NOVOSADSKA PUNK VERZIJA 1978 - 2005

NOVOSADSKA PUNK VERZIJA 1978 - 2005

"Prilog Istoriji Novosadske Punk-Hardcore Scene"

SAVA SAVIC & IGOR TODOROVIC

Dobio sam ovu knjigu pre neki dan i procitao je za tacno 4 sata. Neverovatno detaljan ali koncizan i precizan pregled nastanka, ekspanzije i danasnje stagnacije novosadske punk scene. Mislim da se ova knjiga nekako nadogradjuje na "NS Rokopediju" koja je izasla pre par meseci. Ipak, moram odati priznanje autorima koji nisu mnogo razvodjavali temu - bavili su se iskljucivo pankom (sa podpravcima Oi! i Ska). I sto je najbolje - nisu se bavili bendovima koji su evoluirali dalje od panka (npr. pisali su samo o prvom albumu Pekinske Patke, samo o prvom albumu GBB-a...). Takodje su odlicno odradili stvari sa tzv. alternativnim bendovima - nisu ih skoro ni pominjali (Obojeni Program, Korozija, VIVIsect...). Dakle - cisto pank i samo pank. Svako ko je ikada pokusavao da pise o necemu zna koliko je bitno da se strogo ogranicis na odredjenu stvar i da ne siris temu jer je to siguran put u propast.

Prica pocinje sa nekoliko decaka koji sa samo 12 godina osnivaju bend Crkveni Pacovi. Opisuje se njihovo detinjstvo i sami poceci dolaska panka u nase krajeve. Prve radio emisije koje stidljivo pustaju po koji presmu Sex Pistolsa i The Clash-a, pokoji omladinski casopis koji objavi poneku forku, pokusaji da se napravi pank odeca, frizura... Naravno, sve se najvise zakuvava sa Pekinskom Patkom. Ali u ovoj knjizi oni zauzimaju samo mali delic price kojom dominira nekoliko ljudi koji strpljivo grade i odrzavaju "scenu"... Kao i u svakom gradu - koliko god da je bendova - uvek ih sacinjava istih 10 - 15 ljudi... Ipak, ova knjiga je najjaca u opisu onog prvog perioda - do polovine osamdesetih, kada je pank jos bio problematican predmet u socijalistickom drustvu... A uvidjamo i razlike - Conta iz Pekinske Patke jasno istice da su bendovi iz Srbije uvek bili pod strozijom kontrolom nego ovi iz Hrvatske i Slovenije. Pekinskoj Patki su zabranjivani spotovi, prekidane svirke, na sve strane su nailazili na nerazumevanje ljudi... Tacno se vidi koliko je ovo bila zaostala sredina. Jos bolje se uvidja znacaj "elite". Znacaj tih 10 - 15 ljudi koji ce stvatarati uprkos svemu i gurati stvari napred u inat ucmalosti grada... Cak i vizuelno kada pogledate te fotografije na njima se vide ljudi koji bukvalno iskacu is tog sivila. Neverovatni modni poduhvati od kojih, ako se uzme u obzir teskoca nabavljanja odece -zastaje dah. Izgledati kao londonski panker u srbijanskoj provinciji 1979. godine je bas kao da pokusavate da izgledate kao Bred Pit u 79-toj. Ali, njima je to uspevalo - na opsti uzas establismenta (nastavnici, direktori skole... zanimljivo kako je prvi susret sa estblismentom uvek osnovna skola...).

Najveci deo knjige je pisan prema secanjima onih koji su onomad bili deo scene a danas su sredovecni ljudi koji se svega toga secaju kao 'najboljih dana svog zivota'. Dakle, nema bas dovoljno objektivnosti u tim pricama, ali na nekoliko mesta autori jasno isticu svoje razocarenje nekim bendovima i nekim pojavama na sceni (npr. bilo je puno "uskakanja u vagon" i neizbeznog 'pozerstva' - dosta rock bendova je prolagodjavalo svoj zvuk pank publici, a dosta pank publike je bilo sacinjeno od ljudi koji su tu upali da bi bili deo novotarije) Dakle, koliko god mi je u pocetku izgledalo suludo pisati knjigu o tako maloj i skoro beznacajnoj sceni - sada mi je jasno da novosadska pank scena nije ni mala, ni beznacajna. U knjizi je obuhvaceno oko pedeset bendova, a navedeni dvadesetogodisnji period je isuvise dug da bi bio beznacajan za ljude koji su bilo deo svih tih desavanja.

Drugi deo knjige se bavi prevashodno novosadskom hardcore i skinhead scenom devedesetih. Taj deo je manje atraktivan jer sam tih devedesetih podrobno pratio srbijansku pank scenu tako da sam znao vecinu stvari...
Sto se mene tice, ja sam u Novom Sadu ziveo u vreme mojih propalih studija od 1998 do 2002. Tada sam iskreno verovao da je novosadska pank scena mrtva, nepostojeca, potpuno neuporediva sa scenom bilo kog iole veceg sela u Srbiji. U to doba je bilo jako malo svirki, jos manje bendova. Bilo je bendova, ali su svi redom bili potpuno beznacajni za tada jaku pank scenu u Srbiji. Dakle, bendovi trece liga i kreativno mrtvilo. Jedino sto pamtim sa neizmernom radoscu je izlazak kod MAXIMA i DENIJA. Njihov znacaj za scenu je ogroman. Autori im poklanjaju celo jedno pohlavlje nazvano "Uloga Dragstora u NS Sceni".
Nakon 2002 godine scena se nije preterano popravila. Novi Sad je ogroman grad koji jednostavno nema scenu kakvu zasluzije. Tuzno je to na neki nacin jer se ima utisak da je grad doslovno ubijen i da su oni koji su se uvek trudili da uguse pank pokret u tom gradu - uspeli u svojim namerama. Ovakve knjige su najcesce samo duhovna hrana starijim ljudima koji se mogu prisecati kako je bilo... Ali su jos 'hranljivije' za mlade ljude koji u njima uvek mogu naci odlican izvor inspiracije.

Na kraju, da zakljucim.

Ponekada se osecam veoma, veoma lose. Imam utisak da zivim u sredini koja je duhovno potpuno mrtva i da ju je kao takvu - nemoguce izvuci iz tog mrtvila. Jednostavno - ljudi se odmalena navikavaju na to da ne menjaju stvari. Mladi ljudi slusaju istu muziku kao njihovi roditelji. Tesko je to shvatiti, ali ovde je idealno kada se deca ponasaju kao odrasli. Takvo dete nikada nece pozeleti da nesto promeni. Ali ce sigurno biti agresivno prema onome ko pozeli promenu. Zato se osecam mnogo bolje kada vidim da se gomila ljudi u skoroj proslosti susretala sa istim stvarima i da je gomila ljudi uvek pokusavala da (makar samo kroz umetnost) iskoci iz ovog sivila u neki lepsi svet. Ovakve knjige su u stvari uvek nalik jedna drugoj, ali ipak - svaki grad ima neki svoj duh. U "Novosadskoj Punk Verziji" taj duh je odlicno predstavljen, i to na takav nacin da sa jedne strane stvara osecaj pripadnosti "necemu vecem" kod klinaca koji su tek nedavno uzeli gitaru u ruke, a sa druge strane otvara neogranicene mogucnosti daljeg razvijanja "scene". Ka nekom drugom, trecem ili desetom izdanju knjige...