BOOTLEGS

Butleg je audio ili video snimak koji nije zvanicno izdat od strane autora ili izdavacke kuce koja poseduje izdavacka prava.

1) Snimak koncerta (najcesci izvor butlega)

2) Studio snimak koji nije usao na zvanicno izdanje (out-take, demo, ...) ili snimak pesme koja se smatra nedovrsenom (koja ce mozda jednom biti zavrsena, i najverovatnije drasticno drugacijeg oblika)

3) Privatni snimak autora (snimak sa kucnog kasetofona, snimak iz hotelske sobe, snimak sa probe...)

4) Snimak od posebnog znacaja za istoriju benda (bend, pesma, saradnja, gostovanje...)

5) Veoma cesto, postoje snimci cije se poreklo ne zna. Ovo je slucaj sa starijim snimcima za koje se (zbog loseg kvaliteta snimka recimo) ne zna da li su studijski, sa probe, ili pak sa koncerta.

6) Snimak sa radija ili TV-a ili sa webkast-a (npr. pre smrti BBC radio voditelja Johna Peela - "Peel sessions" snimak (ili snimci) svakog benda je bio obavezni sadrzaj butleg kataloga doticnog benda, snimci sa TV-a su takodje cesti, u poslednje vreme cesti su i snimci sa festivalskih webkasta...)

STA SE DOBIJA BUTLEG IZDANJEM?

a) Bend preko njih uspeva da odrzava paznju i posvecenost svojih fanova. Ponekada period izmedju dva albuma potraje i nekoliko godina. Za to vreme mnogi fanovi izgube interesovanje za bend...

b) Kod "matorijih" bendova koji sve redje izdaju albume vredne pomena - butlezi su pravi rudnici zlata. Pa je tako butleg "The Basement Tapes" Boba Dilana mnogo poznatiji i znacajniji od bar polovine njegovih zvanicnih albuma. To je vremenom shvatila i njegova izdavacka kuca pa se "The Basement Tapes" pojavio i kao regularno izdanje 1975.

c) Kod bendova koji vise ne funkcionisu, butlezi su jedini izvor "novih" snimaka. Da nije butleg izdanja, fanovi grupe The Beatles na primer, nikada ne bi dosli do snimaka grupe The Quarrymen to jest Bitlsa iz 1960. ili snimke pod nazivom Audition Tapes ili Star Club Tape iz 1962. Dakle, snimci nastali mnogo pre nego sto su Bitlsi zvanicno usli u studio i postali ono sto jesu danas. Fanovi Bitlsa su danas u mogucnosti da nabave jos tonu butleg izdanja u vidu studijskih demo snimaka, koncertnih snimaka, snimaka za radio emisije, bozicnih (fan klub) albuma, kucnih snimaka... Samo snimci za "Let It Be" album traju viseo od 100 sati!

d) Kod opskurnih bendova cija izdanja je nemoguce nabaviti, butleg izdanja poput "Killed By Death" su jedina opcija. Pored navedenog postoje i serije butleg ploca pod nazivom "Bloodstains Across Germany" ili "Killed By Hardcore"... ova izdanja sadrze jedine snimke (singl ili EP) bendova koji su izuzetno opkurni i koji su postojali jako kratko vreme. Naravno radi se ponavise o pank, metal, noise ili hardcore bendovima. Za ovakva izdanja je uvek velika potraznja jer objedinjuju snimke mnogih bendova za koje bi inace potrosili gomilu para i jos vise vremena.

KVALITET SNIMAKA

Ovo je zaista veliki problem kod koncertnih snimaka. Tek mali procenat koncertnih snimaka potice sa miksete. Najveci broj je snimljen diktafonom ili kasetofonom - direktno iz publike. Tako se najcesce moze dobiti samo "slusljiv" snimak a i to uz dosta truda. Veoma cesto su ti snimci slabog kvaliteta i zanimljivi su samo hard core fanovima i strogim kolekcionarima (koji teze imati SVE snimke sa turneje omiljenog im benda).

Studijski snimci su retki ali su zato najcesce odlicnog kvaliteta. Cak i ako su ukradeni iz kante za otpatke iza studija. Jako su zanimljivi snimci koji ukljucuju i razgovore izmedju pesama tj. koji sadrze studijsku atmosferu.
Snimci sa radija, TV-a ili webkasta su po pravilu solidnog kvaliteta. Jos ako sadrze nove, neobjavljene pesme ili izmenjene verzije pesama, ili pak intervju - znacaj im je jos veci.

