vremenom prestao sa svim aktivnostima u okviru srpske DIY pank scene. Sećam se kada su me negde 2005. posetili članovi grupe Bestbefore na proputovanju sa nekog koncerta. Bila je nedelja popodne, sumoran i naoblačen dan. Oni su upravo srećni-ali-umorni od putovanja dolazili sa anarho-pank festivala koji se održavao negde bogu iza nogu, a ja sam bio u nekom totalno uštogljenom i depresivnom dark fazonu (bio sam potpuno zatvoren, nisam izlazio, nisam se više nisakim družio, non-stop sam viseo za kompjuterom…) iz koga se ni dan-danas nisam baš potpuno izvukao … Ne sećam se o čemu smo pričali, ali bilo je to baš zanimljivo popodne… Svet Šupe je tada već za mene postao neki drugi svet, neka druga istorija čiji sam bio posmatrač, ali istorija koje ja više nisam bio deo…

Sa druge strane Šupa je nastavila da funkcioniše i da jača! Peđa i Alija su se posvetili grupi Bestbefore, pa malo kasnije grupi Više od milimetra. A kroz Šupu su prolazili i Fek, New Horizon, Bambu, Hexen, Anus Dei, … Svaki sa svojom pričom, svaki u svom nekom fazonu. Nadam se da ćemo o svakome čuti bar ovoliko koliko ste mogli da čujete o Mamurlooku. Siguran sam da priča postoji!

*******

Tekst Deset godina mamurluka je napisan za temerinski web site Šupa is the place. Napisao sam ga povodom deset godina funkcionisanja tog kultnog mesta gde već celu jednu deceniju vežbaju i stvaraju tamošnji underground punk bendovi ...

ARHIVA: Random Group: Flute Fever (1995-2000)

2010-04-27T05:13:00.000-07:00

Random Group je bio kolektiv kovačičkih muzičara i umetnika koji su se polovinom i krajem devedesetih bavili ambijentalnim i noise zvukom u formi slobodne improvizacije. Random Group je u svojim raznim inkarnacijama brojao između pet i desetak ljudi, ali su ključni, stalni, članovi ovog kolektiva bili Pavel Cicka, Stevan Lenhart, Željko Benka i Vladimir Lenhart.

Izdavaštvo Ne-Ton je 2010. objavilo kolekciju pesama pod nazivom Flute Fever. Ove pesme su najverovatnije snimane u studiju Radio Kovačice jer je primetna upotreba raznih studijskih efekata (echo, reverb...). Flute Fever nam donosi eksperimentalan, mračan i neharmoničan zvuk. Ali to je i akustičan i prilično minimalistički zvuk, zvuk koji radije samo kreira atmosferu da bi kod slušaoca inpirisao razna protivrečna osećanja nego što bi težio nekoj bučnoj noise provokaciji ili pak nekom konvencionalnom načinu sastavljanja ambijentalne pesme...

Random Group je objavio nekoliko albuma: Glittering (1995.), Flute Fever (1996.), Rising (1998.), kao i izdanje Collected Works 1995 - 1998 (1999.). Sećam se da je jedan od kasnijih Random Group albuma recenziran i u renomiranom magazinu Virtual. Pored regularnih CD izdanja, Random Group je objavio i dva kasetna split izdanja - sa Gruuthaagy i sa Skattor Minox. Ne znam tačno kada je Random Group prestao sa radom, ali mislim da je do kraja došlo nakon što je Pavel Cicka preminuo 2007.

Flute Fever obuhvata period od pet godina i sadrži sledeće pesme:

01.Intron (1995)
02.While Dying (1996) *
03.Secret Passage (2000)
04.Flute Fever (1996) *
05.Flight Overe There (1996)
06.Patter (1996)
07.Coca-Coca (1995) *
08.Bow House (1998)
09.Randiom Session (1997)
10.Iron Whale Song (1996)
11.Domain Of Elements (2000)

Pesme obeležene sa * možete skinuti besplatno na sajtu Ne-Ton

Download: OVERDRIVE - Explode (EXIT label, 2010)

2010-04-18T08:48:00.000-07:00

Zrenjaninski nu (new) metal sastav Overdrive je objavio svoj četvrti po redu album - "Explode". Ovaj bend pod vođstvom Dragana Midorovića radi od 1994. godine. Prvi album “No more words” (BOA, 1997) se pojavio u periodu komercijalnog uspona nu metal zvuka i bendu je doneo solidan hit - “Wake up you blind man”. Sledili su albumi “Everything’s fine” (BOA, 2000) i “Movement” (PGP, 2004). Tokom svoje karijere Overdrive je nastupao kao predgrupa poznatim svetskim sastavima kao što su Pro-Pain, Soulfly, Prodigy, Slayer i Korn.

2002. su nastupili i u Kovačici. Bilo je to u bašti kafića Barfly. Sećam se da je policija prekinula svirku nakon nekoliko odsviranih pesama ...

Album “Explode” donosi deset pesama i traje oko 35 minuta. Kao što to vec postaje sve raširenija praksa u Srbiji i "Explode" je moguce besplatno skinuti sa interneta. I to na stranici izdavačke kuće EXIT festivala:

http://www.exitmusic.tv/.

Uživajte u moćnom zvuku grupe Overdrive!

REPRIZA PREDSTAVE: Rodinné príbehy (Porodične priče)

2010-04-08T16:20:00.000-07:00

Rodinné príbehy

Za sve one koji nisu bili na premijeri ...

Kao i za sve one koji bi da predstavu vide još jednom ...

U nedelju 11. aprila, u 20:00 časova, možete pogledati reprizu!

Lokacija je ista - Dom kulture Kovačica
Inače, ulaznica za premijeru je koštala 150 dinara, verovatno će i sada biti ta ista cena ...

Vidimo se!

RAPORT: Kanda Kodza i Nebojsa u Jarmocisko-Vojvodina Pabu

2010-04-05T12:51:00.000-07:00

Na koncert grupe Kanda Kodza i Nebojsa sam krenuo oko pola deset. Svratio sam prvo u kafic Cepelin da malo razbijem napetost i da eventualno nadjem nekoga koga bi poveo sa sobom, da na svirku ne idem bas sam. Ispalo je da nisam nasao nikoga, ali sam bar popio pivo i pomalo se oraspolozio. U solidno popunjen Jarmocisko Vojvodina Pab sam stigao oko pola 11. I vec na ulazu se uzasno zabrinuo da svirke mozda nece biti. Naime, niko nije kontrolisao karte! Video sam opremu poslaganu na mestu predvidjenom za svirku i malo raspitao sta se desava i saznao da koncert samo sto nije poceo! Posto sam na svirku dosao sam, nije mi bas bilo do pica i sedanja za sto bilo gde. Sank je bio pun pa sam jednostavno izasao napolje da zapalim cigaru i cekam da naidje neko ...

U Pabu se celo vreme pustala alternativna rock muzika iz devedesetih - Disciplina Kicme, Darkvud Dab, Obojeni Program, ... Izgledalo je pomalo kao neka 90's zurka! Svo to vreme lokal se polako punio dok u vreme pocetka nastupa nije postalo krcato ...

Koncert je konacno poceo oko 11 sati, ja sam sebi uzeo pivo i stao na odlicno mesto sa desne strane od benda. Bar sam milsio da je to dobro mesto, ali ubrzo sam shvatio da svi koji se bilo gde krecu (za sank, u WC) prolaze sudarajuci sa sa mojom malenkoscu. Mada, bilo mi je za utehu da je i bend bio u istoj situaciji (nema bine u Pabu)... Bilo kako bilo, prvi taktovi pesme Ton po ton su odagnali sve crne misli u mojoj glavi. Publika je bila prilicno neposredna u komunikaciji sa bendom. Nakon par pesama, neko je postavio tri svece ispod Oliverovog mikrofona sto je stvaralo sjajnu atmosferu (kao neko osvetljenje od dole) ...

Nastup grupe KKN je poceo pricom o tome kako je Oliver prvi put bio u Kovacici davne 1997. Ne seca se skoro nicega u vezi naseg mesta, sem razloga svog dolaska u nas kraj - bio je tu sa nekim drustvom da bi kupili makovice, radi kuvanja caja od maka. A caj od maka je (ne)popularna jeftina zamena za heroin. Inace istu pricu smo nas nekoliko kovacicana slusali od nekih drugih ljudi kada smo bili na svirci grupe Motorhead na Tasmajdanu 2002. Izgleda da je onomad Kovacica bila popularna destinacija beogradskih narkomana!

Bend je svirao:

Ton po ton
Najsvetliji dan
Deveti zivot
Caj
SAT
Nitro
Every nation
Stastopojo
Danas nebo silazi u grad
Whole lotta love (Led Zeppelin)

Ova obrada je bila zaista ogromno iznenadjenje za mene, nisam to ocekivao od KKN, ali je zato Oliverov vokal bio apsolutno perfektan. Kao uostalom i muzicko izvodjenje ove hard rock pesme...

Safl
Kad ozivimo
Mediteran
Nova pesma
Righteous
Izlazim

Bilo je zaista sjajno videti pun Pab na svirci jednog alternativnog rock sastava, i sve te mlade ljude u Pabu koji su znali skoro sve tekstove pesama. Kontakt i komunikacija publike i benda su trajali tokom cele svirke. Ljudi su cesto prilazili bendu da se slikaju ili da bar zagrle inace odlicno raspolozenog pevaca. Oliver, da li od odlicnog prijema publike, da li od obilja popijenog pica, se obracao publici obecavajuci da ce svirati jos puno, da ce svirati sve sto znaju... Pa cak da ce nas pocastiti sa novim pesmama koje trenutno vezbaju na probama!

Nova pesma
Priroda
Polako

Pauza nam je svima dosla kao preporucena. U Pabu je bilo uzasno toplo, pa sam se brze bolje preselio za sank. Medju ljudima je vladao konsenzus da je svirka odlicna i da KKN ove veceri imaju perfektan nastup. Taman dok sam popio pola flase piva, bend se vraca na svojevrsni bis...

Crveni konji
Ovde i sada
Demons
Godine cutanja

I to je bilo sve... Svirka se zavrsila oko 01 45h. Sto znaci da smo dobili vise od dva sata sjajne muzike u perfektnom izvodjenju!

Posle koncerta sam malo popricao sa ljudima koje sam u medjuvremenu sreo i ubrzo krenuo nazad u Cepelin da u malo opustenijoj atmosferi saberem utiske. Tamo me je cekala stalna ekipa, koju naravno nisu previse zanimali moji utisci sa koncerta KKN-a. Posle smo se preselili u Zanzibar i tako se sve zavrsilo te predivne prolecne veceri ...

Ovo je definitivno bila najbolja rock svirka u Kovacici u zadnjih desetak godina. Ko je bio to zna, ko nije bio moze samo da zali nad propustenom prilikom. Sada nam ostaje da se nadamo da ce ova svirka preporuciti i kovacicku publiku i Jarmocisko-Vojvodina Pab svim ostalim srpskim rock bendovima koji su dosad zaobilazli nase mesto ...

KKN MYSPACE

PREDSTAVA: Rodinne pribehy

2010-03-30T16:03:00.000-07:00

Predstava Rodinne pribehy u režiji Danke Hrješik je prošle subote konačno napunila salu Doma kulture u Kovačici. Zaista ne pamtim kada je sala bila do te mere popunjena, pa sam bio prijatno iznenađen odzivom ljudi, ponajviše mladih, u pozorište.

Inače, Rodinne pribehy je drama Biljane Srbljanović. U originalu se zove Porodičlne priče, a prevod na slovački jezik je uradila Vladislava Fekete.

Uloge su tumačili učenici gimnazije Mihajlo Pupin u Kovačici:

MILENA: Denisa Galikova

NADEŽDA: Danka Svetlikova

VOJIN: Jan Chrtan

ANDRIJA: Igor Košut

Zaduženi za tehniku su bili Marija Michaela Labat, Alena Cickova, Aleksandra Polak, Anka Petrikova, Anička Harmadova i Darko Djurica. Za zvuk i muziku je bio zadužen Daniel Valovec.

Na žalost, sama predstava nije ispunila moja očekivanja. Radnja se dešava u Srbiji, devedesetih, toliko sam shvatio. Ali bio je to samo niz vinjeta, sled nekoliko čudnih scena. Bila je to predstava bez nekog klasičnog i linearnog toka, pa radnja na kraju nije imala previše smisla. Pošto se radi o drami koja zahteva i razumevanje političke situacije vremena u koje je smeštena drama - predstava je u isto vreme i prilično zastarela (nama koji smo to preživeli) i prilično nerazumljiva (onima koji ne pamte to vreme).

Pošto predstava nije imala neku konkretnu radnju, da bi shvatila poentu (neku ukupnu poruku ove inače prilično politički angažovane socijalne drame (neko će reći farsične psihodrame)) publika se morala osloniti na glumačko umeće ljudi na sceni. Ali, avaj, dijalozi su u predstavi bili užasno zbrzani, replike često potpuno nerazumljive. Glumci jednostavno nisu dočarali ono što bi reči koje izgovaraju trebalo da znače. Najčešće nisam znao ni šta se dešava, ni zašto se dešava to što gledam. Ukupan utisak je bio da celo vreme gledam neku uvrnutu crnu komediju, da bi onda zaključak bio dramatično katarzičan. A predstava nije bila ni komična, ni dramatična ...

Slaba predstava svoje uzroke najverovatnije ima u činjenici da već godinama svaka nova predstava znači nove mlade ljude na sceni. Novi mladi ljudi na pozorišnim daskama su sjajna stvar, ali ne ako ti novi mladi ljudi iste godine i batale bavljanje pozorištem. Sledeće godine režiser mora da uvežbava nove ljude, mora da počinje od nule. Jasno je da još uvek ne postoje mladi ljudi koji bi se trajnije posvetili glumi, koji bi krenuli od malih, sporednih uloga i kroz višegodišnji rad došli do ozbiljnijih rola. Pojma nemam zašto je situacija ovakva kakva je, verovatno zato što se radi samo jedna predstava godišnje, ali u ovakvim uslovima svakako ne treba postavljati ovako zahtevne drame. Koliko god da su mladima privlačne ...

