The Adicts i Block Out u Novom Sadu.
Kao i prosle godine i ovog 9. maja je odrzan Ritam Evrope, koncert kojim se u Novom Sadu proslavlja Dan Pobede. Ove godine su nas posetili pank veterani The Adicts i hrvatska hip hop atrakcija TBF. Jedini domaći bend koji je izasao na binu je Ringispil.
Iz Kovačice sam i sada išao sam, vozom u 13:00 za Zrenjanin, pa busom do Novog Sada. Jedno vreme sam se sam smarao po gradu, a bila je i užasna vrućina, plus nisam uspeo da kupim kartu za Block Out po pretprodajnoj ceni. Kasnije sam se našao drugarima iz Temerina i odosmo u Dunavski park da se ispričamo. Na par metara od nas su neki sportisti vežbali kapoeru i bili su zaista zanimljivi za gledanje. Oko 20:00 smo sišli do trga, gde su na scenu izašli Ringišpil. Iako na ovaj bend dosad nisam obraćao previše pažnje, mene su oduševili svojom verzijom angažovanog melodičnog pank ska zvuka. Moraću da potražim šta imaju za download...
Oko sat vremena kasnije na scenu izlaze TBF, predstavili su nam svoj pop hip hop zvuk koji jako podseća na Eda Majku. Prepoznao sam nekoliko pesama koje sam čuo na B92. Nisu bili loši, ali ta muzika zaista nije my cup of tea ...
The Adicts su počeli svirku sa Odom Radosti i od prvog akorda nisu publici dali prilike da se opusti i dodje do daha. Jako brz i razdragan pop pank, sa puno skakanja, odličnim aranžmanima (u bendu imaju i violinistu!) i simpatičnim tekstovima. Pevač Kit Manki Voren je na scenu izašao u prepoznatljivom Joker-Clockwork Orange imidžu. Ostatak benda je furao droog-Paklena Pomorandža imidž, dok je Manki nekoliko puta je menjao svoja šarena odela.
Svirali su od prilike ovaj repertoar: Ode To Joy, Joker In The Pack, Let’s Go, Tango, Easy Way Out, Johnny Was a Solider, Fuck It Up, Life Goes On, Angel, Chinese Takeaway, All The Lucky People, Crazy, Walk on, Swat Her, Viva la Revolution, Rocking wrecker, Songs of Praise, Naughty girl, Who spilt my beer?, How Sad, Numbers, Steamroller, Bad Boy.
Bend je izasao na binu oko 22:00 a zavrsio oko 00:00. Zaista odlična i dinamična svirka, nije bilo prevelikih pauzi izmedju bendova i dalo se stajati skoro četiri sata ispred bine bez većih problema...
Posle ponoći sam se rastao sa Temerinskom ekipom i pošao u Srpsko Narodno Pozorište, u klub Tremu na koncert trenutno najboljeg srpskog benda - Block Outa. Svirka je već bila počela (upao sam kod pesme Vertikalno gledano) a ja sam već pokazivao znake umora i pospanosti. Ipak sjajan zvuk, blizina bine i odličan repertoar pesama doprineli su da ipak malo živnem. Bend je odvirao skoro sve meni omiljene pesme (Majdan, SDSS, Osam i trideset, Deponija, Nedostupna polja, Najduži je poslednji sat, Blentostamin, Protiv sebe ...) i za samo 500 dinara dobismo skoro 3 sata maestralne svirke. Na svirci sam se našao sa Saletom iz Padine i na svu sreću mogao da prespavam kod njega na Petrovaradinu ...
Za Kovačicu sam putovao vozom, od Petrovaradina (9:50, jedva sam nekako usao u vagon koji je bio krcat), do Batajnice (Beovoz je kasnio oko 20 minuta), pa do Pančeva (nedelja, autobusa nigde, na svu sreću naisao je kombi-taksi sta li je...), pa odatle kući (14:40). Sve u svemu - Kovačica je jako loše povezana sa Novim Sadom, a vikendom je loša veza i sa Beogradom..Odeš uveče ili popodne na koncert pa se onda smaraš celu noć čekajući prvi prevoz koji vikendom može biti ko zna kad, pa si onda mrtav umoran (a zimi i prehladjen) danima. Ali, što reče kondukter u vozu za Beograd - "Šta bi vi hteli za te pare?!" - koliko su karte jeftine, treba da budemo srećni što se ti vozovi uopšte i kreću...