ISTORIJA

Prvi butleg snimak pojavio se 1968. u Americi. Bila je to kolekcija studijskih snimaka Boba Dilana. Ubrzo su se pojavila i izdanja sa muzikom Dzimija Hendriksa. U Martu 1969. se pojavio butleg Bitlsa pod nazivom "Kum Back" koji je sadrzao demo snimke albuma "Let It Be".
Sedamdesetih su, sa nastankom velikih hard rock bendova koji su poceli da pune stadione, butlezi postali normalna pojava. Posto je oprema za snimanje postajala sve manja a mogucnost da je unesete u stadion ili arenu sve veca - ploce sa neoficijalnim snimcima koncerata Led Cepelina, Pink Flojda ili Roling Stonsa pojavljuju se po manjim prodavnicama ploca "ispod tezge" ili se narucuju preko oglasa u muzickoj stampi.

U isto vreme izlaze i casopisi specijalizovani za pracenje butleg izdanja. Ovi casopisi ili katalozi unose red u butleg izdanja jer objasnjavaju koji sve snimci postoje, koji butlezi sadrze koje snimke i kojih se butlega valja cuvati ili koje snimke valja izbegavati.

Naravno, ubrzo se pojavljuju i oni koji bi da zaradjuju na butleg izdanjima. Nastaju "izdavacke kuce" koje izdaju samo butleg izdanja. Takve izdavacke kuce su mogle da stampaju ploce po manjim fabrikama ploca koje nisu imale veliki promet pa se nisu pitale za sadrzaj ploca koje proizvode. Nakon stampanja butleg ploce, ova se prodaje preko oglasa, preko liste pretplatnika ili na koncertima, festivalima, ulici (mestima gde se prodaju i razmenjuju ploce). Tirazi su uvek bili veoma mali (najcesce manje od ili oko 1000), a cene najcesce visoke. Naravno, svaku sumu se isplatilo dati, zato sto danas te ploce vrede mnogo, mnogo vise.

Sa nastankom audio kaseta krajem sedamdesetih, nastaje specificna subkultura ljudi koji razmenjuju butleg izdanja. Nestaje mogucnost zaradjivanja na butlezima jer se snimci razmenjuju besplatno ili za trosak postarine. Na zalost, kasete su podrazumevale da se vremenom razmenjuju snimci 3. ili 4. generacije cime se kvalitet zvuka veoma degradira. Do kraja devedesetih su postojali i web stranice na kojima su se posetioci uclanjivali ili registrovali Nakon registracije, clan sajta je mogao da postavi svoj spisak butlega na stranicu i da razgleda tudje spiskove radi menjaze. Takodje, takve web stranice su imale svoj kodeks ponasanja a clanovi koji su ga krsili dobijali su negativne poene (postavljeni na "stub srama").

A sa internetom, nastaje moderno "butlegovanje" preko daunloadovanja MP3 i FLAC fajlova. Tu nestaje svaka mistika oko butleg izdanja jer u potpunosti nestaje njihova materijalna strana. Svaki bend kojim ima koliko-toliko posvecene fanove, poseduje bar jednu web stranicu na kojoj se fanovi nalaze i razmenjuju snimke tako sto postavljaju neki snimak na web stranice kao sto su Megaupload ili Yousendit, dok se na maticnu web stranicu postavi link ka doticnom snimku.

Ali ni bendovi, ni izdavaci nisu bas toliko glupi pa da ne vide zaradu u snimanju koncerata! Bendovi poput Pixies, Pearl Jam, ili Duran Duran snimaju svaki svoj koncert i nekoliko sati nakon svirke, fanovi mogu kupiti sveze narezan snimak po ceni normalnog izdanja...

KAKO SE DOLAZI DO NJIH?

Velika vecina ovih snimaka se presnimavaju i razmenjuju medju fanovima bez da neko od njih na tome zaradjuje.

1) Vinil

Prvi butlezi su stampani na vinilu. Iako su losijeg kvaliteta - danas spadaju medju najskuplje. Tirazi u kojima su butlezi stampani su bili izuzetno mali (stotine, nikad preko 1000), materijal na njima je bio od izuzetnog znacaja za fanove, a i sam vinil je postao artefakt sam po sebi. Cak i danas postoje entuzijasti koji ce izdati ogranicen tiraz nekog koncerta na vinilu - i ovaj ce biti razgrabljen bez obzira na cenu.

2) Kasete

Osamdesete su donele revoluciju u polju butleg izdanja.

a) Kasete su bile jevtinije od vinila

b) Umnozavanje u velikim kolicinama je postalo relativno pristupacno

c) Kasete su manje od vinila - dakle pogodnije za prodaju na ulici i slanje postom

d) Kasetofoni su osamdesetih omogucili besplatno umnozavanje kod kuce

e) Kasetofoni su doneli invaziju snimaka koncerata - svako je mogao poneti kasetofon na koncert bilo kog benda i snimiti svirku

3) Video Kasete

Polovinom devedesetih pojavljuju se i kucne video kamere koje se kao i kasetofoni - takodje mogu poneti na koncert radi snimanja i daljeg umnozavanja. Ipak, problem sa video materijalima je bio u tome sto su snimci vec nakon 2 generacije najcesce postajali negledljivi a jos vise neslusljivi ...

