Exit Festival, Novi Sad, 13. 07. 2012.

DREDDUP (Fusion Stage, 20:25)


DreDDup su srpski industrial bend koji vec dugo nameravam da upoznam (tj. da skinem i preslušam njihove albume - dreDDup  (2011), El Conquistadors (2009), Future Porn Machine (2007), Mr.Borndead's Feast(2004) i  Abnormal Waltz (1998)). Više puta mi je sa raznih strana ukazivano na njih ali ja sam ipak ta neka starija gothic škola (Mizar, Trivalia, Dobri Isak) i teško se odlučujem da dam šansu (hm, više ne tako) mladim snagama - gde pored DreDDup spadaju na primer i Fancy Frogs.


No, konačno se igrom slučaja ukazala prilika da pogledam kako uživo zvuči ovaj bend. Nastup im je na nesrecu počeo oko 20:25, dakle još je bio dan, pa možda taj njihov energični industrijal nije imao tako jak efekat kakav bi imao u nekom manjem klubu ili bar na nekom nocnom nastupu, ali i dalje je ovo bio veoma dobar koncert novosadskih mračnjaka. Muzika im počiva na jakim ritmovima i programiranim bas i synth semplovima. Ugledaju se na bendove kao što su npr. Skinny Puppy,  Borghesia, Einsturzende Neubauten i Prodigy.

Pevač Inquisitor, basistkinja XXXandra, bubnjar Frantsz i gitarista Armageddon su zabavljali publiku nešto više od pola sata predstavivši 7-8 pesama. Na bini su zanimljiva pojava, pevač je koristio neke rekvizite, poput barbi-lutke ili lap-top kompjutera sa kojeg je puštao neki hardcore pornografski film.  Bubnjar, koji je ključni sastojak njihovog zvuka jer je pored bubnjeva okidao i semplove, je tokom celog nastupa nosio neku masku i slušalice. Basistkinja je bila izuzetno aktivna i atraktivna na sceni, ali su i ona i gitarista svojom ukupnom pojavom izgledali kao da su u nekom heavy metal bendu a ne  pioniri  srpskog elektro industrijala.

Sve u svemu, ja sam bio sasvim zadovoljan nastupom i nadam se da cu ih jednom pogledati i na nekom malo intimnijem solo nastupu. Nakon što preslušam njihove albume, naravno ...


THE DUKE SPIRIT (Main Stage, 21:00)

Pevačica Liela Moss, gitarista i klavijaturista Luke Ford, gitarista Toby Butler, bubnjar Oliver Betts i basista Marc Sallis su možda najprijatnije iznenadjenje ove večeri. Svirali su oko sat vremena a ja sam u prvi red ispred bine stigao u momentu kada su svirali drugu ili trecu pesmu. Na ovom nastupu nije bilo puno ljudi ali se svima oko mene veoma dopalo šta radi ovaj bend. Muzički, bend pliva izmedju bučnog alternativnog rocka kakav praše Jesus and Mary Chain i modernizovanog punk rocka nalik Patti Smith. Ali ono što definiše zvuk ove grupe jesu odlične vokalne sposobnosti pevačice Leile Moss koja ume da peva i kao Patti Smith i kao soul diva Adele, da zbuči i kao PJ Harvey i kao Hope Sandoval (kada uz pevanje uzme i usnu harmoniku). Dakle, ovaj bend ima apsolutno sve pretpostavke da bude veliki. Za tih sat vremena počastili su nas izuzetno kvalitetnim pesmama i perfektnim zvukom na bini. Pred kraj nastupa, pevačica nas je upitala "Are you glad you came early to see our show?" Damn right Liela! Kasnije kada su odlazili sa bine poručili su publici da ne zaboravi da obuče Slash majice na koncert grupe Guns N Roses.