Sledeća avantura - Depeche Mode na Učću!
Iz Kovačice sam i sada išao sam, vozom u 13:00 za Zrenjanin, pa busom do Novog Sada. Jedno vreme sam se sam smarao po gradu, a bila je i užasna vrućina, plus nisam uspeo da kupim kartu za Block Out po pretprodajnoj ceni. Kasnije sam se našao drugarima iz Temerina i odosmo u Dunavski park da se ispričamo. Na par metara od nas su neki sportisti vežbali kapoeru i bili su zaista zanimljivi za gledanje. Oko 20:00 smo sišli do trga, gde su na scenu izašli Ringišpil. Iako na ovaj bend dosad nisam obraćao previše pažnje, mene su oduševili svojom verzijom angažovanog melodičnog pank ska zvuka. Moraću da potražim šta imaju za download...
Oko sat vremena kasnije na scenu izlaze TBF, predstavili su nam svoj pop hip hop zvuk koji jako podseća na Eda Majku. Prepoznao sam nekoliko pesama koje sam čuo na B92. Nisu bili loši, ali ta muzika zaista nije my cup of tea ...
The Adicts su počeli svirku sa Odom Radosti i od prvog akorda nisu publici dali prilike da se opusti i dodje do daha. Jako brz i razdragan pop pank, sa puno skakanja, odličnim aranžmanima (u bendu imaju i violinistu!) i simpatičnim tekstovima. Pevač Kit Manki Voren je na scenu izašao u prepoznatljivom Joker-Clockwork Orange imidžu. Ostatak benda je furao droog-Paklena Pomorandža imidž, dok je Manki nekoliko puta je menjao svoja šarena odela.
Svirali su od prilike ovaj repertoar: Ode To Joy, Joker In The Pack, Let’s Go, Tango, Easy Way Out, Johnny Was a Solider, Fuck It Up, Life Goes On, Angel, Chinese Takeaway, All The Lucky People, Crazy, Walk on, Swat Her, Viva la Revolution, Rocking wrecker, Songs of Praise, Naughty girl, Who spilt my beer?, How Sad, Numbers, Steamroller, Bad Boy.
Bend je izasao na binu oko 22:00 a zavrsio oko 00:00. Zaista odlična i dinamična svirka, nije bilo prevelikih pauzi izmedju bendova i dalo se stajati skoro četiri sata ispred bine bez većih problema...
Posle ponoći sam se rastao sa Temerinskom ekipom i pošao u Srpsko Narodno Pozorište, u klub Tremu na koncert trenutno najboljeg srpskog benda - Block Outa. Svirka je već bila počela (upao sam kod pesme Vertikalno gledano) a ja sam već pokazivao znake umora i pospanosti. Ipak sjajan zvuk, blizina bine i odličan repertoar pesama doprineli su da ipak malo živnem. Bend je odvirao skoro sve meni omiljene pesme (Majdan, SDSS, Osam i trideset, Deponija, Nedostupna polja, Najduži je poslednji sat, Blentostamin, Protiv sebe ...) i za samo 500 dinara dobismo skoro 3 sata maestralne svirke. Na svirci sam se našao sa Saletom iz Padine i na svu sreću mogao da prespavam kod njega na Petrovaradinu ...
Za Kovačicu sam putovao vozom, od Petrovaradina (9:50, jedva sam nekako usao u vagon koji je bio krcat), do Batajnice (Beovoz je kasnio oko 20 minuta), pa do Pančeva (nedelja, autobusa nigde, na svu sreću naisao je kombi-taksi sta li je...), pa odatle kući (14:40). Sve u svemu - Kovačica je jako loše povezana sa Novim Sadom, a vikendom je loša veza i sa Beogradom..Odeš uveče ili popodne na koncert pa se onda smaraš celu noć čekajući prvi prevoz koji vikendom može biti ko zna kad, pa si onda mrtav umoran (a zimi i prehladjen) danima. Ali, što reče kondukter u vozu za Beograd - "Šta bi vi hteli za te pare?!" - koliko su karte jeftine, treba da budemo srećni što se ti vozovi uopšte i kreću...
Sledeća avantura - Depeche Mode na Učću!
posted by Janko Takac at 4:32 AM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home