Sunday, February 04, 2007

U POTRAZI ZA FILMOM - "Teksaski Masakr Motornom Testerom"






Kao sto sam vec jednom rekao, u Kovacici ne postoji bioskop koji redovno prikazuje filmove. U Kovacici ne postoji ni video klub gde bi ljudi mogli da iznajmljuju filmove. Ipak, gledanje filmova je nezaobilazni deo kulture. Kako cete onda dolaziti do filmova?! Snadjite se!






U istoriji horor filma postoje mnogi momenti koji su oznacili drasticnu prekretnicu u njenom toku. Ti momenti su rusili mostove izmedju filmova pre i posle. Takodje, ti filmovi su ponovo i iznova odredjivali sta se u filmu moze uraditi i sta se u filmu sme uraditi.


Nakon filma Touba Hopera iz 1974. godine, The Texas Chain Saw Massacre, nastaje jedna potpuno nova stranice u istoriji horor filma. Filmovi postaju realisticni, brutalni. A dotasnja romantika horor filma - ostaje sahranjena u buci Lederfejsove motorne testere. Ustogljeni dzentlmen kakav je bio grof Drakula ustupa mesto pogrbljenom, prljavom, masnom i kravavom divu - Lederfejsu.


Sa plakatom na kojem se poludeli i divlji Lederfejs sprema da motornom testerom raskomada nesrecnu devojku nabodenu na mesarsku kuku ogromnim slovima pise: "Ko ce preziveti i sta ce od njih ostati?" - ovaj film vec u svojoj reklami navodi da se radi o necem zaista novom i necem zaista bliskom realnosti (Film je navodno sniman po istinitom dogadjaju na kojem se bazira i Hickokov 'Psiho' - to je naravno, prica o masovnom ubici i nekrofilu Edu Gejunu). Film pripada horor podzanru zvanom sleser, ali u njemu postoje i mnogi drugi elementi kao sto su: kanibalizam, bezizlaznost situacije - beznadje i bespomocnost, socijalni komentar, drama siromastva, strah od nepoznatog unutar zabacenih provincijskih sela i zaseoka... Tokom projekcija, ljudi su masovno izlazili iz bioskopa zgadjeni i zaprepasceni realisticnoscu ovog ostvarenja. Kao takav, film je zabranjivan i zestoko cenzurisan tokom sedamdesetih, cesto je ovaj film bio i ignorisan te se nije ni pojavljivao po bioskopima. Tek sa dolaskom VHS-a (videoplejera i filmova na videokasetama) The Texas Chain Saw Massacre dobija priliku da ga vidi sira publika. Na zalost, moralna panika sa pocetka osamndesetih doprinela je da se i ovaj medijum cenzurise te The Texas Chain Saw Massacre potpada pod tzv. "Video Nasties" listu, sto je znacilo da se po videotekama mogla naci samo cenzurisana verzija filma.


Sa osamdeset hiljada dolara koje su producenti (navodno bliski Mafiji) zaradili sa porno filmom "Deep Throat" - tada profesor filmskoj skoli Toub Hoper (1946) krece 1973. godine da snima film o porodici kanibala koji otimaju svoje zrtve na svojoj benzinskoj pumpi koja je locirana na zabacenom putu kroz duboku teksasku provinciju.


Glavni lik u filmu je danas veoma poznati Lederfejs (Leatherface). Ogromni, poludeli, poluprimitivni manijak koji je svetu postao poznat po masci koja je napravljena od ljudske koze sa lica njegovih zrtava. Lederfejs je u stvari otpusteni radnik zatvorene (ili propale) klanice koji se u svojim ubistvima sluzi maljevima, ogromnim nozevima i naravno - motornom testerom. Njegova ubistva su brutalna ali brza i efektna. Njegova strucnost i efikasnost u ubijanju i obradi leseva naravno poticu iz njegovih dana u klanici. Lederfejs je covek-decak. On je retardiran i potpuno pod kontrolom njegove porodice. On je sludjen, zbunjen i bez identiteta (otuda maska).