GRANDPAS CANDYS (Explosive Stage, 21:45)

Na koncert kultnog psychobilly benda Cikine bombone (bend koji radi od 1998. ima  sledece albume Flaming Dynamite, 2001, Captain Crash, 2002, 666.000 Miles on the Wrong way, 2006 i Grandpa Candys Early Sides, 2009) sam stigao u momentu kada im je na bini gost bio Smuk iz grupe Zbogom Brusli, dakle negde na polovini njihovog nastupa. Ako se ne varam Explosive stage je ovog puta obuhvatio malo manji prostor i trojci na bini je uspelo da stvori dobro zagrejanu (i veoma prašnjavu) klupsku atrmosferu na otvorenom. Svirali su svoje pesme kao što je Vampirella, kao i neke obrade poput  Psycho in New Orleans  (House of the rising sun, Animals). Bend je bio energičan i dobro raspoložen za svirku a kraj svog zaista odličnog nastupa su na scenu doveli i igračice - atraktivne vampirele (nekoliko u crnim kožnim kompletima a jedna u seksi venčanici).


HERCULES AND LOVE AFFAIR (Main Stage, 22:30)

Ovo je bio nastup koji sam ispratio rehidrirajuci se i vrebajuci što bolju poziciju za koncert New Ordera. Iako nisam fan ovog disko-house zvuka, ne mogu a da ne cenim ovo što radi vodja ovog projekta Andy Butler. Pre njihovog nastupa znao sam samo za njihov hit Blind - koji su odsvirali pred kraj nastupa - ali bilo mi je veoma zabavno da ih gledam uživo (jedina rečenica na srpskom koju su za nastup u Srbiji naučili je "Skini gace!"). Dve pevačice i jedan pevač non-stop zabavljaju publiku i imaju prilično neposredan kontakt sa publikom. Generalno, najsmešnije mi je bilo je to što ovi disko gejevi mogu da napune prostor ispred Main-a i da se ljudi ispred lepo zabavljaju (uostalom kao i na Scissor Sisters i na Pet Shop Boys), ali kada treba da se organizuje gej prajd onda je to veliki problem ... Sve u svemu, iako ne moj cup of tea, Hercules and Love Affair su odlični zabaljači.


NEW ORDER  (Main Stage, 00:00)


Iako nisam uspeo da se probijem u pri red (mrzelo me da budem onaj lik koji se vratolomno probija bez obzira na druge oko sebe, a takvih je samo malo kasnije bilo gomila), zauzeo sam sasvim pristojno mesto možda dva-tri metra od ograde, tačno ispod Samnera. Tako sam stajao tačno pola sata braneci se svim silama od ljudi koji bi da stanu ispred mene (ja sam jedva 1,70 i visoki ljudi mi celog života užasno zagorčavaju život) i to mi je koliko toliko i uspelo.

Odlično raspoloženi New Order na binu izlaze tačno na vreme - u ponoc - praceni instrumentalom iz špageti western filmova. Prva pesma koju izvode je instrumental - Elegia.

Bernard Sumner je pomalo ostario i dobio na kilaži, ali je i dalje solidan frontmen. Krece se po bini, svira jako i energično (čak mu je jednom i pukla žica na gitari) i sjajno peva (iako mu je bilo malo teže pred kraj pesme Bizzare Love triangle).

Poput Simona Gallupa iz The Cure i Stephen Morris kao da je prodao dušu djavolu - i dan danas izgleda kao da mu je dvadesetak godina. Njegova žena Gillian Gilbert izgleda isto kao i onomad, mada ne tako dobro kao što je izgledala u vreme The Other Two projekta. Vrlo malo komunicira sa publikom, zagledana u klavijature ili gitaru, samo je par puta mahnula publici i to je to.

Phil Cunningham svira gitaru, sintisajzer i udaraljke i sjajno dopunjuje zvuk New Ordera.

Tom Chapman je upao u bend sa veoma teškim zadatkom - da zameni nezamenjivog Petera Hooka na bas gitari. Chapman ne pokušava da oponaša Hooka i svoj posao obavlja sasvim solidno. Dovoljno da Hokovo odsustvo ne bode oči previše.


Bez obzira na neslavan kraj New Ordera 2007. i na čudnu odluku da se bend reformiše bez Hooka i uprkos Sumnerovom projektu Bad Lieutenant (koji je bio odličan) - lepo je videti bend koji uživa u muziciranju i nastupu i koji svojoj publici isporučuje savršenu svirku.

