ZRNCE OVOG PROKLETOG SVETA - Poezija Jaroslave Hrješik

Jaroslava Hrješik (1987) je mlada pesnikinja iz Kovačice. Do sada nigde nije objavljivala. Piše na Srpskom i Slovačkom jeziku. Ovo su četiri njene pesme iz Februara 2007. godine.

ŽIVOT JE IGRA


Život je igra koju gubimo
A ljubav i mržnju moramo da biramo
Cenu za život moramo da platimo
I sve do kraja da patimo
Dok oči ne zatvorimo
Mi ćemo da se smejemo
Iza masaka da plačemo
I niko neće videti
Niko neće gledati
Da plačemo

Ne plaši se ipak život je igra koju gubimo
Dobrodošao u naše živote
Dobrodošao u cirkus mrtvih lutaka
Dobrodošao u rajski pakao
Gde đavoli nose krila anđela
A lutke anđeoska lica

Crne senke će naša srca obuzeti
I sva sećanja oduzeti
Neće niko znati
Da smo postojali
Ostaće samo blede maske
A naći ćemo ih samo u kasne sate
Biće kasno kad shvate
Koliko životi pate
Dok po zemlji hodaju
I za srećom se nadaju

Ne plaši se ipak život je igra koju gubimo
Dobrodošao u naše živote
Dobrodošao u cirkus mrtvih lutaka
Dobrodošao u rajski pakao
Gde đavoli nose krila anđela
A lutke anđeoska lica


Ruku ti pružamo
Pomoć tražimo
Za naše živote malo vedrine
Da znamo zašto se gine
Da kad umremo da znamo
Koliko vredimo
Da istorija pamti naša dela
I da život nije samo kletva
I uveri nas
I slaži nas
Da kad nestanemo
Na bolje mesto oticićemo
Da će biti sve u redu
Da ti skidaš kletvu

Ne plaši se ipak život je igra koju gubimo
Dobrodošao u naše živote
Dobrodošao u cirkus mrtvih lutaka
Dobrodošao u rajski pakao
Gde đavoli nose krila anđela
A lutke anđeoska lica


Dobrodošao
Dobrodošao anđele mali




XXX


Put je bio dug
Bol je osetila
Neće vise mrak
Neće vise ljubav
Zavarala je trag do njega
A on demon iz pakla

Osvrnula se sa ranama
I zaplovila u beskonačnu pesmu vrana
Da potrazi samu sebe
I da pobegne od sete

Put je bio dug
Bol je osetila
U nadi za samoćom
Tvoje oči je srela

Ne neću da priznam
To nije ljubav
Iako rodio si se iz savršenstva
Neću da priznam naglas

Bez tvog dodira noć nije noć
Bez tvog prisustva moj zivot gubi moć
Ne ne moram naglas da priznam
Da to je ljubav
Samo to ću, ja, da znam



XXX

Da li osecas smrznuti dah
Sveta ovog
Da li znas da crnom olovkom
Sudbina ti se pise
Da li znas da nikad nećes biti srećan
I život ti se zavrsava u trnju
Koje ti probada dušu
Dušu koju si odavno prodao
Samo da bi zrnce radosti I strasti osetio
Zrnce ovog prokletog sveta
Da li ynas da ćes umreti sam
Bez tople ruke na licu tvom
Bey i jedne suze
Jer ih neće biti zbog suse u srcima bližnjih
Jer i oni kao i ti hteli su da osete
Ljubav, koja donosi samoću
Samoću sa kojom sad sediš pred
Ogledalom I pišeš slova sudbine
Jer polako umireš u naručju noćne more


XXX


Svaki pokušaj da te zaboravim
Je jedan promašaj
Svaki pokušaj da nađem drugu ljubav
Je pogrešan put
Svaki pokušaj da se smejem
Je samo još jedan bol
Što visenisi ovde
Što ne vidim više taj osmeh
Taj pohled
Koji su me budli iz tog mračnog sna
I doveli na površinu tela tvog
Tela kojeg se sad sećam samo u snovima
U snovima za kojima žalim svakog jutra
Jer uvek pobegnu prvim
Svitanjem jutarnjeg sunca