PONOĆNI ČAS - Poezija Martina Sampora

PONOĆNI ČAS - Poezija Martina Sampora




Martin Sampor (1979) je pesnik iz Kovacice. Svoje pesme objavljuje od polovine devedesetih, prevashodno po srpskim fanzinima i samizdat zbirkama poezije. Nekoliko njegovih pesama je naslo svoje mesto u knjigama poznatog srpskog underground pisca Ivana Glisica. Martin se pored poezije bavi i pisanjem kratkih prica i slikarstvom.







(Bez Imena)

Posvećeno E. A. Pou i njegovom "Gavranu"


Nestanite crne duše, crnog sveta deca kleta.
Samoćom me obdarite, bolom kovčeg zatvorite,
crnom zemljom me pokrijte, zaboravom nagradite
Nestanite! Odlazite! Crnog sveta deca kleta

Ne gledajte u sivo nebo
Ne sećajte se mene više
Pokrov skriva moje telo
Opelo se čuje sneno
Kandilo se sveto njiše
A Gavran grakće NIKAD VIŠE

Sreća nije sudba moja, u Edenu je Lenora.
i videti je neću više.
Nada me je napustila jedne crne noći kišne
kad posetilac pozni stiže
sa porukom NIKAD VIŠE

Sad nestanite... odlazite...
Ne treba mi niko više...
Crnog stvora ostavite,
nek po podu pak'o piše
i tužbalicu moju sriče
NIKAD VIŠE.... NIKAD VIŠE... NIKAD VIŠE.....




-------------------






(Bez Imena)

Posvećeno V. D. Disu


Ti Pesniče tužni, kleti
što po ovoj bednoj zemlji
ti koračaš
I svoju sudbu crnu, tešku
bestidno je nudiš svetu
u pesmama

ORGIJE u tvojoj duši
tužna lica oko tebe
pijana ti svest sad bludi
po sećanju, po slikama
PIJANSTVO je tvoje celo
piješ, mrziš tugu svoju
tudje nade, tudju sreću
a ponajviše našu bedu
a IDU oni prkosni, besni
u senkama vidiš njihov lik
poslanici pakla mržnjom stežu mač
da njime uguše zadnji znak slobode
da njime ubiju detinji plač
klimaš glavom jako, brzo
mrtve slike razbacuješ
mrtve priče, snove, nade
zabadava jer NIRVANA sada stiže
a NAŠI DANI sivi, tmurni
bezakonjem odgajani
pendrecima maze sreću
papirima vode bedu
zato HIMNU nam je dao
mrtvi pesnik živih reči
jer...
"Za lice tvoje ogledalo nije,
živi međ ljudima u muzici bluda.
Živi! I nek ti vlaga srce pije.
Živi u zemlji sramote i luda."

Ti Pesniče tužni, kleti,
živiš iako mrtav spavaš,
sa djavolima sudbu deliš,
a živima grehe stavljaš.





-----------------






(Bez Imena)

Posvećeno S. Jesenjinu



Blistav u blatu i kalu
Ruske stepe se ne plašiš
Tužne dane tvog života
Prkosno sa vetrom slaviš

U grudima nosiš jaku
Ljubav prema svojoj zemlji
Ljubav prema svome domu
I dragoj ti staroj majci

Pesmom tužnom, britkom sabljom
Sečeš svoje dane srećne
Pivskom bocom, svojim drugom
Zaklinješ se celo veče

Ljubio si, voljen nikad
Sanjao si grudi jedre
Tugovao, kleo, plak'o
I svirao noći cele





------------------







PONOĆNI ČAS



Mesečina rasipa srebrne niti
u mrak
Vetar diže razbacano smeće
u zrak
Pijanci teturavo hodaju
ulicom
Dvojica se tuku za autobuskom
stanicom
Devojke koračaju jako isturenih
grudi
Parovi u parku se ljube na
klupi
Ljubavnici se skrivaju u
stanu
Jedan viče da je u
pravu
Povlačim flašu
Otresam glavom
Slušam galamu
jer ponoćni je čas




------------------





SVITANJE



Jutro je stiglo pokislo i tužno
iskaženih zuba kida pomračinu
konji lome zarđale prste
ptice puše u smrdljivom krevetu
Prolaznici žure puzeći
pas laje na prebledelu senku
Peškiri se greju pored peći
Dok mačak psuje odbeglog miša
i svoju jebenu sreću
I počeo je dan




-------------------





NEMI RAZGOVORI



Na klupi u parku
sedimo
ćutimo
Davno smo zaboravili
značenje reči
zato
nemo razgovaramo



--------------------





NAPORAN DAN



Slušam...
sebe kako govorim gluposti
i stidim se.
Uzimam flašu vina
u ogledalo govorim uvrede...
bolje se osećam.
Povraćam.
Bez skidanja ležem.
Dan je bio naporan.



------------------





SAVET



Zar samilost da tražim od vas?
Vi koji nikad niste videli bedu.
Vi tužni stvorovi punih džepova,
sa glavama teškim od
beznačajnih podviga.
Vi koji prolazite nasmejani i srećni.
Vi jaki momci sa pogledom telećim.
Zar razumevanje da tražim od vas?
Vi zadovoljni samim sobom,
nizašta niste stvarno spremni.
Vi ljudi ispranog jezika
samo vi nemojte mi ništa reći.

-----------------

TUŽNI POVICI U NOĆI



Poniženi se sapliću o samopoštovanje
Nesrećni u kaljavom bolu
tuđu sreću kletvom blate
Ponosni a na sve besni
svoju pravdu svima dele
Mladi ljudi sa psovkama
isprćaju vlasi sede.
Sudbina je naša ljudska
idiotska, psiha luda
gorčinom je posejana
zavišću je zalivana
požudom uzgajana
patnjom, bolom ubirana



------------------

KONTAKT:

IDEJE - OGLASI - NAJAVE - KOMENTARI

REDAKCIJA WEB STRANICE:

E-Mail: takacjanko@yahoo.com

SMS: o63/40 82 16