Ipak, ne treba gubiti nadu! Ovaj put se pozorišna sala konačno napunila i ako se održi ovolika pažnja publike zaista ima nade za pozorište u Kovačici!

KONCERT: Kanda Kodža i Nebojša u Jarmočisko-Vojvodina Pabu

2010-03-20T07:37:00.000-07:00

Jedna od najpoznatijih i najdugovečnijih grupa alternativnog rock usmerenja u Srbiji - Kanda Kodža i Nebojša - nastupa prvi put u Kovačici 03. aprila 2010.

Deveti život, najnoviji album grupe KKN, je od strane Popboksa bio proglasen za najbolji album 2008. godine.

Karte za koncert možete kupiti za šankom u Jarmočisko-Vojvodina Pabu po ceni od 550 dinara.

Dođite!

POZORIŠTE U KOVAČICI: Rodinné príbehy (Porodične priče)

2010-03-18T07:36:00.000-07:00

Kovačičko pozorište posle višemesečne pauze ponovo otvara svoja vrata u nedelju 28. marta.

Rediteljka Danka Hriešik je sa mladim ansamblom spremila predstavu po tekstu Biljane Srbljanovic Porodične priče. Ova ''farsična psihodrama'' će biti izvedena na slovačkom jeziku.

Predstava počinje u 20h.

Dođite!

MUZIKA: Defaced But Beautiful - S/T

2010-03-13T07:53:00.000-08:00

DEFACED BUT BEAUTIFUL

S/T EP

LABEL: CyberFarts / Black Syrup recordings

GENRE: Ambient/ Industrial/ Drum'n'bass

RELEASE DATE: January 2010

Konacno neka nova muzika iz Kovacice!

Defaced But Beautiful je projekat Stevana Lenharta (Pamba) i Fritza AKA DJ Vrhovnog (VIVIsect, Skattor Minox, MMC...). Njihova svirka se moze opisati kao eksperimentalno ambijentalni industrijal sa primesama down tempo drum & bass muzike. Fricova hipnoticka ritam masina daje podlogu veoma dubokim zvukovima Stevanove bas gitare. Iako je muzika prilicno ambijentalna, ipak je ovo industrijal muzika pa je svirka dosta agresivna, gitarska, mocna. Tek poslednja pesma - Distant - donosi blago opustanje i smirenje. Ali i neki subliminalni duhovni nemir koji obecava nemiran san...

Ovaj mini album (to jest EP) koji sadrzi pet pesama (plus jedna skrivena bonus pesma, sve u svemo oko pola sata muzike) je izasao pocetkom ove godine, ali je sav materijal snimljen jos 1998/1999, u Novom Sadu, a onda je Fritz u vreme bombardovanja emigririao i ovaj sjajan projekat je ostao u hibernaciji celih deset godina. Nekoliko godina nakon razlaza Fritz je saradjivao sa grupom Pamba, radio je remikse (Pamba - Wamped & Twisted CD), pa se nakon te saradnje valjda ispostavilo sasvim prirodno da se i ovaj projekat konacno zavrsi...

Pesme mozete preslusati, i album naruciti, ovde:

http://www.myspace.com/defacedbutbeautiful

Uzivajte u mocnom zvuku grupe Defaced But Beautiful!

IN MEMORIAM: Momo Kapor

2010-03-13T07:31:00.000-08:00

Dana 3. 03. 2010. preminuo je jedan on najvecih srpskih pisaca XX veka Momo Kapor. Kapor je rodjen u Sarajevu 1937. godine. Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu je diplomirao slikarstvo 1961. Iako je celog zivota mnogo putovao i bio veoma cenjen u svim metropolama sveta - kao i svim gradovima na exYU prostoru - Kapor je do smrti ziveo u Beogradu. Kaporov prvi roman - "Foliranti" - je objavljen 1975 i oznacio je radjanje savremene jugoslovenske omladinske urbane proze koju su tadasnji kriticari nazvali "prozom u trapericama" - prozom o mladima i za mlade. Sledile su knige “Provincijalac”, “Ada”, “Zoe”, “Hej, nisam ti to pricala”, “Beleske jedne Ane”, “Una”, “Od sedam do tri”, … i svaka od njih je postala jugoslovenski bestseler, omiljena i medju mladima kao i medju starijima... Iako ga svi zamo kao pisca, Kapor je pre svega bio slikar, a bavio se i novinarstvom, pisao je za radio (radio drame su mu bile prva literarna dela) i televiziju, pozoriste i film ("Valter brani Sarajevo" i "Una" su bili veliki bioskopski hitovi snimljeni po Kaporovim tekstovima). Kaporova dela su prevodjena na mnoge jezike sveta, medju njima vec 1979. i na slovacki (te godine izlazi prevod knjige "Provincijalac") ...

Skoro sve knjige Mome Kapora mozete naci u Biblioteci opstine Kovacica.

Mary and Max

2010-02-04T02:17:00.000-08:00

Animirani film australijskog autora Adama Eliota Mary and Max je izasao pre skoro godinu dana i do sada je vec postao pravi svojevrsni fenomen. Pored sjajnih kritika, dobio je par nagrada i mnogo se prica o njemu...

Radnju filma cini prica o usamljenoj i zapustenoj Meri, devojcici koja zivi u predgradju Melburna. Meri Dejzi Dinkl je prilicno asocijalna, nema prijatelje i cesto je zrtva zlostavljanja od strane svojih vrsnjaka u skoli. Njeni roditelji ne pokazuju nikakav interes za nju, niti se trude da joj pomognu da nadje odgovore na bezbroj adolescentskih pitanja koja joj se vrzmaju po glavi. Tako Meri zivi svoj isprazni zivot, sve dok jednog dana ne odluci da sebi pronadje prijatelja za dopisivanje. Slucaj je hteo da to bude bas Maks Horovic, autistican usamljenik utopljen u njujorsko sivilo. Maks, iako u svojim cetrdesetim, nema pametnija posla do da se pocne dopisivati sa pubertetlijkom iz Australije...

Iako se bavi temama kao sto su autizam, depresija, usamljenost i samoubistvo, ovaj film nikada ne pada u preteranu emocionalnost i patetiku. Prva stvar koju sam shvatio gledajuci ovaj film je to da veoma slabo primecijem ljude oko sebe i najcesce me uopste ne zanimaju njihove price, iako me cesto uzasno nerviraju, svi ti ljudi imaju neku svoju posebnost, imaju svoju licnost koja moze biti sasvim "normalna" ali, kao sto svi vec znamo, ima i onih "drugih": agresivnih (sa kojima moramo biti obazrivi), nervoznih (sa kojima moramo smireno), depresivnih (koji su uzasno osetljivi), nekomunikativnih (sa kojima se sporazumevamo i rukama i nogama), pricljivih (koje najcesce izbegavamo, jer nam nije uvek do price nasiroko i naokolo), cutljivih (sa kojima se uvek sjajno "razumemo" ) ...

Cinjenica je da je ovaj svet prepun svakakvih ljudi i mislim da je jedna od glavnih poruka ovog filma da bi zaista bilo najbolje da to prihvatimo, umesto da tezimo menjati ljude. I sto je najvaznije, ne treba menjati sebe ako to ide protiv nase licnosti, protiv onoga sto jesmo, vec treba teziti tome i raditi na tome da nas drugi prihvate onakve kakvi zaista jesmo. Jer niko nije savrsen, svako ima neku manjkavost koja ga cini onim sto jeste, a cesto je bas ta manjkavost ono po cemu ga znamo i pamtimo...

Radjen u stopmotion-claymation tehnici ovo je prvi dugometrazni film ovog Oskarom nagradjenog autora (Eliot je Oskara dobio za sjajan kratkometrazni film Harvie Krumpet iz 2004.). Glasove drazesnim glinenim "glumcima" su pozajmili Toni Kolet (Meri) i Filip Simor Hofman (Maks).

Pogledajte obavezno!

Galerija naivne umetnosti

2010-01-15T06:53:00.000-08:00

Kovacicka galerija naivne umetnosti konacno ima svoju internet stranicu.

U pitanju je sjajno uradjen sajt na kojem mozete procitati sve o slikarima nivcima iz Kovacice, bilo da se radi o rodonacelnicima ovdasnje naive kao sto su to Zuzana Halupova, Martin Jonas, ili Jan Knjazovic; bilo da se radi o savremenim slikarima kao sto su Alžbeta Čižikova, Jan Bačur, Marija Vargova, Eva Husarik, Pavel Hajko, Stefan Varga, Ana Knjazovic, Desa Petrov Morar, Pavel Cicka i mnogi drugi.

Pored informacija o slikarima mozete pogledati i virtuelnu galeriju radova, kao i spisak svih slika koje Galerija poseduje od navedenih autora. Pored toga tu su i najnovije vesti i aktuelnosti o izlozbama u Galeriji i gostovanjima nasih slikara van Kovacice.

Galerija naivne umetnosti - Kovačica

ATHEIST RAP - Price Matorih Pokvarenjaka

2010-01-10T16:10:00.000-08:00

Novosadska punk rock grupa Atheist Rap je u novembru prosle godine objavila svoj peti album. Album Price matorih pokvarenjaka sadrzi jedanaest novih pesama i u znak zahvalnosti fanovima koji, evo vec pune dve decenije, prate ovu grupu - moze se skinuti besplatno sa web stranice firme CONVERSE Ako se ne varam u Kovacici su nastupali samo jednom i to 1997. godine. Secam se bilo je to u, te veceri krcatoj, Omladinskoj sali. Danas je prilicno neverovatno koliko je ljudi tada slusalo punk rock ili bar bilo spremno da poseti jedan punk rock koncert, ali je zaista skoro cela kovacicka omladina bila u Omladinskoj sali te veceri. Iako od tada ima vec skoro 13 godina Ateisti u nasem mestu jos uvek imaju brojne fanove (bilo je nas nekoliko letos na njihovoj svirci u Starcevu i sjajno smo se proveli!). Nadajmo se da ce nas se bend setiti kada budu planirali novu turneju, a do tada slusajte Price ...

Album

Dilan Dog

2009-12-14T07:03:00.000-08:00

U Srbiji, kao i na ostalim ex-YU prostorima, skoro da nema coveka u svojim kasnim dvadesetim, tridesetim ili ranim cetrdesetim koji nije cuo za Dilana Doga, istrazivaca natprirodnih pojava, junaka jednog od najboljih stripova koji se pojavio na nasim kioscima kasnih osamdesetih - Dylan Dog.

Posle raznoraznih prilicno klinackih stripova u kojima su se pretezno pojavljivali kaubojci i indijanci i u kojima su radnje bile prilicno jednostavne a samim tim predvidljive i dosadne, pojavio se strip koji je uz Martija Misteriju i pre njega Mister Noa konacno uneo toliko potreban kvaliet i intrigantnost zbog kojih je imalo smisla ako ne postati kolekcionar ono bar pratiti i skupljati stripove. Jer kod nas su pre toga stripovi ipak bili samo jeftina zabava do koje se dolazilo po kisocima. Dok su sa druge strane na tzv. Zapadu stripovi i graficke novele mnogo ozbiljniji hobi - pravo kolekcionarstvo.

Autor Dilana Doga je Ticijano Sklavi (Tiziano Sclavi, 1953) koji je pisao scenario, dok su za crtez bili zaduzeni mnogi autori medju kojima su Gustavo Trigo, Angelo Stano, Montanari & Grassani, Corrado Roi… Strip je u Italiji izlazio za kucu Serdja Bonelija - Boneli (Sergio Bonelli, Sergio Bonelli Editore) koja je izdavala i Zagora, Mister Noa, Martija Misteriju i Teksa Vilera.

Prvi broj ovog kultnog stripa (L'alba dei morti viventi u srpskom prevodu Zora zivih mrtvaca) se na exYU kioscima pojavio oktobra 1986. u izdanju NIŠRO Dnevnik iz Novog Sada. Ova izdavacka kuca je strip izdavala sve do 1991. (59 brojeva) da bi kasnije Dilana Doga izdavali Slobodna Dalmacija, Split, Hrvatska (Dylan Dog Extra); Ludens, Zagreb, Hrvatska (Dylan Dog Extra); Horus Comics, Novi Sad, Jugoslavija; Edicije Vannini, Beograd, Jugoslavija; Abaton, Srbija i Crna Gora; I System, Srbija i Crna Gora. Od nedavno se u srpskim knjizarama mogu pronaci i Gigant izdanja Dilana Doga u veoma primamljivom luksuznom izdanju sa po cetiri stripa u jednom povezu. Prevod je odradila Barbara Garcevic a izdavac je System Comics iz Beograda. U SAD se ovaj strip pojavio tek 1999. u izdanju kuce Dark Horse Comics. Dvestoti broj Dilana Doga je u Italiji izasao 2003. godine.

Dilan Dog je pre svega istrazivac natprirodnih pojava, zvanicno - istrazivac nocnih mora. Ali on je i bivsi policijski inspector Skotland Jarda, izleceni alkoholicar i pasionirani klarinetista koji uporno svira (ili zna da svira) samo Tartinijevu sonatu Djavolji Triler. Uvek je obucen u isto odelo – crvena kosulja, crni kaput i plavi dzins. Da bi smirio zivce hobi mu je i pravljenje drvenih maketa brodova.

Dilan Dog zivi i radi u Londonu (adresa: Krejven Roud 7, u cast rezisera Vesa Krejvena), mada cesto sedne u svoju staru VW Bubu i zavisno od zadatka poseti i neke druge krajeve. Pati od aerofobije, straha od letenja. Dilan je ime dobio po pesniku Dilanu Tomasu a posto izgleda nisu imali bolju ideju, lik Dilana Doga je ustvari preslikan lik glumca Ruperta Evereta.

