NINDZA KORNJACE U KOVACICKOM BIOSKOPU

Nakon nekoliko godina, ponovo je proradio bioskop u Kovacici, i to za projekciju filma Nindza Kornjace. Iako je u pitanju film za decu, sinhronizovan na Srpski jezik - posecenost je bila mala. Mislim da je bilo oko pedesetak ljudi.

Kao da nije bilo dovoljno to sto bioskop u nasem mestu nije radio nekoliko godina. Kao da nije bilo dovoljno to sto je zbog piraterije tradicija posecivanja bioskopa potpuno unistena. Kao da nije bilo dovoljno sto deca i mladi ljudi danas pojma nemaju kako to izgleda posetiti bioskop. Na sve to je pola sata pre projekcije pala kisa!

Dobro, ni reklama nije bila preterana. Ja sam za film saznao samo dan ranije. Ako bioskop nije postojao bar pet godina - onda je neophodno najaviti njegovo uskrsnuce bar nedelju dana ranije, najbolje dve nedelje ranije! Prvo treba da svi ljudi cuju da ce se odrzati projekcija, a posle da oni koji bi da idu - nagovore one kojima se ne ide. Uz bolju reklamu bi sigurno bilo vise ljudi.

Ali, bilo je jos problema. Zaposleni u Domu Kulture se bas nisu potrudili da projekcija prodje zadovoljavajuce u tehnickom smislu. Slika je najcesce bila mutna, pa nismo mogli da budemo odusevljeni vizuelnim efektima. Zato su inace odlicne CGI akcione scene potpuno izgubile svoju efektnost. Zvuk je bio izuzetno los, ali i preglasan. Veoma cesto u prkos buci - nisam uspevao da razaznam dijalog. Bilo je i nekog mehanickog lupanja koje nisam uspeo da identifikujem, ali je zato trajalo tokom cele projekcije. Inace, sve je to moglo da se resi pre projekcije, da su malo isprobali bioskopsku opremu koja nije radila godinama.

Ipak, zbog prelepih uspomena koje su mi navirale cele veceri, poseta bioskopu je bila izuzetno prijatno iskustvo! Bioskopska sala je zbog visegodisnjeg nekoriscenja cista i sredjena. Filmsko platno cisto i belo. Stolice tj. sedista meka i udobna. Klinci oko mene odusevljeni filmom dobacuju Adamu da pusti ton...

U stvari, sve u sali ja bas onako kako je bilo davnih osamdesetih, kada sam tu provodio svako nedeljno popodne! Samo sto sam onomad pre projekcije u 19:00 imao i projekciju u 16:00. Tako da sam mogao da pogledam dva filma za jedno popodne i da kuci odem pun utisaka (mnoge filmove koje sam onomad odgledao i dan danas pamtim)...

TMNT (Teenage Mutant Ninja Turtles) je cetvrti film unutar sage o Nindza Koranjacama. Filmovi inace imaju svoj izvor u TMNT fenomenu (stripovima, igrackama, crtacima i video igricama) koji je poceo jos davne 1984. godine, da bi svoj komercijalni vrhunac doziveo pocetkom devedesetih kada su snimljeni i filmovi o Nindza Kornjacama.

Prvi film je snimljen 1990. i dosta je pozajmljivao od filma Batman. Drugi film se pojavio 1991. i u njemu se pojavljuje Vanilla Ice. Treci film je 1993. godine doneo malo ozbiljniji pristup prici o borbi protiv kriminala. Sva tri filma su bili snimani uzivo ("live action") dok je ovaj najnoviji u celosti radjen kompjuterskom animacijom.

I ovaj film dosta pozajmljuje od drugih ostvarenja. Prva scena me je podsetila na nedavni rimejk filma "The Exorcist" a glavni zaplet dosta lici na neke ideje iz filma "13 Ghosts". Ipak, ovo je po mnogima najbolje TMNT ostvarenje. Iako je film namenjen deci, on odlicno funkcionise i kod starije publike zato sto u njemu ima dosta efektnih scena. A odlicna mesavina akcije, humora i drame je doprinela da prica bude odlicno vodjena i da vam gledajuci ovaj film nikada vam nece biti dosadno.

Srpsku sinhronizovanu verziju je rezirao Nikola Djuricko. Glasove su pozajmili Dejan Lutkic, Gordan Kicic, Zoran Cvijanovic, Nikola Bilanovic, Sloboda Micanovic, Srdjan Timarov, Srdjan Miletic, Goran Sultanovic, Milica Mihajlovic, Nikola Djuricko.

Sve u svemu, ovo je bilo jedno prijatno iskutvo. Nadam se da ce Dom Kulture nekako naci nacina da nastavi sa odrzavanjem filmskih projekcija. Mislim da bi vredelo raditi cak i sa gubicima, jer je poseta bioskopu i gledanje filmova deo kulturnog zivota Kovacice. A Dom Kulture bas i nema neku drugaciju svrhu...