EXIT 2008

Posetio sam samo zadnji dan festivala i moram priznati da sam bio veoma uzbuđen što ću videti toliko meni dragih grupa na jednom mestu, i to u toku samo jednog dana. Ovo je stvarno bila prilika koja se ne propušta...

Iz Kovačice je kombijem krenulo nas sedmoro i odlično smo se proveli. Ja sam prvo bio planirao da idem sam vozom, pa sam onda dan pre polaska imao ideju da idem stopom, ali je to otpalo zbog preterane vrućine pa sam na kraju prihvatio poziv da za 1200 din putujem udobnim i mnogo pouzdanijim prevozom tj. kombijem. Krenuli smo u dva i ja sam od uzbuđenja zaboravio punu kutiju cigareta i nov novcijat upaljač na klupi u parku...

Već od pola pet smo svi kulirali, posmatrali Dunav i pili pivo čekajući koncerte. Slušali smo tonske probe sa Fusion Stejdža i gledali kako masa ljudi preko mosta dolazi na Petrovaradin...

KUD Idijoti su nastupali prvi, već oko sedam uveče, pred skromnom publikom ljudi koji su poranili na Main Stage. Pred binom je zemlja bila mokra i bilo je blatnjavo. Na žalost, polivanje nije sprečilo nastanak užasne prašinčine koja nas je gušila već oko 10 uveče. Kao što je to Sale Veruda lepo sročio, KUD Idijoti sviraju samo zbog para i na Egzit su ovaj put došli svirati samo da bi kasnije mogli pogledati Pistolse bez plaćanja. Ipak, njihov koncert je bio na izuzetno visokom nivou i publika se odlično provodila tokom svirke. Non stop skakanje, tu i tamo brutalna šutka. Ja sam u petom, šestom redu kulirao i super mi je bilo. Čak su nas, pored standardnog best of repertoara, počastili i jednom novom pesmom koja je bila sjajna, ali joj nisam zapamtio ime. Važno je da ima nade za novi album KUD Idijota u skoroj budućnosti...

Nakon Idijota i pauze koja je trajala nekih pola sata ili malo jače, bio je red na energičan nastup grupe The Hives. Zaista, svaka im čast na odličnoj svirci! Ovaj bend iz Švedske postoji više od jedne decenije, ali je tek pre nekoliko godina počeo da uživa zasluženu popularnost kao deo garage rock revivala. Počastili su nas sa sat vremena soničnog rokenrola koji počiva na brutalnom tretiranju ritam gitare (potpuno otkačeni Nicholaus Arson) i na Džegerovskim scenskim manirima (danas već legendarni Pelle Almqvist). Od pesama koje je znala i publika naveo bih samo: Die All Right, A Little More for Little You, Walk Idiot Walk, You Dress Up for Armageddon, Hate to Say I Told You So, Tick Tick Boom i Two Timing Touch. Ove pesme su nas na najbolji način pripremile za haos koji sledi.

Nakon malo duže pauze koja je bila neophodna da se pripremi bina, na scenu izlaze industrijal legende Ministry. U ovoj, ako im je verovati poslednjoj, postavi reč je o supergrupi koju pored osnivača Ala Jorgensena, čine, pored ostalih muzičara, iz grupe Prong je na gitari Tommy Victor, iz grupe Static-X je Tony Campos na bas gitari, i Sin Quirin iz benda Revolting Cocks. Bend je svirao materijal sa zadnja tri albuma i tek na kraju par pesama sa nasjpoznatijeg Psalm 69 (set lista je izgledala odprilike ovako: Lets go, The dick song, Watch yourself, Life is good, The last sucker, No W, Waiting, Worhless, Wrong, Rio Grande blood, Segnor Peligro, Lieslieslies, Khyber pas, NWO , Just one fix). Nastup su pratile sjajne projekcije na video bimu i besomučna eksploatacija stroboskopa. Mislim da nije suviše primetiti da je nastup Ministrija gledao ogroman broj ljudi, bezmalo pun prostor ispred mejnstegdža. Izmedju pesama nije bilo puno priče. Sve u svemu - nastup je bio izuzetno efektan i mislim da je bend zaslužio i onoliko brojnu publiku i ovacije koje je dobio.

