KONCERT: The Fall u Beogradu

Jelen Pivo Festival

SKC Beograd

18. 09. 2009.

Jedva sam dočekao ovaj dan! Iz Kovačice sam krenuo nešto pre sedam uveče. U Beogradu sam bio oko pola devet...

Stigao sam na festival nešto malo pre nego što su Kanda Kodža i Nebojša izašli na binu, nešto posle 21:00h. KKN danas zvuče mnogo drugačije nego pre desetak godina kada sam ih redovnije slusao i viđao uživo. Moram priznati da mi se sada jos više svidjaju! U pitanju je prilično energičnija svirka i gitarska muzika. Svirali su pretežno pesme sa albuma Prekidi stvarnosti: Najsvetliji dan, Ton po ton, Kad oživimo, Polako ... Sa albuma Igračka plačka pesmu Stastopojo. I, odjednom, kraj! Iako smo svi hteli bar još onoliko koliko su odsvirali, nastup KKN se završio vec u 22:10h.

Oko 22:30h su sa bine najavili projekciju filma Brankice Draskovic o grupi Boye u Living Room-u. Zvuči zanimljivo, potražiću...

Jon Spencer and Heavy Trash su na scenu izašli oko pola jedanaest. Jon Spencer na vokalima i akustičnoj gitari koja se tokom glasne i prilično energične rokabili-punk-garaž-rok svirke jedva čula. Heavy Trash čine Matt Verta-Ray na električnoj gitari i vokalima. Simon Chardiet za kontrabasom. Sam Baker za bubnjevima. Od početka pa do kraja njihovog sjajnog i zapaljivog, ali i tragično prekratkog nastupa, Spencer je imao odličan odnos sa publikom. Počastili su nas repertoarom koji je uključivao pesme kao što su Say YEAH, In my heart, Kissy baby, Good man (otpevao gitarista Matt Verta-Ray.) Bumblebee, Nervous, i Dark Hair'd Rider. Svoj nastup su završili tako što je Jon uhvatio svog bubnjara Sema Bejkera pod ruku i bukvalno ga odveo sa bine. Nastup grupe je zaista bio zadivljujući! Albume potražiti, koncerte ne propuštati!

Zvezde večeri grupa The Fall na binu izlaze nešto pre ponoći, pa je pauza između bendova trajala zaista predugo. Pre nego što je bend izašao na binu na zid je lepljen natpis The Fall Unseen Knowledge, što je za publiku koja se već dosađivala, bila prilična atrakcija. Natpis se ubrzo odlepio pa su ga ponovo lepili i sve je trajalo zaista predugo! Ali onda konačno iz bekstejdža puštaju traku sa uvodnim snimkom (Pander, panda, panzer). Na binu, praćeni velikim oduševljenjem publike, izlaze: Pete Greenway, čovek sa čeličnim živcima, za gitarom, Elenor Smith za klavijaturama i vokalima, Dave "The Eagle" Spurr na bas gitari, i mlađani ali moćni Keiron Melling na bubnjevima. Počinju pesmom Chino Splashback … bend je odsvirao skoro celu pesmu pre nego što je na scenu izašao i Mark E. Smith. Sledi šesma Wolf Kidult Man, pa I've Been Duped koju Elenor peva sama, uz malu pomoć gitariste. Koncert se nastavio pesmom 50 Year Old Man a najveće oduševljanje kod publike izazivaju svima lako prepoznatljive Mr. Pharmacist i Theme From Sparta FC. Pre ove dve pesme, to jest nakon šeste ili sedme pesme, je bila neka neobjašnjiva pauza pa je ispalo da su ove dve bile bis. Sve u svemu nešto oko četrdeset minuta solidne svirke. Mark je bio u svom prepoznatljivom elementu. Nije bio previse ljut. Dosta se kretao po bini, "nameštao" zvuk gitaristi, pesmu Theme from Sparta FC je do pola pevao iz bekstejdža, nije bilo skoro nikakvog kontakta sa publikom sem što je ponekada pogledao na nas sa mešavinom čudjenja i dosade. Ako sam dobro čuo pomenuo je Echo and the Bunnymen, ali pojma nemam u kom kontekstu. Iznenadilo me je kako Elenor uživo izgleda mnogo mladja nego na fotografijama. Mi u prvim redovima smo često bili zaslepljeni reflektorima koji su iz negog razloga bili usmerivani na nas... (*** Zvanicna set lista kaže (ja stvarno nisam pohvatao sve pesme i pravi redosled) da je bend odsvirao: Chino Splashback / Wolf Kidult Man / Hot Cake / 50 Year Old Man / Funnel of Love / Cowboy George / Theme from Sparta FC / I've Been Duped / Bury / Fall Sound / Mr. Pharmacist***).

Obojeni Program na binu izlaze nešto malo posle 01:00h. Na bini su petorica, umesto devojke koja je pevala prateće vokale, sada je tu neki lik sa laptopom. Publika ih je sjajno primila, svi su znali tekstove, svi su pevali, svi su skakali. Obojeni Projram u izvanrednoj formi isporučuje jaku i samouverenu svirku. Bilo je sjajno! Svirali su Vi Ste Ljudi, Da li je to covek ili je masina, Dragon, Prijatelju kocnice ti ne rade bas sve, Dejvi, Let's go, Najbolji prijatelj, Obecaj mi molim te, Kosmos u tvom srcu, Kad se neko necem dobrom nada, Nebo, nebo plavo je, ABCD Avioni, Kad bi mozak...malo stao, sledila je obrada pesme grupe Boye Ja hoću te (ja neću hevi metal). Kebra je bio u odličnom, rekao bih predivnom raspoloženju i čak se dva puta obratio publici zaista probranim i lepim rečima.

I kraj. Festival se završio u 02:00h.

Na svu sreću, na stanici Vukov Spomenik sam slučajno sreo Živana Pujića iz Tomaševca koji je išao sa neke žurke, pa mi putovanje nazad u Kovačicu bar do Pančeva nije bilo toliko dosadno i naporno. U Kovačici sam bio nešto posle 05:00h. Bilo je sjajno!!!