Njegov radni odnos podrazumeva istrazivanje krvavih ubistava, borba sa vampirima i zombijima, upadanje u snolike zaplete i nadrealne situacije, lutanje po prastarim i zaboravljenim grobljima, jurnjave sa vukodlacima, sve u svemu - istrazivanje svih mogucih natprirodnih fenomena. A sve to sa akcentom na stravu i uzas, horror, gotik elemente, krv i kasapljenje, crni humor i pesimisticke prognoze. Naravno uz lepotana modelovanog po liku Ruperta Evereta (koji je, o ironije, homosekualac) uz Dilana je uvek neka prelepa devojka koja sa njim mora da zavrsi u krevetu (Sklavi nas cesto pocasti sa prilicno slobodnim scenema seksa u stripu).

Verni pomoćnik ovog čuvenog strip junaka je Gruco koji svojim imenom, likom i salama (“Tip izlazi iz ordinacije, a zatim se vraća i zabrinuto pita: "Izvinite, šta ste rekli da imam? Strelca?" "Ne, gospodine, rak.") neodoljivo podseca na Gruca Marksa, jednog od četiri brata Marks, zvezde americkih crno-belih komedija iz tridesetih i cetrdesetih.

Pored Gruca, tu je i rezignirani Inspektor Blok (Bloch, verovatno u cast pisca Psiha). Kao lik Blok je uvek zabrinut za sebe i svoje zdravlje, uvek pominje cinjenicu da m samo malo fali do penzije i kao takav ne pokusava da stavlja svoju glavu na panj precesto. Blok je tu da pokaze nemoc a cesto i nesposobnost policije da se bavi natprirodnim fenomenima. Bloh je jedini Dilanov prijatelj iz tzv. normalnog sveta i njegova jedina veza sa proslim zivotom policajca i alkoholicara.

Kao sto je slucaj sa mnogim uspesnim stripovima i za Dilana Doga je bilo pitanje kada ce Holivud pokazati interesovanje za njega. Dellamorte Dellamore je prvi horror film snimljen 1994. po prici Ticijana Sklavija i u pitanju je zaista izvanredno ostvarenje koje svojim kvalitetom spada u sam vrh horor produkcije. Glavnu ulogu tumaci Rupert Everet i mnogi fanovi stripa su u Francesku Delamorti, cuvaru groblja iz kog se mrtvaci vracaju u zivot, videli Dilana Doga. Film je rezirao Mihaele Soavi, autor koji je najpoznatiji kao asistent Darija Ardjenta (Tenebre), Lamberta Bave (Demoni) kao i Terija Gilijama (Braca Grim). Ipak ovaj film se nije probio sire od horror publike i ubrzo je zaboravljen.

Kada se 2005. pojavio film Constantine, u Kijanu Rivsu smo mogli da nazremo lika veoma slicnog Dilanu Dogu. Fizicka slicnost dvojice likova, Dilana Doga i Konstantina je ogromna a tematika veoma slicna. Da ne pominjemo cinjenicu da su oba fenomena deo istog zanra – horora.

Konacno, 2009. je snimljen prvi pravi film o Dilanu Dogu - Dead of Night. Ovo ostvarenje u reziji Kevina Monroa premesta radnju iz Londona u sveze potopljeni Nju Orleans a Dilana Doga tumaci Brendon Rut.

Iako ce se u bioskopima pojaviti tek sledece godine, ovaj film vec duze vreme prate mnoge kontraverze i sto je najgore – jako lose recenzije sa test projekcija. Pocevsi od izbora rezisera, Monro je pre ovog filma potpisao fim o Nindza Kornjacama (TMNT) iz 2007., preko izbora glavnog glumca - Brendona Ruta koji je 2006. glumio Supermena u prilicno slabom ostvarenju Superman Returns, premestanja radnje iz Britanije u SAD, pa sve do tragicne cinjenice da producenti nisu imali dozvolu da u filmu imaju lik Gruca (koji je veoma bitan za Dilana Doga - njegov “sidekick” ).

Ipak, i pored svega ja ne mogu da docekam da pogledam ovaj film. Ako nista drugo, bar me je zaintersovao da ponovo otkrijem strip koji sam tako obozavao u klinackim danima. A tu je i cinjenica da ce sa filmom u bioskopima i strip sigurno pridobiti nove fanove…

Vidimo se u bioskopu!

Ili ispred kioska...

Gigant izdanje stripa Dilan Dog mozete naci u biblioteci opstine Kovacica.

Forum Opstine Kovacica

2009-12-05T02:06:00.000-08:00

Posle nekoliko meseci pauze, ponovo radi zvanicni Forum Opstine Kovacica.
Mozete ga naci na sledecoj adresi:

http://forum.kovacica.org/index.php

Dodjite!
Prijavite se!
Diskutujte!
Otvarajte topike!

Teme su iste kao i pre:

Opštinske vesti
Ekologija i zaštita životne sredine
Ekonomija
Aktuelni događaji u opštini
Konkursi
Politika - Srbija
Lokalna politika
Opština Kovačica
Radio-Televizija Opštine Kovačica
SPRC "Relax"
Turistička Organizacija Opštine Kovačica
Opštinska Biblioteka Kovačica
Pozorište
Bioskop
Koncerti
Osnovne škole
Gimnazija "Mihajlo Pupin" Kovačica
Sport u opštini
Opštinska uprava
Državne ustanove
Javna komunalna preduzeća
Mesne zajednice
O opštini Kovačica
Naselja sa turističkim ponudama
Film
Muzika
Slike
TV i radio program
Igre
Računari
Nove tehnologije
Mobilni telefoni
Obaveštenja za građane
Razmena banera
Besplatni mali oglasi

Cekamo Vas!

POZORIŠTE U KOVAČICI: Alegorija

2009-11-07T12:53:00.000-08:00

Večeras smo u Kovačičkom Domu Kulture imali priliku da pogledamo pozorišnu predstavu Alegorija u izvedbi Pozorišne grupe «Studio» (Pozorište Mladih, Novi Sad). Alegorija je odigrana na ''maloj sceni'' (za one koji ne znaju, to znaci da su sedista bila postavljena na jednom delu bine). Ulaznica je koštala 150 dinara, predstavu je posetilo pedesetak ljudi.

Predstavu je režirao Jan Makan a dramatizovala Aleksandra Pleskonjić Ilić.

Na plakatu je pisalo da je Alegorija pozorišna predstava inspirisana delima Nikolaja Gogolja (ponovo Gogolj u Kovačici, naša publika će ga stvarno apsolvirati!). Tako smo u ovom delu videli odlomke iz Gogoljeve komedije Ženidba, iz kratke priče Nos, pa čak i Vij-a. Predstava je funkcionisala kao zbir epizoda, tankom niti povezanih epizoda, sa puno plesnih elemenata predivne koreografije.

Predstava je veoma dobro postavljena, predivni scenski pokreti su spojeni sa dijalozima koji odišu bogatstvom jezika našeg područja - dijalozi su pisani na srpskom, slovačkom, rusinskom, i mađarskom jeziku - što je bilo prilično hrabrar potez jer višejezičnost može da uništi predstavu ali i da je učini dinamičnijom, zanimljivijom gledalištu koje te jezike razume. U ovom slučaju je pobedila snalažljivost glumaca da prikriju nedostatke nerazumljivosti delova narativa razuzdanom i divljom gestikulacijom kao i solidnom mimikom.

Uloge su tumačili Jan Jambrich, Ana Kovarova, Igor Piskla, Aleksandra Lenđer, Lidija Stevanović, Zoltan Molnar, Nikoleta Vuković, Višnja Obradović, Andrea Beronja, Zoran Bjeljac, Đorđe Simić, i Vera Hrćan Ostojić.

Za sjajnu muzikčku podlogu je bila zadužena Mina Mitrušić. Za odlično scensko svetlo i zvuk se pobrinula Mirjana Ris. Sve u svemu - jedna ozbiljna i solidno odrađena predstava koja će, nadajmo se, pokrenuti i Kovačičke autore da se potrude i iznenade ovdašnju publiku ovim nivoom izvedbe. Kao što se nadam da će ova predstava podstaknuti Kovačičku publiku da ovaj nivo traži i podrži...

Dođite nam opet!

Fotografije by Stevan Lenhart

Sedam dana

2009-10-20T10:37:00.000-07:00

I sedam dana sam, i gore i dole
potraži me
i sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me …

Subota

Nedavno sam otkrio crtanu seriju Family Guy. Sjajna je! Ne mogu da verujem da postoji skoro deset godina a da je ja tek sada gledam. Verovatno zato što sam mislio da se radi samo o kopiji Simpsona. Pa donekle to i jeste tako, ali je Family Guy mnogo radikalniji, brutalniji i uopšte nije namenjen široj publici, naročito ne deci. Potpuno je PC nekorektan, često prelazi u komediju apsurda i besmislica, besramno krade koncepte iz drugih ctraća, ali zato u svakoj epizodi ima bar nekoliko scena koje me obaraju na pod. Porodičnog čoveka možemo uporediti i sa serijom South Park, ali je vizuelno Family Guy ipak serija sa većim budžetom. Na žalost, kao ni Simpsone, ni Family Guy nijedna od domaćih televizija ne prenosi.

Nedelja

Pogledao sam film Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson. Veliki sam fan Hantera Tompsona. Naravno, upoznao sam ga tek kasnih devedesetih, preko filma Paranoja u Las Vegasu. Nedavno je u srpskom prevodu izašla njegova knjiga Dnevnici Ruma, pročitao sam je za jedno veče i bila mi je divan šlagvort za gledanje ovog sjajnog dokumentarca o životu i radu jednog od najznačajnijih američkih pisaca i novinara XX veka. Film pokriva celokupnu Tompsonovu karijeru, od senzacionalističkog pisanja o Anđelima Pakla, preko narkomanskih ekskurzija u Kentaki i Las Vegas, pa do izveštavanja predizborne kampanje Makgavern protiv Niksona 1972. Najtužnije što saznajemo u filmu je to da je Tompsonova efektivna karijera trajala tek nekih desetak godina, tj. sve dok nije postao previše poznat da bi bio novinar i izveštavao a previše razbijen od pića i droge da bi se posvetio pisanju knjiga.

Ponedeljak

Podstaknut gledanjem filma Inglorious Bastards, razmišljao sam da bi srpski producenti morali da se pozabave nasleđem jugoslovenskih ratnih filmova. Snimiti konacno srpski ratni film sa manje idologije i melodrame a sa više akcije i napetosti. Rimejkovati makar. Takodje, gde su filmovi o exYU kriminalcima koji su onomad svi radili za Službu, gde su filmovi o likvidacijama srpsko hrvatske emigracije, gde su filmovi o internacionalnoj saradnji kriminalaca tokom jugoslovenskih ratova devedesetih, gde je film o … ustvari malo me je sada i strah od svih tih filmova. PS I šta se to bre dešava sa filmovima Šišanje i Srpski Film ?! Development hell?!

Utorak

Otkrio sam Stivena Rajta. To jest, nisam ga otkrio, znao sam za čoveka, ali pojma nisam imao da se bavi i stand up komedijom. Stvivena svi znamo kao glumca iz prvog segmenta filma Džima Džarmuša Coffe and Cigarettes (u sceni je sa Robertom Benjinijem). A glumio je i u Desperately Seeking Susan. Ipak, njegova glavna karijera je stand up komedija. Otkrio ga je Dejvid Leterman 1982. Njegov prvi album komedije je I Have A Pony iz 1985. Rajtov žanr je nadrealistička komedija opservacije. Skoro sav njegov materijal je sastavljen od tzv. one-line šala. Vec nakon par dana slusanja i gledanja (objavio je i par HBO specijala) Rajt postaje moj omiljeni stand up komicar. Nekako se najvise i najlakse identifikujem sa ovim covekom...

Sreda

The Cure treba sledece godine da izdaju remasterizovano reizdanje albuma Disitegration i to kao trostruki CD. Posle par meseci bez vesti na tom frontu svima nam je laknulo. Ipak, pomalo sam tužan što moj omiljeni bend počinje da živi i radi kroz reizdanja i izdanja starih a neobjavljenih snimaka (u planu je BBC sessions CD). Ko mi je kriv što ne pratim ove nove i mlađe umetnike. Moj poslednji prijatelj je umro krajem prošloga veka ...

Cetvrtak

Čitam knjigu Studija Strave Dejana Ognjanovića. Za ozbiljnije fanove horora obavezno štivo, je za sada prva i jedina ozbiljna studija ovog žanra na srpskom i od srpskog pisca. Horor, kaže recenzija, u srpskoj sredini do sada nije bio predmet ozbiljnog proučavanja. Na žalost, bojim se da će za mnoge fanove strave i užasa, to jest za onaj veći deo horor publike, ova knjiga biti i previse ozbiljno štivo – ipak ga je pisao jedan magistar - treba se izboriti i sa temeljnim pojmovima u književnosti, krenuti od Poa, pa pesaciti preko Birsa i Lavkrafta da bi stigli do Krejvena i konačno procitali nesto o našm Kadijeviću. Ipak, ne mogu dovoljno da je nahvalim, ova zbirka eseja je naučnički prilicno obuhvatna i istraživački dosta temeljna. Ja sam na nju naisao u lokalnoj biblioteci, sto je prilicno zanimljiv podatak. Meni bar...

Petak

Otkrio sam Danijela Džonstona. I to preko Karen O, pevačice grupe Yeah Yeah Yeahs. Predivna Karen je snimila saundtrek (OST) za film Where the Wild Things Are na kome je obradila jednu od Džonstonovih pesama. Ovaj muzičar je rodom iz Kalifornije ali se, posle odrastanja u Virdžiniji, skrasio u Teksasu. Muzikom je počeo da se bavi 1982. tako što je svoje pesme, na kojima peva i svira klavijature, snimao na običnom kasetofonu. Kasete je delio prijateljima, izdavao ih sam ili za male izdavace. Krajem osamdesetih ga otkriva i promoviše Kurt Kobejn iz grupe Nirvana, ali je u to vreme Džonston bio u ludnici. Ipak vremenom se dovoljno oporavlja da bi ušao u pravi muzički studio i svoju muziku izdao za pravog izdavača. Njegova muzika je nazivana autsajderskom, ekscentricnom (outsiderart) ali njegove pesme su veoma iskrene, emotivne i "hvataju" na prvo slušanje. Jednu od njegovih pesama (King Kong) je obradio veliki Tom Vejts!

