Thursday, May 13, 2010

POZORIŠTE U KOVAČICI: Festival Maškove dni













Minulog vikenda smo u sklopu festivala Maškove dni pogledali dve gostujuće predstave.  Iz Padine Ženba - poznata i već kod nas izvođena drama Nikolaja Vasilieviča Gogolja, a iz Stare Pazove Keď vejú jarné výchre po tekstu jednog od najznačajnijih slovačkih pisaca u Vojvodini - Vladimira Hurbana Vladimirova.

Subota je bila rezervisana za Ženidbu u režiji Fedora Popova i u očekivanju dobre predstave sala Doma kulture je bila solidno popunjena. Padinski ansambl je - kao što je to kovačička publika već navikla - bio vrlo odbar. Komedija travestije i slapstick izvođenja je svima dobro leglo. Naročito se mogu pohvaliti solidni kostimi (kostimograf je bila Eva Taubert) i pristojna scenografija. Zaplet smo već svi znali - Ivan Kuzmič Potkolesin (tumači ga Jan Kolarik) je konačno odlučio da se ženi. Izabrao je Agafiju Tihonovnu (Zuzana Duboskova). Glavni provodadžja je Fomič Kočkarev (Zlatko Dubovský) ogorčen na Fjoklu Ivanovnu provodadžiku koja u njegovom slučajunije odradila najbolji posao... Ostali likovi koji dolaze da prose Agafiju su Ivan Pavlovič Praženica (Ján Mega), Nikanor Ivanovič (Pavel Strehovský) i Baltazar Baltazarovič Ževakin (Zlatko Šimák). Sve u svemu, iako smo istu predstavu već nedavno videli u izvođenju kovačičkog ansambla  - padinska predstava je bila sasvim solidna i bilo je zadovoljstvo videti nasmejanu kovačičku publiku ...

U nedelju su nas posetio ansambl iz Stare Pazove. Sala Doma kulture je bila prilično slabo popunjena, što je šteta jer je  predstava ovaj put bila mnogo ozbiljnija i profesionalnije urađena. Miroslav Benka je po tekstu Vladimira Hurbana Vladimirova režirao dramu Keď vejú jarné výchre o seoskom životu u devetnaestom veku, o sukobu starog i novog poretka, seoskog i gradskog, učmalog i dinamičnog, u suštini - tradicionalnog i modernog. Pazovsku predstavu je obeležila skoro-pa-perfektna izvedba ispraćena solidnom scenografijom i odličnim kostimima. Iako se cela predstava odvija u jednoj jedinoj prostoriji - seoskoj kući okruženoj šumom, kući oko koje uvek lebdi smrt - predstava nije gubila na intenzitetu i dinamici pa joj čak i malo duže trajanje nije zasmetalo.

Posle predstave sam se zamislio kako je to tužno što je ovaj festival vremenom spao na samo jedan vikend i na samo dve gostujuće predstave. Ne znam šta su tome razlozi, ali nadajmo se da će sledeće godine repertoar biti mnogo veći ...


FOTO na vrhu: www.slovackizavod.org.rs

0 Comments:

Post a Comment

<< Home