Nakon Ministrija i još jedne pauze od oko pola sata na binu izlaze ex-YU pank legende Pekinška Patka. Ako ne računamo da su dan ili dva pre Egzita imali jednu svirku u nekom novosadskom klubu, ovo im je bio prvi nastup nakon 27 godina pauze. Što se mene tiče STRAH OD MONOTONIJE, njihov drugi album spada medju desetak najboljih ex-YU albuma ikada snimljenih. Da su se okupili radi tog albuma sve bi imalo mnogo više smisla, ovako Pekinška Patka je imala jedan solidan nastup koji nas je podsetio na njihove hitove sa kraja sedamdesetih. Sve ostalo tesko može da bude predmet fer kritike. Jedino vredno pomena je to što se potvrdio moj strah da će Čonta u najboljem sločaju ličiti i zvučati kao Blaža iz Kljunova...

I na kraju... SEX PISTOLS!!! Pre koncerta su nam njihovi roudiji puštali mnoge više-manje poznate pank rok i dub rege hitove (oduševilo me je kada su pustili Christine od SATB). Koncert je otvoren uvodnom pesmom There'll Always be an England tokom koje je bend izašao na binu. Svirka je po;ela sa prepoznatljivim rifom i pesmom PRETTY VACANT. Malo stidljivo, pomalo traljavo, ali se nekako pohvataše i već kod druge-tre'e pesme shvatamo da smo na Sex Pistols koncertu. Ređajše se SEVENTEEN, NO FEELINGS, DID YOU NO WRONG, LIAR, HOLIDAYS IN THE SUN, BAGHDAD WAS A BLAST, SUBMISSION, I'M NOT YOUR STEPPING STONE , NO FUN i za kraj glavnog seta PROBLEMS, GOD SAVE THE QUEEN i EMI. Za prvi bis su svi očekivali Anarchy in UK, ali je Steve Jones opalio po sjajnom rifu za BODIES. U publici i u mojoj glavi haos! Neko iz publike je bacio upaljač na Johnnyja i izbila je mala prepirka nakon koje je uvek pribran i cool pevač najavio ANARCHY IN THE UK. Naravno svi su znali refren… Ja sam jedva dočekao kraj pesme pošto je već bilo 2 posle ponoći i počinjao je nastup Markyja Ramonea na Fusion Stejdžu. Taman smo krenuli da se probijamo kroz masu, začuo se poznat glas "LETS HAVE SOME FUN!!!" - Sex Pistols izlaze na drugi bis i sviraju Silver Machine od Hawkwind i na samom kraju Radio One (u stvari, ako se ne varam Roadrunner). Odgledasmo i ovo čudo i pohitasmo kroz užasnu gužvu i prašinu na drugi kraj tvrđave…

Marky Ramone and Friends su nastupili na Fusion Stejdžu i dok smo predvece pili pivo na keju mogli smo slušati njihovu tonsku probu. Na žalost, kada smo nakon svega oko pola tri stigli tamo - koncert je bio počeo i već je bilo krcato. Bini se nije moglo prići nikako. Ipak, uživali smo u hitovima kao što su: I Don't Care, I wanna be Sedated, Sheena is a punk Rocker, Rockaway Beach, 53rd and 3rd, Rock 'N' Roll High School, Chinese Rocks, I Just Want To Have Something To Do, Teenage Lobotomy a bilo je i novijih pesama kao što su Lemijeva R.A.M.O.N.E.S. I Džoijeva What a Wonderfull World. Za sam kraj naravno Blitzkrieg Bop. Sve u svemu, ja sam tada već bio mrtav umoran i samo sam čekao da se i ova svirka završi pa da idem kući…

Kupio sam sebi mali sendvič za 100 dinara i krenuo prema izlazu. U krevetu sam bio već oko pola sest ujutru. Poslednja stvar koju se sećam pre nego što sam zaspao je SMS poruka koju sam bio dobio sa Egzitove Dance Arene gde je žurka tek počinjala...


Vidimo se sledeće godine!