Eto, tako izgleda mojih sedam dana ...

KONCERT: The Fall u Beogradu

2009-09-19T21:54:00.000-07:00

Jelen Pivo Festival

SKC Beograd

18. 09. 2009.

Jedva sam dočekao ovaj dan! Iz Kovačice sam krenuo nešto pre sedam uveče. U Beogradu sam bio oko pola devet...

Stigao sam na festival nešto malo pre nego što su Kanda Kodža i Nebojša izašli na binu, nešto posle 21:00h. KKN danas zvuče mnogo drugačije nego pre desetak godina kada sam ih redovnije slusao i viđao uživo. Moram priznati da mi se sada jos više svidjaju! U pitanju je prilično energičnija svirka i gitarska muzika. Svirali su pretežno pesme sa albuma Prekidi stvarnosti: Najsvetliji dan, Ton po ton, Kad oživimo, Polako ... Sa albuma Igračka plačka pesmu Stastopojo. I, odjednom, kraj! Iako smo svi hteli bar još onoliko koliko su odsvirali, nastup KKN se završio vec u 22:10h.

Oko 22:30h su sa bine najavili projekciju filma Brankice Draskovic o grupi Boye u Living Room-u. Zvuči zanimljivo, potražiću...

Jon Spencer and Heavy Trash su na scenu izašli oko pola jedanaest. Jon Spencer na vokalima i akustičnoj gitari koja se tokom glasne i prilično energične rokabili-punk-garaž-rok svirke jedva čula. Heavy Trash čine Matt Verta-Ray na električnoj gitari i vokalima. Simon Chardiet za kontrabasom. Sam Baker za bubnjevima. Od početka pa do kraja njihovog sjajnog i zapaljivog, ali i tragično prekratkog nastupa, Spencer je imao odličan odnos sa publikom. Počastili su nas repertoarom koji je uključivao pesme kao što su Say YEAH, In my heart, Kissy baby, Good man (otpevao gitarista Matt Verta-Ray.) Bumblebee, Nervous, i Dark Hair'd Rider. Svoj nastup su završili tako što je Jon uhvatio svog bubnjara Sema Bejkera pod ruku i bukvalno ga odveo sa bine. Nastup grupe je zaista bio zadivljujući! Albume potražiti, koncerte ne propuštati!

Zvezde večeri grupa The Fall na binu izlaze nešto pre ponoći, pa je pauza između bendova trajala zaista predugo. Pre nego što je bend izašao na binu na zid je lepljen natpis The Fall Unseen Knowledge, što je za publiku koja se već dosađivala, bila prilična atrakcija. Natpis se ubrzo odlepio pa su ga ponovo lepili i sve je trajalo zaista predugo! Ali onda konačno iz bekstejdža puštaju traku sa uvodnim snimkom (Pander, panda, panzer). Na binu, praćeni velikim oduševljenjem publike, izlaze: Pete Greenway, čovek sa čeličnim živcima, za gitarom, Elenor Smith za klavijaturama i vokalima, Dave "The Eagle" Spurr na bas gitari, i mlađani ali moćni Keiron Melling na bubnjevima. Počinju pesmom Chino Splashback … bend je odsvirao skoro celu pesmu pre nego što je na scenu izašao i Mark E. Smith. Sledi šesma Wolf Kidult Man, pa I've Been Duped koju Elenor peva sama, uz malu pomoć gitariste. Koncert se nastavio pesmom 50 Year Old Man a najveće oduševljanje kod publike izazivaju svima lako prepoznatljive Mr. Pharmacist i Theme From Sparta FC. Pre ove dve pesme, to jest nakon šeste ili sedme pesme, je bila neka neobjašnjiva pauza pa je ispalo da su ove dve bile bis. Sve u svemu nešto oko četrdeset minuta solidne svirke. Mark je bio u svom prepoznatljivom elementu. Nije bio previse ljut. Dosta se kretao po bini, "nameštao" zvuk gitaristi, pesmu Theme from Sparta FC je do pola pevao iz bekstejdža, nije bilo skoro nikakvog kontakta sa publikom sem što je ponekada pogledao na nas sa mešavinom čudjenja i dosade. Ako sam dobro čuo pomenuo je Echo and the Bunnymen, ali pojma nemam u kom kontekstu. Iznenadilo me je kako Elenor uživo izgleda mnogo mladja nego na fotografijama. Mi u prvim redovima smo često bili zaslepljeni reflektorima koji su iz negog razloga bili usmerivani na nas... (*** Zvanicna set lista kaže (ja stvarno nisam pohvatao sve pesme i pravi redosled) da je bend odsvirao: Chino Splashback / Wolf Kidult Man / Hot Cake / 50 Year Old Man / Funnel of Love / Cowboy George / Theme from Sparta FC / I've Been Duped / Bury / Fall Sound / Mr. Pharmacist***).

Obojeni Program na binu izlaze nešto malo posle 01:00h. Na bini su petorica, umesto devojke koja je pevala prateće vokale, sada je tu neki lik sa laptopom. Publika ih je sjajno primila, svi su znali tekstove, svi su pevali, svi su skakali. Obojeni Projram u izvanrednoj formi isporučuje jaku i samouverenu svirku. Bilo je sjajno! Svirali su Vi Ste Ljudi, Da li je to covek ili je masina, Dragon, Prijatelju kocnice ti ne rade bas sve, Dejvi, Let's go, Najbolji prijatelj, Obecaj mi molim te, Kosmos u tvom srcu, Kad se neko necem dobrom nada, Nebo, nebo plavo je, ABCD Avioni, Kad bi mozak...malo stao, sledila je obrada pesme grupe Boye Ja hoću te (ja neću hevi metal). Kebra je bio u odličnom, rekao bih predivnom raspoloženju i čak se dva puta obratio publici zaista probranim i lepim rečima.

I kraj. Festival se završio u 02:00h.

Na svu sreću, na stanici Vukov Spomenik sam slučajno sreo Živana Pujića iz Tomaševca koji je išao sa neke žurke, pa mi putovanje nazad u Kovačicu bar do Pančeva nije bilo toliko dosadno i naporno. U Kovačici sam bio nešto posle 05:00h. Bilo je sjajno!!!

KONCERT: Radio Beograd 202

2009-09-12T09:51:00.000-07:00

KREATIVNI NERED (photo by silent)

Diskoteka (ex-Omladinska sala)
11. 09. 2009.
20:00
Ulaz: 200 dinara

Posle godinu dana ponovo nas je posetio Dvestadvojkin roadshow. Ovog puta je Vlada Džet doveo sledeće bendove:

Silent (Faith No More tribute)
Kreativni Nered (Punk rock)
Ljute Papričice (Funk rock/Red Hot Chilly Peppers)
Wolfgang (Hard rock/Divlje Jagode/M. Jackson)
Machine Gun (Hard rock)
Vlada Jet Band (Instant rock 'n' roll)
Ekipa Plus (AC/DC, Partibrejkers, Metallica)

Na koncert sam stigao sa malim zakašnjenjem, oko 22h, pa sam propustio prva dva benda (Machine Gun i Silent). U sali je bilo oko pedesetak ljudi. Možda malo više. Na svu sreću, rekoše mi prisutni da nisam ništa propustio i niko nije uspeo da se seti kako su dotična dva benda zvučala. Grupa Wolfgang je svirala hard rock obrade, Motore od Divljih Jagoda i tome slično. Počastili su nas i sa par svojih autorskih pesama. Ceo bend je bio u senci bas gitariste, čoveka sa najgrotesknijom frizurom ikada vidjenom u našem malom mestu. Sve u svemu više nego pristojna svirka grupe Wolfgang.

Sledeći na binu izlazi bend zbog kojeg smo svi bili tu - Kreativni Nered iz Starčeva. Ovo je jedan od onih bendova koji već godinama pratim i moram da priznam da momci ne pokazuju ama baš nikakav napredak, čak bi se moglo reći da vremenom postaju sve lošiji. Imali smo čast da slušamo sve same hitove (koje ovaj bend sa više ili manje uspeha izvodi već godinama) : Bila je tako lepa od Pekinške Patke, Bejbi zatvori oči sa soundtracka za film Davitelj protiv davitelja, Ne znam, Jebi se, ZZ Top, Mali paradajz, Novi dan i za kraj lokal patriotsku i ekološku pesmu Seljaci svome gradu.

Vlada Džet Bend se opet pokazao kao najbolja grupa na koncertu. Standardan i svima dobro poznat repertoar solidno izveden (gitarista je na opšti užas svih prisutnih stimovao gitaru usred svake pesme do kraja nastupa, ali je ipak sve bilo prilično OK). Svirali su sledeće pesme: Opet je mesec pun, Johnny be good, Sto godina, Samo seks i rokenrol, Born to be wild i Tutti frutti. Nakon Vlade na scenu izlaze Ljute papričice. Prilično sam se iznenadio kada sam i njihovo ime video na plakatu. Mislio sam da su već prerasli ovakve nastupe, imao sam utisak da su postali previše uspešan, da ne kažem veliki, bend. Odradili su odličan i veoma energičan nastup. Počeli su sa pesmom Ima razloga, nastavili sa pesmama kao što su: Hej Fanki i Veruj mi. Iz nekog razloga odsvirali su i obradu pesme Kreni prema meni od Partibrejkersa. Nastup su završili pesmom Red Hot Chilly Peppersa - Give it away. Papričice su bili jedini bend čiji se album (U Elementu iz 2007.) mogao kupiti na koncertu, po ceni od 250 dinara. Takođe moram pomenuti da su imali odličan odnos sa publikom.

Nakon Papričica su nastupili Ekipa Plus sa svojim repertoarom obrada pesama Whole lotta woman (ACDC), Enter Sandman (Metallica) ...

Koncert se završio oko 00:30h. Posle svirke odosmo prvo u Zeppelin, pa u Zanzibar. Sve u svemu, nije bilo loše...

Hvala Vladi Džetu na još jednom odličnom koncertu!

Vidimo se opet uskoro, nadam se ...

KONCERT: Leonard Cohen

2009-09-03T08:09:00.000-07:00

Leonard Koen

Beogradska Arena

02. 09. 2009.

Iz Kovačice sam krenuo u 18h. Do Pančeva, pa Beovozom za Novi Beograd. Kao i uvek putovao sam sam, što već poočinje da me smara. Naročito kada treba čekati prevoz posle svirke ...

Koncert je počeo na vreme (20:35) što me je prilično iznenadilo, ali ja sam bar bio na svom mestu dok su neki ljudi ulazili na svirku kod treće-četvrte pesme... Scena je bila jednostavna i bez nekih rekvizita, sav scenski efekat na koncertu je postizan predivnom upotrebom svetla i senki. Na sceni je bilo desetoro ljudi sa Koenom. Koen je u zadivljujućoj formi, svaki njegov dolazak i odlazak sa bine je bio izveden poletno i plesno, po bini se kretao umereno i dostojanstveno. Prateći bend više nego uhodan, skoro pa savršen: Bob Metzger na gitari, Javier Mas na akustičnoj gitari, mandolini i još ponekim antikvarnim instrumentima, Charlie i Hattie Webb na pratećim vokalima; Dino Soldo na svim duvačkim instrumentima; Neil Larsen na klavijaturama; Roscoe Beck kao muzički producent i bas gitarista; Rafael Gayol na bubnjevima; i Sharon Robinson zadužena za prateće vokale i Boogie Street.

Koncert je otvoren pesmom Dance Me To The End Of Love, sledi The Future. Ljudi još uvek tek ulaze u Arenu, na svu sreću oko mene su već svi zauzeli svoja sedišta. Koen prvi put progovara sa rečima "Čast nam je svirati pred Vama..." Prvi taktovi Ain't No Cure For Love su zagušeni oduševljenjem publike koja se pokazala neverovatnom ove večeri, mada na momente neumerena u svom oduševljenju. Nerviralo me je pljeskanje u ritmu sa pesmama. Rešdjaju se Bird On The Wire, Everybody Knows, pa konačno nešto sa mog omiljenog albuma Ten New Songs - In My Secret Life! Ova pesma me je konačno dovela prosvetljenju da sam ja zaista na Koenovom koncertu, mada dalje kao da ne verujem da sam tu.

Havijer Mas nas svojim produženim solom uvodi u Who By Fire. Prvi put se i Koen prihvata gitare. Dobro ga je videti da još uvek savršeno vlada instrumentom. Zadivljujuće ponekad...

(Inače, repertoar pesama prilično odgovara CD izdanju Live in London, pa ko nije bio na koncertu u Areni moze da oseti atmosferu Koena uzivo na to albumu)

... slede Lover Lover Lover, moj sledeći favorit Waiting for the Miracle je odlično izveden. Koen je drugi put progovorio nešto o "Hrabrom gradu koji je svašta preživeo..." da bi nam otpevao jednu od njegovih najboljih pesama The Anthem, publika je u ovom momentu već bila u transu, nešto zaista zastrašujuće za videtu u Areni. Tokom ove pesme Koen nam predstavlja svoj orkestar i zavrsava se prvi deo koncerta. Svima nam je potrebna ova dvadesetominutna pauza...

Pesmu Tower of Song Koen izvodi sam za klavijaturama. Izgleda kao propovednik neke crkve čiiji smo zadrti fanatici večeras svi mi u Areni. Naročito je dobro prihvaćen stih u koji svi verujemo I was born like this, I had no choice I was born with the gift of a golden voice. Slede Suzanne, Sisters of Mercy, i Gipsy Wife. Pesma Partisan počinje uz ogromno oduševljenje. Bio sam potpuno iznenađen, ova pesma je ovaj koncert zaista učinila posebnim. Beograđani su ponovo ispali Lucky bastards. Šeron Robinson je sama predivno otpevala pesmu Boogie Street i uvela nas u vrhunac večeri - verovatno najbolju Koenovu pesmu Hallelujah. I'm Your Man i Take This Waltz zatvaraju oficijelni deo koncerta ...

