WINTER TOUR 2008

Potpuno mrtvilo i dosada koju donosi Januar, naterali su me da razmislim o putovanju koje bi mi pomoglo da promenim perspektivu na stvari oko moje glave.

26. 01. 2008

Subota

12:10

Dvočlana ekipa (ja i Martin Sampor) je na kovačičkoj željezničkoj stanici. Poplašeni hladnoćom složno smo odustali od putovanja autostopom. Voz je bio preterano zagrejan što me je dovodilo u stanje stalne pospanosti. Na svu sreću, nije bilo puno putnika, a i putovanje nije trajalo predugo, uobičajnih sat i po (bez šale, toliko sam navikao na sporost šinobusa, da bih bio prestravljen da ih neko vozi brže od 50 km/h) ...

13:45

Zrenjanin ima desetak metal, punk i HC bendova i dva odlična prostora za koncerte (Dom Omladine i Klupče). Uprkos tome, nikada se neće ponoviti period kada su svirali Oružjem Protivu Otmičara i Instant Karma. Hoću reći, Zrenjanin nema scenu kakvu zaslužuje, niti se u postojećim bendovima vidi neka perspektiva. Sta da kažem, nije nam se zadržavalo u Zrenjaninu. Više ni pivaru nemaju...

14:00

Sedimo u (ilegalnom) taksiju i vozimo se za Novi Sad. Na pola puta me taksista pita: «Jel' momak, jel' ja tebe znam? Jel' se mi znamo odnekud?» Mene odmah hvata paranoja i kroz glavu mi prolaze najstrašnija scenarja. Ko zna sa kim me je čovek zamenio? Na svu sreću, ubrzo je batalio temu i bili smo u vojvođanskoj prestonici...

14:30

Obilazimo novosadske knjižare. Od malih, uličnih štandova, gde se prodaju knjige (ponegde za samo 100 dinara), do velikih i izvrsno snabdevenih radnji sa izuzetno ljubaznim osobljem. Lov na beletristiku se završava sa kupovinom novijih naslova Bukovskog, Hornbija i Gejmena.

16:30

Krećemo za Temerin. Autobus zbog nekih radova ide zaobilaznim putem. U autobusu ostavljam svoje bubrege, konačno nailazimo na lošiji autobus od nekadašnjih ATP ovih. Nekako, hvata me nostalgija...

17:00

Temerin. Da nije spojen sa Bačkim Jarkom bio bi po velicini donekle sličan Kovačici. Oporavljamo se od truckanja u autobusu i zbog hladnoce bukvalno trčimo do konačnog odredišta za taj dan, do kuće lokalne legende - Peđe Šmigeljskog.

Tu zatičemo probu grupe Više Od Milimetra. Čim smo se pojavili, Peđa, kao oparen, skače da zapali vatru ispod kotlića u kojem se nalazio pasulj sa tri vrste mesa. Kada je bend krenuo da praši, nas nekoliko se posvetilo ispijanju piva i uživanju u crusty hardcore punk rocku koji svira ova grupa. Na našu sreću bend nas je počastio sa celokupnim repertoarom (sve autorske stvari), čak su nam odsvirali i nekoliko novih pesama za koje još nemaju tekstove. Kao još veći kuriozitet, imali smo čast da vidimo bend u novoj postavi (doveli su pevača i novu pevačicu). Obradovalo me je što je bend odlično uvežban i da imaju izuzetno originalan zvuk (za njih stvarno niko ne može da kaže da liče na ovaj ili onaj bend). U isto vreme mi je bilo krivo što Više od Milimetra verovatno nikada neće biti adekvatno nagrađeni za svoj trud. Bendovi kao ovaj nemaju drugačiju perspektivu do malih klupskih svirki i off off festivala, pred malom i u glavnom indiferentnom publikom...


