ZABORAV : Poezija Martina Sampora

Martin Sampor (1979) je pesnik iz Kovačice. Svoje pesme objavljuje od polovine devedesetih, prevashodno po srpskim fanzinima i samizdat zbirkama poezije. Nekoliko njegovih pesama je našlo svoje mesto u knjigama poznatog srpskog underground pisca Ivana Glišica. Martin se pored poezije bavi i pisanjem kratkih priča i slikarstvom.






ZABORAV


Mesečina srebrne zrake posipa
po zmrznutom tlu, mrtve duše doziva.
I traži i moli i preklinje
za samo jedan dan, za jedan čas
za jedan beskrajni zaborav.
Idolazi senka bleda i besna
i dolazi ona 100 godina snena
i dolazi sa srpom, sa buketom uvelih ruža
i dolazi ona i krvave ruke pruža.
Bez osmeha bisernog i bez samilosti
grešni smo bili i umrećemo bez milosti
našom će krvlju tlo procvati
našom će se dušom vrag sladiti
Crnina je život uzela u svoje okrilje
ljubav je seme pojela i pustoš nam podarila
gorčina nas razdire
Grob nas zove crni i vlažan
pun crva i buđi i pun nestajanja
Grob nas zove na zadnji san
bez božje trube i baz ustajanja
na potpuni zaborav




------------------------




POKOLENJE XXI


mom bogu mrtvom sad prinosim žrtve
stari su se molili i stari su hteli
svome sinu jednom da prekrate muke
i gavrani crni na grane su sleteli
dok su se smejale crne male duše
i kikot do neba beše stračan i tih
očnjaci beli blistaju u tami
rodjen je sada mrtav prvi sin
i nasledstvo je čoveka u tamničkoj osami
i poslednji beše onaj što zboriti treba
i onaj što se od crkvenog zvona ne da
i svi oni što mariti ne znaju
a svi oni mi sad opelo pojaju
i blistavi crni gavran kruži
po plavome nebu proklinje i kuži
sve one mirne i smerne duše
što su im snovi stoletne suše
sada mom bogu ja prinosim žrtve
i u crnom grobu ja sad shvatam mrtve
i u raci crnoj ja hranim crve
kao za života što sam hranio ljude




------------------------

U MRAKU



Po grobnome mraku moj pogled bludi
sećanja on traži i po sećanjima sudi
neverne reči naivnoj ludi
po grobnome mraku stare grehe budi
u nemernom trenu žali ili kudi
prastari duh što za srećom žudi
i potpuni kraj za spokojstvo nudi
po grobnome mraku hodaju ljudi




------------------------







KRATKA PESMA




Bio sam il možda jesam
ljudsko lice bez obličja
nekad grub a nekad nežan
bedan, tužan, nekad srećan
veseo,miran, smeran
nepoverljiv, besan, kivan
neprimećen, neprozivan
čežnjiv,nevin, nedozivan
Duša moja rastrzana
traži prave reči sada
da napiše pesmu ovo
o nemoći i nespokoju
u crnu sad jamu lezem
neoplakan, neprimecen




------------------------






NA GUBILIŠTU




Na obzorje gledaj, crvena svetlost rudi
besan se lavež pasa čuje
nadimaju se nemoćne grudi
Pod teretom godina tvoj zivot puzi
neumorno, da sedu glavu spusti
na kosčeve grudi
Nemocne ruke u zalud se pružaju a prsti grče
jučerasnje seni kao dim
klize kroz stisnute prste
Veseo poj ptica ne čuju tvoje staračke uši
već pesmu djavola i
jecaje mrtvih
A tvoj pogled ne bludi po svetlosti i danu
vec u sjajnu sekiru
i crnu jamu




------------------------






U NOĆI




Pogledaj ovu divnu noć
bez tame i studi
na ponoćnom suncu sjaju devojačke grudi
strast i žudnja u telu se budi
falusni steg na devojčinoj usni.
Pozudni smeh i zanosni plam
bludničine noge nagovestavaju san
crveni cvet pod zvezdama se siri
njen sanjivi miris divlju zver miri
drhtavim telom ona sada kroti
pohotnu silu što je ka nebesima nosi
usnama vlažnim i grudima sjajnim
svoje telo nudi i bogovima samim
Pogledaj ovo divno jutro
i njeno mlado telo
nevino
a bludno