Nekoliko trenutaka kasnije, uz gromoglasan aplauz koji kao da je trajao čitavu večnost počinje prvi bis sa So Long Marianne koja prelazi u First we take Manhattan. Drugi bis se sastojao od Famous Blue Raincoat i If It Be Your Will u izvođenju predivnih Webb sestara. Koncert se nastavlja sa That's No Way to Say Goodbye i Closing Time. Zadivljujući treći bis čoveka koji ima 74 godine, počinje sa I Try To Leave You. Koncert se konačno završio u 5 do 12 sa pesmom Whither Thou Goest.

Iz Arene sam izašao premoren i ispražnjen, ali presrećan što sam imao čast da pogledam jednog od najznačajnijih živih pesnika i najočaravajućih muzičara na svetu trenutno. Veče je bilo prijatno, do prvog prevoza sam imao 3 sata ...

Prvi Beovoz je išao u 3:30h, iz Pančeva je autobus išao oko 4:20h. U Kovačici sam bio već u u 5h. Taman na vreme da kupim dve vekne svežeg i vrućeg hleba... Sve u svemu bio je to sjajan provod. Hvala Leonardu Koenu što nas je posetio! Svirka je zaista bila očaravajuća! Baš je tužno što tako malo Kovačičana shvata Koenovu genijalnost, ali ...

KLOPKA ZA PIONIRA: Vladimir Lenhart za RTS

2009-09-01T11:16:00.001-07:00

Pionirov glasnik je jedinstvena arhiva underground kulture, mesto gde se objavljuju tekstovi, knjige, muzika, filmovi i raznovrsni umetnički radovi u elektronskoj formi, a koji se uglavnom ne mogu naći na drugom mestu (na internetu) na našem jeziku.

Članovima grupe je bilo bitno da ostvare saradnju sa ljudima iz drugih oblasti kulture jer su im bili bliži, zbog svojih ideja, nego neki muzičari. Krug saradnika se vremenom širio i Pionirov glasnik je postao šarenolika virtuelna zajednica koja okuplja sve što oslikava vreme u kom živimo, sve što je slobodno, provokativno, subverzvino, odbačeno, neprihvatljivo, nepoželjno ili neshvaćeno. Jednostavno - underground.

Kovačičan Vladimir Lenhart je basista noise-rock grupe Klopka za pionira i napisao je sjajan prilog o aktivnostima ove umetničke grupe za emisiju Ciklotron koja ide na TV RTS. Prilog se najviše bavi web stranicom Pionirov glasnik.

Pogledajte emisiju:
TV WWW

Web stranica grupe Klopka za pionira

Web stranica Pionirov glasnik

Bravo Vladimire!!!

DOWNLOAD: Dust Under The Skin - Demo II (2001)

2009-08-24T12:55:00.000-07:00

Dust Under The Skin je kovačička crust-core/doom-metal grupa koja je bila aktivna u periodu od 1999. do 2002. Za to vreme grupa je izdala dva demo snimka i odradila jednu svirku. Prvi demo snimak, pesma pod nazivom Pozde je, objavljen je na kompilaciji kovačičkih bendova iz devedesetih - Kovačica Thru Nineties. Drugi demo snimak je nastao 2001. i sadržao je dve pesme, Strach i Pocit Straty. Objavljen je kao posebno izdanje pod nazivom Strach. Audio kaseta je distribuirana preko mailorder naručivanja i uz kovačički pank fanzin Pokvarena Omladina. Jedini živi nastup koji je grupa Dust Under The Skin imala je održan u Padini. Uprkos engleskom nazivu benda, svi tekstovi pesama su na slovačkom jeziku. Hvala Stevanu Lenhartu što se potrudio da ovaj, danas već skoro zaboravljeni snimak, prebaci sa prastare audio kasete na MP3 format. Uživajte!

DUST UNDER THE SKIN
Demo II
2001

Pavel - Vokal
Janko - Gitara/Vokal
Dragan - Bas gitara
Kristijan - Bubnjevi

A) Strach

B) Pocit Straty

DOWNLOAD

Čarls Bukovski

2009-07-09T07:36:00.000-07:00

Čarls Bukovski se rodio 1920. kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj, ali se njegova porodica već 1922. preselila u Los Anđeles. Njegovo detinjstvo obeležava velika ekonomska kriza koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Pored opšte bede i nemaštine, lice mladog Bukovskog uništavaju adolescentske akne (Acne vulgaris) koje mu ostavljaju trajne ožiljke i koje od njega čine otpadnika od društva vršnjaka. Svoje teško detinjstvo i mučno odrastanje Bukovski je opisao u knjizi Bludni sin.

Kao srednjoškolac Bukovski je usamljen i izolovan od svojih vršnjaka. Okreće se čitanju knjiga. Najviše čita Hemingveja, Sinklera i Lorensa. Bukovski dosta rano pokazuje sklonost ka alkoholu ali i otkriva svoj talenat za pisanje. Prvu kratku priču je napisao o letačkom asu iz prvog svetskog rata Manfredu von Rikthofenu tj. Crvenom baronu. Upisuje koledž, smer novinarstvo, ali ga već 1941. napušta. Iste godine odlazi od kuće, posvećuje se pisanju kratkih priča, piću i beskonačnom nizu poslova. Kada je već bio na ivici da batali pisanje, 1944. godine časopis Stori objavljuje njegovu prvu kratku priču. Ipak, ovo je samo jedan objavljen rad u moru odbijenih. Zapošljava se kao poštar.

Alkoholisanje i druženje sa pogrešnim ženama se nastavlja i 1955. godine Bukovski biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Lekari mu je govore da bi mu sledeće piće moglo biti i poslednje. Počinje da piše poeziju i radi kao novinar u literarnom časopisu. Tri godine kasnije se razvodi i vraća poštanskoj službi. 1959. objavljuje svoju prvu zbirku poezije Cvet, pesnica i zverski urlik. Bukovski ulazi u krug kalifornijskih bitnika i proto-hipika i počinje da za underground časopise piše svoje Zabeleške matorog pokvarenjaka.

Dvanaest godina rada na razvrstavanju pošte Bukovksi pretače u svoj roman Post Office. Ovo je inače bio prvi roman Čarlsa Bukovskog koji se tada već približavao šestoj deceniji svog života. Post Office napisan je za samo 19 dana. Ovaj roman izlazi 1971. i Bukovski u svojoj pedesetoj godini života započinje život svetski poznatog i priznatog pisca. Pošto nikada nije postao klasik, niti je ikada bio zaista deo glavnog toka u literaturi druge polovine dvadesetog veka, Bukovskog je najveći broj ljudi mogao da upozna preko filma Barfly koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rurkom i Fej Danavej u glavnim ulogama. Najpoznatije delo Čarlsa Bukovskog je roman Žene. U pitanju je poluautobiografska knjiga u kojem je Bukovski opisao svoje turbulentne odnose sa nekoliko žena. U skoro svim njegovim romanima Čarlsov alterego je Henri Henk Činaski. Ako ikada krenete da čitate Bukovskog – krenite od te knjige.

Sve ili skoro sve što je Bukovski napisao je prevedeno na srpski jezik. Njegove knjige možete naći zahvaljujući predanom prevodilačkom i izdavačkom radu Flavija Rigonata i njegove izdavačke kuće LOM.

U biblioteci opštine Kovačica možete naći sledeće knjige Čarlsa Bukovskog:

Žene

Bludni sin

Šekspir ovo nikad nije radio

Post Office

Faktotum

VIDEOART - Pravi Identitet

2009-05-21T14:40:00.000-07:00

Od pre par nedelja na You Tube-u možete pogledati video radove jedne prilično kreativne i inventivne Kovačičanke koja objavljuje svoja dela pod pseudonimom Pravi Identitet. Inače u pitanju je svima nama veoma dobro poznata Barbara ... Nadam se da će vam se dopasti njeno viđenje Kovačice!

In the wood

Around the church

Falling apart

Zeppelin

+

Pravi Identitet You Tube Kanal

Uživajte!

The Adicts i Block Out u Novom Sadu.

2009-05-11T04:32:00.000-07:00

Kao i prosle godine i ovog 9. maja je odrzan Ritam Evrope, koncert kojim se u Novom Sadu proslavlja Dan Pobede. Ove godine su nas posetili pank veterani The Adicts i hrvatska hip hop atrakcija TBF. Jedini domaći bend koji je izasao na binu je Ringispil.

Iz Kovačice sam i sada išao sam, vozom u 13:00 za Zrenjanin, pa busom do Novog Sada. Jedno vreme sam se sam smarao po gradu, a bila je i užasna vrućina, plus nisam uspeo da kupim kartu za Block Out po pretprodajnoj ceni. Kasnije sam se našao drugarima iz Temerina i odosmo u Dunavski park da se ispričamo. Na par metara od nas su neki sportisti vežbali kapoeru i bili su zaista zanimljivi za gledanje. Oko 20:00 smo sišli do trga, gde su na scenu izašli Ringišpil. Iako na ovaj bend dosad nisam obraćao previše pažnje, mene su oduševili svojom verzijom angažovanog melodičnog pank ska zvuka. Moraću da potražim šta imaju za download...

Oko sat vremena kasnije na scenu izlaze TBF, predstavili su nam svoj pop hip hop zvuk koji jako podseća na Eda Majku. Prepoznao sam nekoliko pesama koje sam čuo na B92. Nisu bili loši, ali ta muzika zaista nije my cup of tea ...

The Adicts su počeli svirku sa Odom Radosti i od prvog akorda nisu publici dali prilike da se opusti i dodje do daha. Jako brz i razdragan pop pank, sa puno skakanja, odličnim aranžmanima (u bendu imaju i violinistu!) i simpatičnim tekstovima. Pevač Kit Manki Voren je na scenu izašao u prepoznatljivom Joker-Clockwork Orange imidžu. Ostatak benda je furao droog-Paklena Pomorandža imidž, dok je Manki nekoliko puta je menjao svoja šarena odela.

Svirali su od prilike ovaj repertoar: Ode To Joy, Joker In The Pack, Let’s Go, Tango, Easy Way Out, Johnny Was a Solider, Fuck It Up, Life Goes On, Angel, Chinese Takeaway, All The Lucky People, Crazy, Walk on, Swat Her, Viva la Revolution, Rocking wrecker, Songs of Praise, Naughty girl, Who spilt my beer?, How Sad, Numbers, Steamroller, Bad Boy.

Bend je izasao na binu oko 22:00 a zavrsio oko 00:00. Zaista odlična i dinamična svirka, nije bilo prevelikih pauzi izmedju bendova i dalo se stajati skoro četiri sata ispred bine bez većih problema...

Posle ponoći sam se rastao sa Temerinskom ekipom i pošao u Srpsko Narodno Pozorište, u klub Tremu na koncert trenutno najboljeg srpskog benda - Block Outa. Svirka je već bila počela (upao sam kod pesme Vertikalno gledano) a ja sam već pokazivao znake umora i pospanosti. Ipak sjajan zvuk, blizina bine i odličan repertoar pesama doprineli su da ipak malo živnem. Bend je odvirao skoro sve meni omiljene pesme (Majdan, SDSS, Osam i trideset, Deponija, Nedostupna polja, Najduži je poslednji sat, Blentostamin, Protiv sebe ...) i za samo 500 dinara dobismo skoro 3 sata maestralne svirke. Na svirci sam se našao sa Saletom iz Padine i na svu sreću mogao da prespavam kod njega na Petrovaradinu ...

Za Kovačicu sam putovao vozom, od Petrovaradina (9:50, jedva sam nekako usao u vagon koji je bio krcat), do Batajnice (Beovoz je kasnio oko 20 minuta), pa do Pančeva (nedelja, autobusa nigde, na svu sreću naisao je kombi-taksi sta li je...), pa odatle kući (14:40). Sve u svemu - Kovačica je jako loše povezana sa Novim Sadom, a vikendom je loša veza i sa Beogradom..Odeš uveče ili popodne na koncert pa se onda smaraš celu noć čekajući prvi prevoz koji vikendom može biti ko zna kad, pa si onda mrtav umoran (a zimi i prehladjen) danima. Ali, što reče kondukter u vozu za Beograd - "Šta bi vi hteli za te pare?!" - koliko su karte jeftine, treba da budemo srećni što se ti vozovi uopšte i kreću...

Sledeća avantura - Depeche Mode na Učću!

Priča o Janu Lenhartu - Movie Trailer

2009-04-29T22:38:00.000-07:00

TRAILER

Vladimir Lenhart, mladi avangardni muzičar (basista benda Klopka za Pionira), nakon putovanja po svetu, vraća se u svoje rodno selo u potrazi za umetničkim korenima svoga dede Jana Lenharta, jednog od najpoznatijih pevača narodne muzike vojvođanskih Slovaka. Na svom čudnom, svojevrsnom „road movie“ istraživanju, otkriva pojedinosti i zanimljivosti o Janovom životu, nastupima, popularizaciji slovačke narodne muzike, kroz koje su prožete činjenice o istoriji i tradiciji vojvođanskih Slovaka. Film je sniman u igrano dokumentarnoj varijanti i traje 65 minuta. Reditelj i scenarista: Marko Cvejić. Produkcija: Mandragorafilm.

Pamba na YOU TUBE-u

2009-04-20T17:19:00.000-07:00

Projekat Pamba je nastao 1999. godine u Kovačici, kada su Vladimir Lenhart (klavijature, gitara) i Stevan Lenhart (bas gitara) zajednički počeli sa muzičkim istraživanjem u okviru ambient, noise i free improvisation žanrova. Posle sviračkog iskustva u svom prethodnom noisy crossover bendu Pessimist, inspirisani ruralnom okolinom svog rodnog mesta i muzikom bendova poput Can, Faust, Einstürzende Neubauten ili Swans, počinju sa beleženjem sopstvenog materijala, a prvi rezultat je dugosvirajuće izdanje The Light Behind, posle kojeg je usledio mini album Hectic.