***

VIŠE OD MILIMETRA su :

Gojko i Natasa - vocals
Pedja - bass
Gruja - guitars
Alija - drums

Nekoliko tekstova:

Sivo

levo-desno
desno-levo
crno-belo
belo-crno
a u stvari
sve je sivo

Marionete

udri po pameti druze
slomi kosti inteligencije
pogledaj kolone su sve duze
ne prezi od intervencije
pokazi svoje vernosti meru
ne obracaj paznju na ljude
misli na svoju karijeru
narod je stoka, tako treba da bude

marionete, opet daju svoj doprinos nauci
njiihova nastavna sredstva su njihovi pendreci


Matori

ni sa kim ne prica, prostoriju ne deli
nema sta da kaze, svi razgovori su istroseni
niko ga ne gleda, ravnodusni prolaze
pokvarena goveda, kuda li samo odlaze

sagnute glave, otupelog pogleda
trazi dinar ispruzenih dlanova
itrosena lica, posedele kose
njegov zivot polako odnose

nema nocas gde da spava
gde god ode, zabadava
niko nece da ga primi
nemas srece matori


Stari smradovi

zemlju su zatvoril, mladost oterali
memlom se hrane, govnima nabacuju
kad neko hoce da provetri
oni tada slozno vicu

zatvori prozore, zatvori vrata
ubice nas promaja, ubice nas promena
sve sto je novo, sve sto je spolja
i ne smrdi kao mi, ne smrdi kao mi
STARI SMRADOVI!!!

Bend ima jedan demo snimak iz 2007. sa desetak autorskih pesama.

Saznajte vise o ovom bendu na:

http://www.myspace.com/viseodmilimetra

***

Taman se završila proba kada sam shvatio da je oko nas gomila ljudi koji su malo po malo dolazili da otpadaju kod Peđe. Nakon grupe Više od Milimetra bilo je vreme za probu grupe Fek.

Grupa Fek je Grind Crust Core bend, tekstovi su im na mađarskom jeziku. Mislim da su Anarho pank, ali ne mogu da budem siguran, jer ne razumem tekstove. U svakom slučaju, svirka im je izuzetno brza i agresivna. Ne znam da li su već svirali uživo, ali sam siguran da njihovi nastupi imaju odličnu atmosferu.

Kada se završila i ta proba, bilo je vreme da se slušaju Mitesersi i da se jede božanski ukusan pasulj. Mislim da je oko kotlića bilo više od petnaestak ljudi, i svi su naizmenično satirali od hrane i punim ustima hvalili Peđine kuvarske veštine. Ja sam taj pasulj jeo bez hleba (a sipao sam i tonu tobasko sosa), toliko je bio ukusan.

Nakon jela, brže-bolje sam se dočepao do CD plejera da pustim The Clash. Još neko vreme se pilo pivo, da bi oko 22:00 (uprkos mom umoru) izašli u lokal zvani TSK gde smo igrali bilijar i vežbali toleranciju muzičke drugosti (puštala se neka ljigava tehno-pop muzika). Meni je sve ubrzo dosadilo i ostatak večeri sam proveo u nekoj vrsti očajanja i stupora. Valjda sam predstavljao isuviše bolan prizor, pa je oko 00:00 ekipa pošela da se razilazi…

07:00

Ustajem probuđen zvonjavom alarma na mobilnom. Cimam Peđu da siđe i skuva kafu. Još pola sata pričamo o Teriju Pračetu i Nilu Gejmenu i oko osam po nas dolazi Peđina keva da nas odbaci za Novi Sad. Pošto je išla na Najlon pijacu i mi smo prošetali (kroz onaj deo gde se prodaju stvari sa otpada i iz kontejnera), ali niko nije ništa kupio...

10:00

Voz za Beograd je pun. Na svu sreću, u vozu je toplo a i voz ide mnogo brže od pomenutih sinobusa. Pročitao sam novine i ostatak puta uživao u posmatranju ljudi u vozu...

11:10

Batajnica. Presedamo za Pančevo i ja sam skoro poginuo. Zamišljen, krenuo sam da pređem na drugi peron ne videvši nailazeći voz. Praćen sažaljivim pogledom otpravnice, ulazim u prazan Beovoz.

12:10

Pančevo. Ekipa u kafani gleda neku utakmicu (tenis?) i glasno navija. Buvljak radi punom parom, umerena gužva. Svuda otpaci, blato i prljavština. Nema šanse stići čist do autobuske stanice. Na stanici umalo izbija tuča između (ilegalnih) taksista. Nikako da se dogovore ko ima prednost (Čiji je red u nesređenom tržištu? Koji je red u sivoj zoni?). Nas je baš briga, upadamo u ona kola koja kreću o.d.m.a.h!

13:00

Kovačica. Sedimo u kafani Zeppelin. Dok lokalna ekipa kuva sarmu u kotliću, razgledamo slupana ulazna vrata u Domu Kulture i pitamo se šta smo propustili juče. Sluša se Joe Cocker i pije se Lav pivo. Pada kiša, pomalo je hladno. Kovačica je potpuno prazna…