Scena vecere, vrhunac filma i revolucija horora na delu - dovodi svog gledaoca u neko novo saznanje. U ovoj sceni je "finalna devojka" Sali Hardesti dovedena za sto na kojem je glavno posluzenje ljudsko meso njenih upravo pobijenih prijatelja. Ali Sali nije tu da bi jela. Nju su ovde doveli da bi i sama bila ubijena. I tu dolazi do katarzicnih scena ubistva kada shvatamo koliko je covek u stvari samo jedan mali korak od zivotinje. Coveka u ovoj sceni od zveri izdvaja samo efikasnost u sprovodjenju njegovih divljih, primitivnih namera. Jer, Lederfejs i njegova familija kanibala nisu stvarno postojali, ali Hitler, Staljin, Jozef Mengele, Pol Pot - jesu. A oni su deo covekovog nasledja isto onoliko koliko su to Aristotel, Leonardo Da Vinci, Pikaso ili Ajnstajn.


The Texas Chain Saw Massacre je jedan od onih filmova koji su doveli do toga da su serijske ubice postale deo pop kulture. Oni pocinju sa Hickokovim "Psihom" (gde je ubica stidljiv, zbunjen, mladic nerazvijenog identiteta), preko Karpenterove "Noci Vestica" (gde je ubica u stvari iskonsko, urodjeno zlo koje hoda) i "Kad Jaganjci Utihnu" Dzonatana Dema (gde je ubica inteligentni erudita, ljubitelj umetnosti i genijalni psihijatar) - dolaze do filma "American Psiho" (u kojem je serijski ubica ponovo postmoderni, ustogljeni i nalickani lepotan svestan svih pravila zanra).


Ipak, u ovom filmu Lederfejs je prvenstveno produkt sredine. Takodje, Lederfejs ne ubija radi zadovoljstva, zavisti, pohlepe ili osvete neke nepravde. On ubija radi hrane. Kao socijalni komentar The Texas Chain Saw Massacre je film koji slika portret jednog drustva u ekonomskoj, moralnoj i identitestkoj krizi. Na zalasku vijetnamskog rata, Amerika tog doba zaboravlja na ogroman progres ostvaren sezdesetih. Ona se zatvara u sebe i pokusava da se odbrani od ratnih poraza, ekonomske recesije i politickih previranja. Provincija americke drzave Teksas oslikana je kao pustinjsko bespuce, jos uvek napola divlje, sa ljudima koji su sa jedne strane duboko religiozni i drustveno konzervativni - a sa druge strane jos uvek primitivni, beskompromisni u ocuvanju vlastite egzistencije.


U takvu sredinu, dolaze mladici i devojke koji su urbani, skolovani, emancipovani i leberalni. Oni mirisu na sezdesete i u njima se vidi neka nova Amerika, neki novi senzibilitet koji pripada americkom Jugu ali koji svoju inspiraciju nalazi u vrednostima kulturnih i drustvenih procesa ostvarenih kroz hipi "tune in turn on drop out" pokret. Otuda je ovaj film slikan u halucinogenim prikazima prirode i pustinjskih bespuca. Muzicka podloga je takodje maestralna. Radiofonijska buka provucena kroz bezbroj efekata uspostavlja atmosferu produzene, neprekidne napetosti. Faustovski mracan, zvuk postaje neizdvojivi deo ukupnog iskustva, on jos dugo ostaje urezan u kori velikog mozga.


Teksaski Masakr Motornom Testerom je postao kao sto vec rekoh, deo opste kulture. Dakle, svako bi trebao da ga pogleda. Ja Vam ga najiskrenije preporucujem. Zima je, napolju je vreme lose. Snega nema! Okupite drustvo, pogledajte ovaj film! Popricajte o fenomenu!



-------------


Sutra citajte o tri nastavka filma Teksaski Masakr Motornom Testerom. A prekosutra o filmskom rimejku i proslogodisnjem prikvelu.

0 Comments:

Post a Comment

<< Home