Prvi snimljeni materijal je naznačio stilski izraz, kojeg će se Pamba držati ubuduće, a to je zvuk koji se kreće između instrumentalne repeticije i slobodne improvizacije uz značajne uplive noise elemenata. Godine 2001. Pamba svira uživo, najpre pred ograničenim brojem ljudi u iznajmljenom prostoru u Kovačici, zatim kao gosti grupe Fonograf u Klubu Doma omladine u Beogradu.

Godine 2003. Pamba snima muziku za pozorišnu predstavu Nože v sliepkach (u originalu Knives In Hens) u izvođenju amaterske pozorišne Scene VHV iz Kovačice.

U međuvremenu se duetu priključuje Ivana Vereski kao perkusionista, sledi nastup na Kovačičkoj manifestaciji alternativnih reakcija (KOMAR) u avgustu 2003. zajedno sa bendovima Miris Klia iz Rume i Demencija Prekoks iz Požarevca. Posle toga Pamba snima novi materijal pod nazivom Rural Esoteric. Kao povremeni član, bendu se priključuje Jan Žolnaj, koji svira perkusije na koncertu u Pančevu u novembru 2003.

Članovi Pambe su ostvarili saradnju sa Sašom Sarčevićem (Amon Din, Valjevo), sa kojim su realizovali projekat DinPambAmon, kao i sa Igorom Mihovilovićem (Karmakumulator, Split), sa kojim povremeno deluju u okviru sporednog projekta Zen Fog.

Pamba je 2004. godine održala tri koncerta – sa Justice Yeldham and his Dynamic Ribbon Device (SKC, beograd), sa kovačičkom grupom Neurocream (ekskurzija festivala GRRR!), i još jednom sa grupom Neurocream i grupom Bezimena u Banatskom Novom Selu. 2005 godine je imala legendarni zajednički koncert sa grupom Zemlja broj 9 na Akademiji, i sa tog koncerta će se neke pesme pojaviti na novom izdanju koje za sada ima radni naziv Vamped & Twisted. Pored ovih live numera na cd-u će se naći i remiksi pesama grupe Pamba sa Prvog albuma koje su radili D’Jozigboj i DJ Vrhovny.

Izdanja:

[BS016] Vamped & Twisted

[BS004] Rural Esoteric

[BS003] Hectic

[BS002] The Light Behind

(Biografija sa web stranice NE-TON)

Video snimci:

Black River Flow

Video spot

+

Noise Fest - Menza pri Koritu -Metelkova Mesto - Ljubljana - Slovenia - 14.04.2007

Uzivo snimak
camera + production: MISANTHROPE *ToNFilM*/ Metelkova Mesto

POZORIŠTE U KOVAČICI: Snaga kose

2009-03-25T08:41:00.000-07:00

Minulog petka, 20. marta, smo u velikoj sali Doma Kulture pogledali predstavu Nine Sadur (1950.) Snaga kose u izvodjenju učenika kovačičke gimnazije Mihajlo Pupin. U pitanju je tridesetominutna predstava namenjena pretžno mladjoj tinejdžerskoj publici. Predstava je odigrana na slovačkom jeziku.

Uloge su tumačili:

Ergali: Miroslav Sabo
Dáma: Evka Holubek
Vlasy: Alexandra Poljak, Miša Labat, Alena Cicka, Ana Petrik, Denisa Gáliková, Jana Juricová, Danka Svetlík, Anička Harmadi, Mia Sabo
Vlásky: Ján Chrťan, Darko Durica, Miroslav Hološ

Muzika: Jana Veňarská, Maria Hekeľ, Ivana Sabo

Tehnika: Ján Chrťan ml. a Luboslav Kotváš

Predstava je počela u 19h i bila je odlično posećena, ulaznice su se prodavale po ceni od 100 dinara. Sala doma kulture je bila zagrejana. Za razliku od prošle predstave, ovaj put su se posetioci poneli sasvim pristojno, nije bilo zvonjave mobilnih telefona, niti zaglusujucih kesica cipsa, raznih semenki i limenki...

POZORIŠTE U KOVAČICI: Ženidba

2009-03-17T14:42:00.000-07:00

U nedelju, 8. marta, imali smo priliku da u pozorištu kovačičkog doma kulture pogledamo predstavu Ženidba ukrajinskog pisca Nikolaja Gogolja. U pitanju je predstava bazirana na Gogoljevom komadu iz 1842. Ženidbu je odigrao kovačički amaterski ansambl, na slovačkom jeziku, u režiji Jana Čanija.

Ova komedija o nameštanju brakova i trapavoj i neuspeloj ženidbi u krugu devetnaestovekovne moskovske aristokratije je odlično primljena od publike. Naročito se mora pohvaliti gluma (a i sama pojava na sceni) Pavela Kožika i Zuzane Šipicki, koji su svojim izlaskom na scenu i dinamičnom glumom uvek izazivali salve smeha i aplauza. Kostimi i scenografija su takodje bili sjajni.

Uloge su tumačili:

Viera Sladečkova
Viktoria Šifelova
Zuzana Šipicka
Jan Hrćan
Miroslav Sabo
Pavel Jonaš
Pavel Kožik
Jan Siroma
Zuzana Jovanović
Jan Šipicki
Jan Hrćan Ml.

Režija, muzika, kostimi i scenografija:
Jan Čani

Tehnička ekipa:
Darko Đurica, Adam Cicka, Želimir Bartoš, Ana Barinak

Predstava je bila izvanredno dobro posećena a i sala je bila zagrejana. Ulaznice su se prodavale po ceni od 100 dinara. Repriza predstave je održana 13. marta. Ovog petka nas čeka nova predstava...

POZORIŠTE U KOVAČICI: Vij

2009-03-05T12:10:00.000-08:00

U subotu, 28. februara, smo u pozorištu Kovačičkog doma kulture pogledali predstavu Vij ukrajinskog pisca Nikolaja Gogolja. U pitanju je predstava bazirana na istoimenoj i veoma poznatoj Gogoljevoj kratkoj priči strave i užasa koja je srpskoj publici takodje poznata i preko TV drame Đorđa Kadijevića Sveto Mesto.

Vij je izveden na slovačkom jeziku. Za razliku od nama poznate verzije, ova predstava sadrži prilično skraćen zaplet. Dramatizacija je odradjena tako da je akcenat stavljen na ekspresivne dijaloge, nejasne snolike sekvence, pa čak i plesne koreografije. Elemenata srave i užasa nije bilo nimalo. Predstavu je odigrao poluprofesionalni ansambl vojvođanskih glumaca (Slovenske vojvodianske divadlo).

Režija: Miroslav Čani
Dramatizacija: Nina Sandur
Koreografija: Maja Grnja

Uloge su tumačili:
Miroslav Babjak
Andrej Matuš
Jan Žolnaj
Andrej Vereski
Aleksandra Lenđer Fejzulahi

Predstavu je posetilo pedesetak ljudi. Sala je bila zagrejana. Ulaznice su se prodavale po ceni od 100 dinara. Ovog vikenda nas čeka nova predstava...

Premijera filma Priča o Janu Lenhartu

2009-01-18T05:17:00.000-08:00

U petak (16. 01.) smo, u prostorijama Mesne zajednice Kovačica, imali priliku da prisustvujemo premijeri filma Priča o Janu Lenhartu. Odaziv publike je bio solidan. Film je odradjen na slovačkom jeziku ali je i titlovan na srpski.

Priča o Janu Lenhartu je sjajno ostvarenje. Ja sam bio oduševljan gomilom novih podataka koje sam saznao o mestu u kome tako dugo živim i ljudima sa kojima se skoro svakodnevno viđam. Naročito jak utisak je na mene ostavilo to što sam konačno imao jedan dublji uvid u Kovačicu iz neke drugačije perspektive, očima nekoga ko ne poznaje ljude, običaje, pa čak ni jezik. Drago mi je što je autor Slovake iz Kovačice i Padine predstavio kao ljude koji odnekud dolaze, koji uz velike muke nekako čuvaju svoje duhovne korene i koji se, što je ovde i najbitnija poruka, uprkos svemu kreću napred, jer priča koja počinje zvucima drevnog slovačkog instrumenta fujara završava se zvukom klavira i električne gitare.

Sinopsis filma: Vladimir Lenhart, mladi avangardni muzičar (basista benda Klopka za Pionira), nakon putovanja po svetu, vraća se u svoje rodno selo u potrazi za umetničkim korenima svoga dede Jana Lenharta, jednog od najpoznatijih pevača narodne muzike vojvođanskih Slovaka. Na svom čudnom, svojevrsnom „road movie“ istraživanju, otkriva pojedinosti i zanimljivosti o Janovom životu, nastupima, popularizaciji slovačke narodne muzike, kroz koje su prožete činjenice o istoriji i tradiciji vojvođanskih Slovaka. Film je sniman u igrano dokumentarnoj varijanti i traje 65 minuta. Reditelj i scenarista: Marko Cvejić. Produkcija: Mandragorafilm.

Projekcije su organizovane u:
16. 01. 2009. Kovačici (prostorije Mesne zajednice)
17. 01. 2009. Padini
18. 01. 2009. Novom Sadu (pod pokroviteljstvom Kulturnog centra iz Novog Sada)

Mako Cvejic @ MySpace:
http://www.myspace.com/markocvejic

Mandragorafilm @ MySpace:
http://www.myspace.com/mandragora_film
(U fotoalbumu potrazite kadrove iz filma)

Na fotografiji su glavni protagonisti Vladimir Lenhart i Fedor Popov (režiser iz Padine).

Kraljevski Apartman u Kovačici

2008-11-10T08:40:00.000-08:00

Koncert je poceo tačno u 22:00 i to nastupom mladog Padinskog sastava The String Souls koji su nas pocastili rock, hard & heavy obradama (Divlje Jagode, Goblini, Pink Floyd, Iron Maiden ...). Nastup im je bio malo slabiji nego prosli put (svirali su pre oko mesec dana u dvorištu Osnovne Škole) ali ih je publika sasvim lepo primila i podržala. Najviše oduševljenja je izazvala njihova obrada pesme Fear of the Dark (Iron Maiden).

Kraljevski Apartman je na binu izašao nešto malo pre 23:00. Lotke i ekipa su bili odlično raspoloženi i pružili su nam zaista odličan nastup. Pored standardnog repertoara, počastili su nas sa dve pesme sa novog albuma Čuvar Tajni. Na žalost, nisu odsvirali novu singl pesmu Čarobni Štap. Mali broj novih pesama je verovatno uzrokovan činjenicom da se Lotke vratio u bend pre samo mesec dana i nije stigao da uvežba nove stvari. Nove pesme zvuče sasvim solidno, ali moram priznati da i novim i starim pesmama užasno nedostaju klavijature, iako vidim da bend ima želju da bude više orijentisan prema hard rock muzici, Apartman je imao mnogo moćniji (ali i prijemčiviji) zvuk dok su imali klavijaturistu (na primer poslušajte pesme na albumima Rocker i Ruka Pravde).

Veliki broj pesama (skoro sve) je Kovačička publika znala i otpevala zajedno sa bendom. Podjednako su dobro primljene i power balade i one malo žešće stvari. I pored malog broja ljudi u publici Kraljevski Apartman je bio veoma samopouzdan i uverljiv u nastupu. Lotke je kao i prošli put ostvario odličan kontakt sa publikom. Ritam gitarista, Miloš Nikolić, se dosta kretao po bini, a bubnjar Zoran Radovanović nas je pred kraj koncerta počastio i efektnom solo deonicom...

Svirali su sledeci repertoar:

Long Live Rock & Roll
Izaberi Jedan Put
Slomljeno Srce
Ne Traži Djavola
Andjeli
Ona Vedri i Oblači
Jos Samo Jednom
Misterija
Rocker
Dodji do Mene
Jesen
Slike
Dama
Ruka Pravde
Nikad Se Ne Predajem
Posle Oluje
Mracan Grad
Gore Digni Glavu
Gradski Ratnici
Izgubljen u Vremenu

Koncert se završio oko 00:20h.
Hvala Stevanu na fotografiji.

Kraljevski Apartman ponovo u Kovacici

2008-10-31T11:53:00.000-07:00

Trenutno najpoznatiji srpski heavy metal sastav Kraljevski Apartman ponovo dolazi u Kovacicu.

Ovaj bend je prvi put posetilo Kovacicu u martu prosle godine. Izvestaj sa koncerta mozete potraziti u arhivi ...

Kraljevski Apartman je nastao davne 1996-te i to na nagovor Bore Djordjevica. Sledece godine objavljuju svoj debi album Long Live Rock 'n' Roll. Sa prvog albuma pamtimo pesme Mračan grad, Ne verujem u lažne anđele i Misterija. Dve godine kasnije objavljuju album Izgubljen u vremenu gde se pored ostalih nalaze pesme Posle oluje (javi se...), Jesen i Ne traži đavola. 2002. izdaju album Rocker. Sniman je u studiju Paradox i sadrzi poznate hitove kao sto su power balade Za ljubav ne treba da moliš i Dama iz kraljevskog apartmana, a tu su i pesme Ne trazi milost, U lavirintu sedam greha i Ranjena zver. Dve godine kasnije bend izdaje album Ruka pravde sa pesmama Izaberi jedan put, Sve su noći iste, i Dao sam sve od sebe. Naslovna pesma Ruka Pravde je bila hit godine Radija Beograd 202. Sledece godine bend izdaje Best Of Live, album koncertnih snimaka.

Zoran Lalović, pevac Kraljevskog Apartmana napusta bend u leto 2007. da bi ga na tom mestu zamenio Ivan "Đera" Đerković sa kojim Apartman snima svoj peti album Cuvar Tajni. Tako je gitarista Zoran Zdravković postao jedini konstantni clan Kraljevskog Apartmana. Lalovic osniva bend Lotke & Lavirint sa kojim je nastupao po Srbiji sve do septembra 2008. kada se vraca u Kraljevski Apartman.

Ove jeseni Kraljevski Apartman promovise svoj novi album na turneji koja je pocela u Subotici a obuhvatice i mnoge druge gradove sirom Srbije. Kovacicki koncert ce biti odrzan 07. Novembra i to u Omladinskoj Sali. Predgrupa ce biti sastav The String Souls iz Padine (sviraju punk rock i heavy metal obrade). Vrata se otvaraju u 21:00...