Prvo što je Sumner rekao publici je to što je istakao činjenicu da im je trebalo 30 godina da dodju u Srbiju i da se izvini za taj propust jer je evidentno da kod nas imaju masu fanova. Druga pesma je Crystal a posle nje Regret, i nije bilo teško pretpostaviti setlistu  sastavljenu od samih hitova. Jedna reč na srpskom od Bernarda - "Hvala"! bila je ponovljena još par puta. Slede Love Vigilantes i Ceremony (sa tri gitare - i Gillian svira jednu).

Sumner malo kasnije navodi kako su svi u Engleskoj čuli za ovaj Egzit i kako misle da je sjajan i da je ovo odlična lokacija za festival. Prva Joy Division pesma ove večeri je Isolation - teoretski sve ove post-2011 svirke su promocija kompilacije TOTAL koja sadrži pesme New Ordera i Joy Divisiona - koju bend malo dopunjuje načinivši je malo melodičnijom i manje mračnom nego što jeste. Ogromno oduševljenje izaziva jedna relativno novija pesma - Krafty a sjajno raspoloženje u publici se nastavlja sa Bizarre Love Triangle i remiksovanom i ("Možda je necete prepoznati!" reče Samner) produženom verzijom pesme True Faith ("Sjajno je svirati ovde a i vi ste OK, za sada").

Elektronski deo koncerta se nastavlja sa pesmom 586 za vreme koje na screenu iza benda gledamo scene iz filma Amosa Poea - Empire II. Sledi najveci hit grupe Blue Monday a na binu izlaze i članovi grupe Hercules and Love Affair i The Duke Spirit. Sve se pretvara u jednu sjajnu žurku! Glavni deo koncerta se završava sa pesmom Temptation.

Posle dvominutne pauze bend izlazi na bis i izvodi još dve Joy Division pesme - Transmission i Love Will Tear Us Apart. Mančesterski majstori isporučiše sat i po perfektne svirke. Odlazeci posle koncerta prema šanku bio sam prezadovoljan nastupom New Ordera.



Goblini (Fusion Stage, 02:15)

Iako sam bio veoma umoran, posetio sam za kraj ponovo Fusion Stage (odakle sam krenuo - tamo sam i završio) nadajuci se da cu tamo zateci The Toy Dolls i čuti par pesama, ali ispalo je da su Goblini vec bili spremni za svoj nastup. Koncert počinju pesmom Cipjonka a  svoj furiozan set nastavljanju pesmama U magnovenju, Petra, Daleki put, Dan posle, Ona misli da zna, Privatni rat, Bolje soko u ruci, Dr. Hofmann, 7 loših godina, Komad noci, Anja, volim te (feat. Smuk iz Zbogom Brusli, koji slave 20 godina rada), Luna, Punks not Dead i, za kraj, Voz. Pred završetak pesme je Godlub nešto bio ljut, bacio je mikrofon i izjurio u backstage, ali se posle ipak vratio i dovršio pesmu. Pojma nemam šta se desilo). Posle možda pet minuta pauze bend izlazi na bis i izvodi pesme LSD se vraca kuci i Za Lorenu. Tokom nastupa je bio haos ispred bine (crowdsurfing i šutka) ali nisam video neke incidente (jedino što mi je smetalo je činjenica da su ljudi - u to doba noci vec prilično pijani - mogli odnekud nabaviti pivo u limenci, a one su prilično opasne kada krene polivanje pivom i bacanje polupunih limenki u publiku. Mada sve u svemu koncert Goblina je uvek odlična zabava...


Pomalo oživljen Goblinima, odoh sa društvom do šanka da potrošimo preostale tokene (voda 100, pivo 190 dinara - sasvim razumno!) i u vreme kada na Dance areni tek počinje žurka - mi krenusmo polako kuci. Naravno, ne pre obilaska pekara, bureka i opuštajuce jutarnje šetnje Novim Sadom.

Posle dvosatne vožnje - tokom koje sam se svim silama trudio da ne zadremam za volanom (sva sreca vec je svanjivalo kada smo krenuli) - u pola sedam sam vec bio u krevetu.

Lepo je bilo na Exitu.