POZORIŠTE U KOVAČICI: SKLENENÝ ZVERINEC i POHREB

SKLENENÝ ZVERINEC (8. Mart 2008)

Pre dve nedelje, 8. marta, imali smo priliku da u pozorištu doma kulture pogledamo predstavu na slovačkom jeziku SKLENENÝ ZVERINEC (Tennessee Williams: The Glass Menagerie). Staklena Menažerija (1945) je prva brodvejska predstava Tenesi Vilijamsa. Ovo je teška autobiografska drama u kojoj se Vilijams priseća svoje porodice u vremenu Velike depresije. Amanda Wingfield je nekadašnja južnjačka lepotica koja ne shvata promene koje se odvijaju u Americi tridesetih godina minulog veka. Od svoje dece očekuje da krenu u život putem sticanja bogatstva i ugleda. Tom Wingfield, Amandin sin, je samo ulični čistač cipela koji se često vraća kući bez zarađenog dolara, ponižen i frustriran on od problema beži u alkohol i svet iluzija. Amandina ćerka Laura Wingfield (ulogu tumači kovačičanka Danka Hriešik) je hroma devojka, previše stidljiva da krene putem samoostvarenja, dane provodi u igri sa svojim staklenim figuricama. Jedino što se od nje očekuje je da se dobro uda. Prvi prosac u Lorinom životu je Tomov bogati prijatelj Jim O'Connor... Predstavu je odigrao poluprofesionalni ansambl vojvođanskih glumaca slovaka. Posećenost je bila solidna. Ulaznica je bila i vise nego pristupačna (100 RSD).

POHREB (23. Mart 2008)

Ove nedelje smo, na istom mestu, pogledali pozorišnu predstavu na slovačkom jeziku POHREB (Ivan Holub: Sahrana). Predstavu je odigrao kovačički amaterski ansambl pod rukovodstvom Danke Hriešik. Ovo je Dankina treća predstava koju sa uspehom režira. Pohreb je crnohumorna seoska komedija u kojoj Miloš Pohanka (ulogu odlično tumači Jan Chrćan) lažira sopstvenu smrt. On je preopterećen svojim ugledom u selu, puno mu znači šta će ljudi reći o njemu. Maštajući o svojoj smrtnosti, Miloš ima ejdetsku predstavu svoje sahrane. Njegovi motivi su u početku pomalo namćorski i prepuni sujete, ali kako se radnja nakon njegove tobožnje smrti razvija, oni postaju sve razumniji i opravdaniji. Američki klimatizovan pogrebni kovčeg postaje centar zbivanja oko kojeg se likovi, čekajući čitanje testamenta, okupljaju pokazujući kakvi zaista jesu. Iako je u nekim drugim postavkama ova predstava mozda bila mračnija i pesimističnija (poslednja rečenica glasi „Zavrite ma, rodní moji. Dvíha sa mi žalúdok, keď sa na vás musím pozerať."), tumačenje kovačičkog ansambla je svojim potpuno komičarskim (na momente slapstick) pristupom pogodilo pravo u metu. Neki će reći da se ova predstava dotiče savremene devalvacije moralnih vrednosti, to je možda tačno, ali iskreno rečeno ljudi sigurno nikada nisu bili mnogo moralniji od likova prikazanih u ovoj predstavi. Naprotiv, svako će se u njima prepoznati, ali se niko zbog toga neće previše zabrinuti. Posećenost je bila zaista odlična. Ulaznica je bila skromnih 100 dinara.

Ostaje nam samo da se nadamo što češćim pozorišnim predstavama u Kovačici...

Hvala Stevanu Lenhartu za fotografiju sa predstave Pohreb.