Vidimo se!

Prezentacija artzina BLATKO CRNIĆ

2008-10-25T04:14:00.000-07:00

ARTZIN BLATKO CRNIĆ

PREZENTACIJA SPECIJALNOG BROJA SA UMETNIČKIM RADOVIMA PAVELA CICKE (1976 - 2007)

Sadrži kolaže, stripove, fotografije i vizuelnu poeziju

Mesto i datum prezentacije:

Kafe ZEPPELIN
U prostorijama Doma Kulture Kovačica
Petak, 31. oktobar 2008.

Dođite!

POZORIŠTE U KOVAČICI

2008-10-20T21:02:00.000-07:00

U subotu, 18. oktobra, u Kovačičkom domu kulture je gostovalo Slovenske Vojvodinske Divadlo iz Bačkog Petrovca. Mogli smo da pogledamo monodramu Patrika Saskinda KONTRABAS (1980). Predstava je odigrana na slovačkom jeziku i to na maloj sceni. Ulogu je tumačio Miroslav Babiak, predstavu je režirala Vladislava Fekete a scenografiju je odradio Stevan Mošo. Reklame gotovo da nije ni bilo. Mislim da se sve svodilo na jedan plakat na ulazu u Dom Kulture. Ulaznica je kostala 100 dinara. Predstavu je posetilo oko petnaestak ljudi. U sali nije bilo grejanja.

Monodrama Kontrabas je prvo značajnije delo nemačkog pisca, dramaturga i esejiste Patrika Saskinda. Ubrzo po objavljivanju i postavljanju na scenu, ova monodrama postaje omiljena kod nemačke publike. Svetsku slavu Saskind zasluženo dobija tek prošle godine kada je njegova drama Parfem postavljena na veliko platno i postala filmski hit. Protagonisti u Saskindovim dramama su najčešće usamljeni mizantropi, autsajderi koji se povlače iz javnog života ali i dalje čuvaju i neguju svoju želju za ljubavlju i prihvatanjem od strane drugih. Zbog toga su Saskindove drame uvek primamljive kako široj publici tako i psiholozima i filozofima.

Miroslav Babiak se odlično snašao u ulozi anonimnog kontrabasiste, državnog službenika, radnika u operskom orkestru. Pripremajući se za odlazak na posao tj. novu opersku premijeru, kontrabasista nam pripoveda svoju životnu priču. Vidimo sve frustracije ''malog čoveka'', nikogovića u orkestru koji žudi da bude primećen, saslušan i prihvaćen ...

Predstava je uprkos malom (katasrofalnom) odzivu publike dobro prošla. Posetioci su mogli da uživaju u profesionalno postavljenoj i odigranoj monodrami (što nije tip predstave kakav se često vidje u našem mestu) i da bar malo obogate svoj kulturni život. Voleo bih da ovakvih dešavanja u Kovačici ima mnogo, mnogo više, ali vidim i sam da se to sa ovako slabom posećenošću najverovatnije nikada neće ostvariti.

KONCERT U PADINI

2008-10-16T20:13:00.000-07:00

Grupa PROROCK

Subota 18. oktobra.

Kafe GULE

Padina

Kocert počinje u 22:00 h

http://www.myspace.com/prorockofficial

YOU TUBE: Tri dokumentarca na temu Zla

2008-10-11T10:01:00.000-07:00

Welcome to North Korea
Autori: Peter Tetteroo and Raymond Feddema

Realističan prikaz života u Severnoj Koreji, trenutno najizolovanijoj državi na svetu. Jedno od samo nekoliko preostalih komunističkih uređenja ...

GG Allin on Jerry Springer
TV emisija Dzerija Springera u stvari

Dži Dži Alin je bio američki shock-rock muzičar i umetnik transgresivnog performansa. Neka vrsta američkog Satana Panonskog ...

America's Most Hated Family
TV emisija Luja Terua (Louis Theroux) za BBC u stvari

Prikaz života i rada hrišćanske fundamentalističke verske zajednice Westboro Baptist Church koja se pored ostalog bavi promovisanjem mržnje prema od prilike svemu živom ...

***

Uživajte!

:-)

Eeevo...

2008-09-05T14:53:00.000-07:00

I have no program, I have no five-year plan. ... It doesn’t mean that you shouldn't have one! I just move from hotel to hotel, and from bar to bar, and by the grace of the One above occasionally a song comes, and I remember sitting at this particularly obnoxious Polynesian restaurant where they served a kind of coconut drink that was particularly lethal and sinister which contained no alcohol but a certain chemical that demoralized you entirely. And I remember writing on one of their very badly designed napkins, "I remember you well at the Chelsea Hotel..."

Vraćamo se sa letnje pauze uskoro...

TOMAŠEVCU U POHODE 2008

2008-08-06T15:28:00.000-07:00

NASTUPAJU:

NAPRED U PROŠLOST

ŠAHT

POTRES (Smederevo)

PRILIČNO PRAZNI (Beograd)

KRATIVNI NERED (Starčevo)

GAVRILOV PRINCIP (Smederevo)

MIKI PIRS (Beograd)

Tomaševac

Rukometni Teren

SUBOTA 09. 08. 2008

Od 20:00h

Ulaz 150 Dinara

PLUS:

IZLOŽBA UNDERGROUND STRIPOVA I SLIKA

Tomaševac

Kulturni Centar

Od 14:00h

OVO SE NE PROPUŠTA!!!

MYSPACE:

www.myspace.com/tomasevcuupohode

EXIT 2008

2008-07-15T18:50:00.001-07:00

Posetio sam samo zadnji dan festivala i moram priznati da sam bio veoma uzbuđen što ću videti toliko meni dragih grupa na jednom mestu, i to u toku samo jednog dana. Ovo je stvarno bila prilika koja se ne propušta...

Iz Kovačice je kombijem krenulo nas sedmoro i odlično smo se proveli. Ja sam prvo bio planirao da idem sam vozom, pa sam onda dan pre polaska imao ideju da idem stopom, ali je to otpalo zbog preterane vrućine pa sam na kraju prihvatio poziv da za 1200 din putujem udobnim i mnogo pouzdanijim prevozom tj. kombijem. Krenuli smo u dva i ja sam od uzbuđenja zaboravio punu kutiju cigareta i nov novcijat upaljač na klupi u parku...

Već od pola pet smo svi kulirali, posmatrali Dunav i pili pivo čekajući koncerte. Slušali smo tonske probe sa Fusion Stejdža i gledali kako masa ljudi preko mosta dolazi na Petrovaradin...

KUD Idijoti su nastupali prvi, već oko sedam uveče, pred skromnom publikom ljudi koji su poranili na Main Stage. Pred binom je zemlja bila mokra i bilo je blatnjavo. Na žalost, polivanje nije sprečilo nastanak užasne prašinčine koja nas je gušila već oko 10 uveče. Kao što je to Sale Veruda lepo sročio, KUD Idijoti sviraju samo zbog para i na Egzit su ovaj put došli svirati samo da bi kasnije mogli pogledati Pistolse bez plaćanja. Ipak, njihov koncert je bio na izuzetno visokom nivou i publika se odlično provodila tokom svirke. Non stop skakanje, tu i tamo brutalna šutka. Ja sam u petom, šestom redu kulirao i super mi je bilo. Čak su nas, pored standardnog best of repertoara, počastili i jednom novom pesmom koja je bila sjajna, ali joj nisam zapamtio ime. Važno je da ima nade za novi album KUD Idijota u skoroj budućnosti...

Nakon Idijota i pauze koja je trajala nekih pola sata ili malo jače, bio je red na energičan nastup grupe The Hives. Zaista, svaka im čast na odličnoj svirci! Ovaj bend iz Švedske postoji više od jedne decenije, ali je tek pre nekoliko godina počeo da uživa zasluženu popularnost kao deo garage rock revivala. Počastili su nas sa sat vremena soničnog rokenrola koji počiva na brutalnom tretiranju ritam gitare (potpuno otkačeni Nicholaus Arson) i na Džegerovskim scenskim manirima (danas već legendarni Pelle Almqvist). Od pesama koje je znala i publika naveo bih samo: Die All Right, A Little More for Little You, Walk Idiot Walk, You Dress Up for Armageddon, Hate to Say I Told You So, Tick Tick Boom i Two Timing Touch. Ove pesme su nas na najbolji način pripremile za haos koji sledi.

Nakon malo duže pauze koja je bila neophodna da se pripremi bina, na scenu izlaze industrijal legende Ministry. U ovoj, ako im je verovati poslednjoj, postavi reč je o supergrupi koju pored osnivača Ala Jorgensena, čine, pored ostalih muzičara, iz grupe Prong je na gitari Tommy Victor, iz grupe Static-X je Tony Campos na bas gitari, i Sin Quirin iz benda Revolting Cocks. Bend je svirao materijal sa zadnja tri albuma i tek na kraju par pesama sa nasjpoznatijeg Psalm 69 (set lista je izgledala odprilike ovako: Lets go, The dick song, Watch yourself, Life is good, The last sucker, No W, Waiting, Worhless, Wrong, Rio Grande blood, Segnor Peligro, Lieslieslies, Khyber pas, NWO , Just one fix). Nastup su pratile sjajne projekcije na video bimu i besomučna eksploatacija stroboskopa. Mislim da nije suviše primetiti da je nastup Ministrija gledao ogroman broj ljudi, bezmalo pun prostor ispred mejnstegdža. Izmedju pesama nije bilo puno priče. Sve u svemu - nastup je bio izuzetno efektan i mislim da je bend zaslužio i onoliko brojnu publiku i ovacije koje je dobio.

Nakon Ministrija i još jedne pauze od oko pola sata na binu izlaze ex-YU pank legende Pekinška Patka. Ako ne računamo da su dan ili dva pre Egzita imali jednu svirku u nekom novosadskom klubu, ovo im je bio prvi nastup nakon 27 godina pauze. Što se mene tiče STRAH OD MONOTONIJE, njihov drugi album spada medju desetak najboljih ex-YU albuma ikada snimljenih. Da su se okupili radi tog albuma sve bi imalo mnogo više smisla, ovako Pekinška Patka je imala jedan solidan nastup koji nas je podsetio na njihove hitove sa kraja sedamdesetih. Sve ostalo tesko može da bude predmet fer kritike. Jedino vredno pomena je to što se potvrdio moj strah da će Čonta u najboljem sločaju ličiti i zvučati kao Blaža iz Kljunova...

I na kraju... SEX PISTOLS!!! Pre koncerta su nam njihovi roudiji puštali mnoge više-manje poznate pank rok i dub rege hitove (oduševilo me je kada su pustili Christine od SATB). Koncert je otvoren uvodnom pesmom There'll Always be an England tokom koje je bend izašao na binu. Svirka je po;ela sa prepoznatljivim rifom i pesmom PRETTY VACANT. Malo stidljivo, pomalo traljavo, ali se nekako pohvataše i već kod druge-tre'e pesme shvatamo da smo na Sex Pistols koncertu. Ređajše se SEVENTEEN, NO FEELINGS, DID YOU NO WRONG, LIAR, HOLIDAYS IN THE SUN, BAGHDAD WAS A BLAST, SUBMISSION, I'M NOT YOUR STEPPING STONE , NO FUN i za kraj glavnog seta PROBLEMS, GOD SAVE THE QUEEN i EMI. Za prvi bis su svi očekivali Anarchy in UK, ali je Steve Jones opalio po sjajnom rifu za BODIES. U publici i u mojoj glavi haos! Neko iz publike je bacio upaljač na Johnnyja i izbila je mala prepirka nakon koje je uvek pribran i cool pevač najavio ANARCHY IN THE UK. Naravno svi su znali refren… Ja sam jedva dočekao kraj pesme pošto je već bilo 2 posle ponoći i počinjao je nastup Markyja Ramonea na Fusion Stejdžu. Taman smo krenuli da se probijamo kroz masu, začuo se poznat glas "LETS HAVE SOME FUN!!!" - Sex Pistols izlaze na drugi bis i sviraju Silver Machine od Hawkwind i na samom kraju Radio One (u stvari, ako se ne varam Roadrunner). Odgledasmo i ovo čudo i pohitasmo kroz užasnu gužvu i prašinu na drugi kraj tvrđave…

Marky Ramone and Friends su nastupili na Fusion Stejdžu i dok smo predvece pili pivo na keju mogli smo slušati njihovu tonsku probu. Na žalost, kada smo nakon svega oko pola tri stigli tamo - koncert je bio počeo i već je bilo krcato. Bini se nije moglo prići nikako. Ipak, uživali smo u hitovima kao što su: I Don't Care, I wanna be Sedated, Sheena is a punk Rocker, Rockaway Beach, 53rd and 3rd, Rock 'N' Roll High School, Chinese Rocks, I Just Want To Have Something To Do, Teenage Lobotomy a bilo je i novijih pesama kao što su Lemijeva R.A.M.O.N.E.S. I Džoijeva What a Wonderfull World. Za sam kraj naravno Blitzkrieg Bop. Sve u svemu, ja sam tada već bio mrtav umoran i samo sam čekao da se i ova svirka završi pa da idem kući…

Kupio sam sebi mali sendvič za 100 dinara i krenuo prema izlazu. U krevetu sam bio već oko pola sest ujutru. Poslednja stvar koju se sećam pre nego što sam zaspao je SMS poruka koju sam bio dobio sa Egzitove Dance Arene gde je žurka tek počinjala...

Vidimo se sledeće godine!

HELLY CHERRY br. 70/71

2008-07-07T12:43:00.000-07:00

S vremena na vrijeme mi jednostavno dođe trenutak kada stavim kažiprst u usta, duboko se zamislim te počnem pisati neke stvari koji su meni po život važne. Možda je to samo neki ispusni ventil koji mi pomaže da istresem neke negativne osjećaje iz sebe, gorak ukus u ustima

...

Novi broj fanzina Helly Cherry je onlajn!

Sadrži:

Izveštaje sa koncerata
Intervjue sa bendovima i fanzinašima
Recenzija audio i video izdanja
Stripove
Prikaze knjiga i filmova
Poeziju
... i još mnogo toga!!!