4) CD

Kompakt disk je jako sporo prodirao na muzicku scenu ali kada je usao - pregazio je sve ostale formate. U pocetku CD je bio preskup i zbog toga su kasete vladale butleg scenom cak do sredine devedesetih. Tek sa dolaskom kucnih CD rezaca prevlast digitalnog nad analognim je postala izvesna.

a) Kvalitet snimaka se drasticno popravio (nema vise mastera i 1. ili 2. ili 3. generacije snimaka vec su svi identicni)

b) Umnozavanje je postalo masovno i skoro besplatno

5) MP3 i FLAC

Internet je konacno omogucio da se butleg kao takav potpuno demistifikuje. Butleg je postao dostupan svakome i svuda. Nekoliko minuta nakon koncerta koji se odrzao u Parizu - neki fan u Sidneju moze skinuti snimak i uzivati u muzici. Uz povrsno poznavanje interneta i uz malo posvecenosti pracenju vaseg omiljenog benda - mozete biti u mogucnosti da downloadujete apsolutno sve sto vas zanima od doticnog benda, umetnika ili njegove ujnine zaove.

KOGA TO UOPSTE ZANIMA?

Na kraju krajeva - butleg sam po sebi moze da bude interesantan samo onoj populaciji koja je iskreno zaljubljena u stvaralastvo doticnog umetnika.

a) Veoma cesto, butleg je samo koncert snimljen diktafonom iz pretposlednjeg reda preko puta WC-a. Dakle, takav snimak ne zanima prosecnog konzumenta.

b) Veoma cesto, butleg je snimak isprekidan urlanjem publike, razgovorom ljudi koji su preblizu kasetofona, skakanjem samog fana-snimatelja, ...

c) Ponekada, butleg koji se prodaje kao ultra redak snimak vaseg omiljenog benda - uopste nije snimak tog benda! Na zalost, mnogo bendova lici na druge bendove pa se desava da nabavite neki snimak za koji pise da je bend XXX a u stvari se radi o bendu YYY koji slucajno livi na XXX. Mada i sam priznajem da ne bih mogao da uocim razliku izmedju trideset godina starog snimka bendova Pink Fairies, Blue Oyster Cult ili Hawkwind.

d) Desava se i da postoji isti snimak pod dva naziva. Cesto, butleg koji si negde sa teskom mukom iskopao i konacno ti stize postom nakon sto si ga dobio razmenivsi ga za desetak tvojih diskova - i nije snimak zadnje svirke sa poslednje australijske turneje tvog omiljenog benda - vec je snimak pretposlednje svirke sa poslednje australijske turneje koji vec odavno imas... Jos ako u to uracunamo da su nekada davno bendovi imali po dve svirke dnevno (recimo jednu od 19:00 a drugu od 23:00) pometnja je jos laksa.

e) Da pometnja bude jos, jos veca - sedamdesetih su fabrike ploca morale da kriju cinjenicu da stampaju butleg ploce pa su imena bendova na omotima bila drugacija ili sifrovana. Pa kada naidjete na plocu benda Screaming Abdabs ili Dr. Robert - mozda jeste u pitanju Pink Floyd i The Cure, ali mozda i nisu...

DA LI JE TO DOZVOLJENO?

Kao takav, butleg nije legalno izdanje. Umetnik za njega ne dobija svoj deo novca.

Mnogo je manji broj umetnika koji odobravaju snimanje svojih koncerata. Najvise bendova zabranjuje snimanje (pretres na ulazu u dvoranu, cesto i na ulaznici pise da unosenje uredjaja za snimanje nije dozvoljeno). A postoje i oni bendovi koji redovno sami snimaju svoje svirke pa te snimke nude na svom sajtu (po skoru istoj ceni kao da je u pitanju regularan album).

Ipak, butleg nije ni pitarterija jer butleg nudi materijal koji nikada nije ponudjen fanovima.

Teoretski, filozofija butlegovanja nije zasnovana na profitu vec na ljubavi prema umetniku. Danas vise niko ne kupuje butlege, stoga - niko ne moze da zaradjuje na njima. Ipak, neki ljudi koji su u posedu redjih i teze nabavljivih snimaka - neretko naplacuju butleg koji su izdali. Na primer, tonac na koncertu moze da prikljuci kasetofon na miksetu cime ce dobiti prvoklasni snimak svirke. Taj snimak ce onda odneti u studio na postprodukciju cime ce dobiti snimak koji je jednak regularnom izdanju. Taj snimak ce posle odneti u fabriku gde ce narezati "ogranicen" tiraz od npr. 500 primeraka koje ce zasigurno prodati u roku od nekoliko dana. Taj covek ce uz dosta rada zaraditi skromnu gomilicu para a fanovi ce imati privilegiju da budu u posedu jednog istinskog rariteta.

Dakle, svi dobijaju...