Možete ga čitati na adresi:

WWW.HELLYCHERRY.CO.NR.

Rege Festival u Pancevu

2008-06-24T13:00:00.000-07:00

Subota - 28. jun

TAMIŠKI KEJ
Ulaz besplatan!

Nastupaju

Positive Airline Sound: Asher Selector (Švajcarska) & Prince Alla (Jamajka) & Sylford Walker (Jamajka)

Fiyah Burn Sound (Rumunija) & General Trix (Rumunija)

Trenchtown Rockers (Pančevo/Zemun) & MC Milovan (Zemun) & MC Kojot

Smoke’N'Soul (Beograd)

Irie FM (Beograd

Mašta Bašta (Beograd)

Mad Red (Novi Sad)

ZAA (Kruševac)

Nedelja - 29. jun

TERENI KK PANCEVO

Ulaz besplatan!

Nastupaju

Ohoroho (Slovenija)

Ursha & Countryman (Slovenija)

Active Rasta Selectors (Makedonija)

JahMessenJah sound (Gornji Milanovac)

Jah H Selecta (Italija)

Shone Alcapone (Beograd)

Natty Fat selectors (Pančevo)

THE TIGER LILLIES U BEOGRADU

2008-06-08T09:56:00.001-07:00

Grupu The Tiger Lillies odlikuje autentičan i upečatljiv scenski nastup sa elementima kabarea 30-tih fantastično prevedenim na jezik vremena u kojem živimo. Krajem septembra 2002. godine nastupom na gradilištu Beogradske filharmonije - The Tiger Lillies su otvorili sezonu BGF' 2002/2003 koncertom dostojnim BITEF-a iz najboljih dana. Pored 17 albuma, za njima su i cirkuski i pozorišni projekti poput The Tiger Lillies Circus, The Punch and Judy, The Little Matchgirl i džank opera Shockethead Peter.

Grupu je osnovao Martin Žak (Martyn Jacques), on je kompozitor i tekstopisac. Martin je samouki pevač fascinantnog kontratenor glasa koji često sa lakoćom prelazi u falseto. Pored pevanja, svira skoro sve instrumente, najčešće harmoniku, klavir i ukelele. Njegovi tekstovi govore o životu na margini, o prostitutkama, makroima, bordelima, sitnim kriminalcima i serijskim ubicama. I pored tako mračne i brutalne perspektive, tekstovi su uvek na visokom umetničkom nivou.

Pored Žaka, u bendu su i genijalni muzičari Adrian Huge i Adrian Stout. Huge svira sve moguće i nemoguće udaraljke. Pored sviranja, on je zadužen i za mnogobrojne zvučne efekte i scenske nastupe koji dočaravaju smisao i poruku pesme. Stout je zadužen za kontrabas, prateće vokale i muzičku testeru (ako se to tako zove, ona proizvodi prirodni efekat teremina). Stout inače potiče iz sveta džez i bluz muzike...

Ovaj put iz Kovačice na koncert nisam išao sam. Išlo nas je troje i svi smo bili prilično uzbuđeni očekujući mnogo više od obične svirke. Pre koncerta u Sava Centru, nismo mogli da nađemo nikakvu kafanu ali su nas zato opsedali mali romi trazeci sitan novac. Taj Novi Beograd nije baš zanimljivo mesto za provod…

Na svu sreću, The Tiger Lillies na binu izlaze skoro tačno na vreme. Koncert su otvorili pesmom Death Train. Zvuk na bini je bio perfektan. Da je pala igla na tepih čulo bi se. Izuzetno intimna atmosfera male scene u Sava Centru (stolice su bile na bini) doprinela je da svi u publici imaju neposredan doživljaj svake Martinove emocije.

Svirali su i pesme sa najnovijeg albuma 7 Deadly Sins. Ovaj album je inspirisan slikom Hijeronimusa Boša Sedam smrtnih grehova i četiri poslednje stvari. Pesma Glutony (Proždrljivost) je posebno oduševila publiku sa tekstom he stinking rancid odour the fat from him hangs Yet the emptiness within leaves hunger with its fangs In aimless misery he gobbles and he farts... Adrian Huge je bio u centru pažnje. Pesmu Lust (Pozuda) su svirali u drugom setu.

Sa meni omiljenog (a za bend najuspesnijeg) albuma The Brothel To The Cemetery su svirali samo Russians i to po želji publike. Veliko oduševljenje je izazvalo izvodjenje pesme Flies sa albuma Farmyard Filth. Oduševljanja kakvo samo pesma o zoofiliji može da izazove…

Vrhunac koncerta je bilo izvodjenje peme Piss On Your Grave. Perverzno perfektna mesavina teksta, muzike, smisla za humor i scenskog izvodjenja

Svirali su i Heroin and Cocaine, Kick a Baby, Drowning, Louis, Crack Of Doom i mnoge druge pesme. Kada je došao red na izvodjenje njihove najpoznatije pesme Banging in the Nails, shvatio sam da je kraj koncerta blizu. Na svu sreću, bend se vratio na bis. I to još tva puta!

Koncert su zatvorili sa pesmom The Cheapest Show, kada sam shvatio da smo za relativno male pare (800 dinara) videli verovatno najkvalitetniji koncert ove godine…

Posle koncerta, bend je potpisivao CD-ove, majice i ostale stvari koje je publika kupila ili donela. Bilo bi jako zanimljivo videti bend izbliza i popričati sa njima, ali ja sam, kao i uvek, bio bez para za kupovinu ponudjenih artikala.

Drugi put...

Fotka na vrhu May 24 2007, Frankfurt am Main (Germany) sa Wikipedije

NICK CAVE AND THE BAD SEEDS U BEOGRADU

2008-06-05T07:26:00.000-07:00

Kao i par puta do sada, na koncert sam krenuo sam. Iako me je čudilo sto niko neće da ide, jer u Kovačici ima dosta Nik Kejv fanova, moram priznati da je ulaznica stvarno bila preskupa (2300 dinara za one najjeftinije tj. za parter). Pre koncerta sam išao u Sava Centar da kupim ulaznice za The Tiger Lillies koje koštaju samo 800 dinara, što je mnogo razumnija cena za naše uslove...

Čekanje koncerta je bilo izuzetno dosadno, prvo je bila vrućina i veoma sparno, a onda je pao pljusak koji nije prestajao do početka koncerta. Mogao sam samo da posmatram raznolikost publike koja se pojavila ispred Arene...

Što se tiče publike, očekivao sam da će prosek biti ljudi koji su dobrano zašli u svoju četvrtu deceniju. Pokazalo se da je najviše bilo mladih ljudi. Takođe se moglo primetiti da nije bilo ni pankera, ni darkera. Izgleda da Nik Kejv danas ima drugačiju publiku nego nekada...

Predgrupu Ed Kuepper (The Saints) & Jeffrey Wegener-a nisam odgledao. Zatekao sam tek zadnje taktove. Mislim da su poceli isuvise rano...

Na bini, Nick Cave And The Bad Seeds u bili:

Nick Cave - Vokal, Gitara, Klavijature (Nik je tokom cele svirke nešto svirao, najčešće gitaru)
Mick Harvey - Gitara
Thomas Wydler - Bubnjevi
Martyn P. Casey - Bas gitara
Conway Savage - Klavijature
Warren Ellis – Violina, Gitara/mandolina
Jim Sclavunos - Perkusije
James Johnston - Gitara, Klavijature

Svirali su:

Night of the Lotus Eaters
Dig!!! Lazarus dig!!!
Tupelo
Today's Lesson
Red Right Hand
Your Funeral my Trial
Midnight Man
Mercy Seat
Deanna
We Call Upon the Author
Get Ready For Love
Moonland
The Ship Song
Papa Won't Leave you Henry
More News From Nowhere

The Lyre of Orpheus
The Weeping Song
Hard on for Love
Into my Arms
Nobody's Baby
Lovely Creature
Stagger Lee
Let Love In

Wanted Man

Dakle, cak 24 pesme. Čak pet vise nego dan ranije u Zagrebu. Na oficijalnom forumu vlada konsenzus da smo svi mi koji smo posetili ovaj koncert “Lucky Bastards”.

Koncert je zaista počeo tek kada su počeli prvi taktovi pesme Tupelo. Ta pesma je pokrenula publiku i svi smo konačno postali svesni na čijoj smo svirci. Moćno, glasno i poludivlje izvodjenje ove pesme nam pokazuje Sidse kao lepo obučene, izuzetno dobro uvežbane ali zato opako nastrojene muzičare.

Iako je zvuk tokom svirke bio skoro perfektan, moram priznati da mi je na momente zasmetala prevelika jačina zvuka. Dvadesetak sati nakon koncerta mi jos uvek zuji u usima...

Drugi hajlajt svirke je nastupio sa izvodjenjem MercySeat i Deanna. Publika je odlično prihvatila ove pesme i sa Kejvom otpevala svaku pripovedačku strofu i svaki katarzični refren.

Meni je vrhunac koncerta bio momenat kada je Nik rekao ... this is Ship song... I odmah su krenuli upaljači i himnično pevanje publike. Neverovatan je utisak kada vidiš koliko ljudi oko tebe osećaju iste pozitivne emocije kao i ti. Sličan 0sećaj je nastupio kada su u drugom setu svirali Into My Arms i Nobodys Baby Now.

Pesme Papa Wont Leave You Henry i Stagger Lee su takođe bili odlično prihvaćene od publike. To je, naravno, neverovatno uticalo na muzičare na bini. Svako izvođenje je bilo nabijeno emocijama, glasno i razuzdano. Bend je svirao perfektno. Nik je par puta pogresio kod pevanja ali je to malo ko mogao da primeti. Inače, oduševilo me je i to što je bend nastupio u postavi sa dva bubnjara, što je davalo izuzetno moćnu podlogu za njihovu u sustini mračnu muziku.

Po završetku koncerta je Nik rekao “... vidimo se za osamnaest godina“ (prošli put je bio ovde 1990.), ali se onda nasmejao i rekao “... dve godine”.

Bilo kako bilo, ovo je verovatno jedan od najboljih Kejvovih koncerata na ovoj turneji. Bend je bio odlicno raspoložen, čuo sam da je Nik je bio nešto bolestan, ali je ipak ceo koncert skakao i komunicirao sa publikom.

Na kraju, ostaje mi da se zahvalim Ani i Damiru što su me povezli do Kovačice nakon koncerta. Da nije bilo njih morao bih da čekam prvi Beovoz oko 4 ujutru...

Fotka na vrhu NCBSatSan Sebastian by Alba.

KONCERT RADIO BEOGRAD 202

2008-05-24T11:44:00.000-07:00

Juče (petak) smo ponovo imali prilike da u kovačičkoj Omladinskoj sali vidimo koncert bendova okupljennih oko emisije Hit Nedelje 202. Ako se ne varam, ovo je bio njihov šesti dolazak kod nas, što Kovačicu čini njihovim omiljenim mestom za koncerte. Nismo previše daleko, uslovi za svirku su sasvim pristojni a i publike ima.

Koncert je počeo oko 20:45. Primetio sam da je u sali bilo jako malo ljudi da vidi prvih par bendova. Kasnije se sala napunila, ali je jasno da je pre devet sati jos rano za većinu ljudi...

Sextasy su najavljeni kao bend koji svira domaći hard and heavy rock. Ovaj trio je dobro odradio svoj posao. Svirku su počeli pesmom Gde si u ovom glupom hotelu (Riblja Čorba). Svirali su i autorske pesme. Koncert su završili pesmom od Divljih Jagoda Kap po kap. Imali su pomalo Soundgardenovski zvuk na autorskim pesmama. Zvučali su odlično.

IQ su nastupili drugi. Najavljeni su kao bend koji svira domaći rock. Oduševili su me kada su koncert počeli pesmom Crveno (grupa Simboli iz filma Kako je propao rokenrol). Odsvirali su i pesmu Prevara (Riblja čorba) i jednu pesmu od Yu Grupe. Relativno pozitivan utisak su uništili kada su odsvirali pesmu Ljuljaj me nežno od Olivera Mandića.

Alhemija je otpočela svoj nastup pesmom Speed od Billy Idola. Mislim da su najavljeni kao Megadeth cover bend, ali od Megadetha ni traga ni glasa. Svirali su i svoje autorske pesme. Nisu bile bogzna šta. Svidelo mi se što su imali solidnu basistkinju, ali je bubnjar bio zaista loš. Sve u svemu solidan nastup...

Četvrti bend koji je nastupio (nisam zapamtio ime, a nisu bili najavljeni na plakatu) je svirao hard rock. Svirku su počeli obradom od Whitesnake Here I go again. Pošto nisam imao vremena da ostanem do kraja koncerta, otišao sam nakon ove, solidno odsvirane pesme...

Šta reći na kraju, još jedan odličan koncert dvestadvojke u Kovačici! Nadam se da će nam dolaziti i dalje. A još više se nadam da će Vlada Džet uvesti malo raznolikosti u spisak bendova koji dolaze. Ovo je, na primer, bio prvi put da u sklopu dvestadvojinih koncerata kod nas dolazi jedan pank bend (Evrigo)!

Dakle, voleo bih da na sledećem nastupu vidim i hard rock i metal (to je to što najbolje prolazi kod mladih danas) ali i malo više panka, hardkora, gotika, i sl. ne bi smetalo...

Dođite nam opet!

KONCERT HIT NEDELJE U KOVAČICI

2008-05-18T08:18:00.000-07:00

RADIO BEOGRAD 202 I EMISIJA HIT NEDELJE PONOVO DOLAZE U KOVAČICU!

OMLADINSKA SALA
23. MAJA
20h
Ulaznica 200 Dinara

NASTUPAJU

EVRIGO (Atheist rap Goblini ...)
SECOND CHANCE (Grunge)
EKIPA + (ACDC, Metallica ...)
SEXTASY (Divlje Jagode ...)
VLADA JET BAND
IQ (Domaći rock)
ALHEMIA (Megadeth, Billy Idol)

DOĐITE!