POZORIŠTE U KOVAČICI: Divadelný vavrín - I dan (Dom kulture Kovačica, 24. X. - 02. XI. 2014)
Prošle su samo
dve godine i svi još uvek pamtimo onu zaista slabo organizovanu smotru Divadelný
vavrín 2012 … Ali, posle samo dve godine evo Smotre ponovo u
Kovačici! Ovaj put je razlog za održavanje Smotre kod nas proslava
stogodišnjice pozorišta u Kovačici. Dakle, jasno je da je Kovačici data druga
šansa i da se ovaj put stvarno mora raditi bolje, ozbiljnije i promišljenije!
Zaista, što se u našem Domu kulture dosad otaljavalo - otaljavalo se, sada ima
da se radi, jer ne slavi se sto godina od prve slovačke pozorišne predstave u
Kovačici baš svaki dan ... Kada bi se šalili! Organizacija festivala je i sada
veoma slaba. Recimo za ovaj festival ste zvanično mogli doznati tek onda kada je
sastavljen program za proslavu Kovačičkog
oktobra, dok ste za repertoar i datume održavanja predstava morali čekati
do … par dana pre samog početka festivala. Naime, prvo je postavljen veliki bilbord
na prilazu centru mesta a onda je otvoren i Facebook event za festival. I,
ništa, to je to! Uzimajući sve to u obzir, zaista je pravo čudo što je na otvaranju
uopšte i bilo ljudi, jer postoje lokalni kafići koji ozbiljnije rade svoje
promotivne kampanje i akcije!
Smotra
pozorišnih ansambala vojvođanskih Slovaka Pozorišne lovorike na
jednom mestu, jednom godišnje, okuplja sve pozorišne ansamble koji te godine
pozorišnu predstavu i bude to uvek desetak-petnaestak više ili manje vrednih
radova iz većine vojvođanskih mesta u kojima žive Slovaci. Posle svake predstave
se otvara diskusija, prvo između žirija i ansambla, pa onda i između publike i
ansambla i žirija. Sve u svemu, sve je ovo zaista veoma lepo zamišljeno i ova
smotra je zapravo jedan od najbitnijih – nefolkornih - kulturnih dogadjaja koji
održavaju u životu ovo malo što je ostalo od kulturnog života u svim tim pomalo
devastiranim sredinama u kojima žive vojvođanski Slovaci.
Posle kratke uvodne ceremonije otvaranja (festival je zvanično otvorila predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji Ana Tomanova Makanova) na scenu izlazi kovačički ansambl sa predstavom Starý frfloš. O ovoj predstavi smo već pisali i nažalost nema se šta posebno dodati nakon drugog gledanja. Jedino što je malo izvadilo stvar - pored standardno odličnog Jana Žolnaja u u lozi Meneghetta - je i činjenica da je ovaj put i Pavel Breznik kao Todero imao jednu malu i veoma efektnu epizodicu (mislim na onaj momenat kada se Todero - u centru je scene i u prvom je planu - pita šta li rade Žanetta i Nivoleto, Brezniku tada licem prolaze zaista veoma upečatljive staračke facijalne ekspresije i starački manirizmi u govoru). Dakle, sve u svemo, kao što i rekoh onomad, ovo je jedna od onih predstava koje osim trivijalnog eskapizma ne nude previše, čak ni onim manje zahtevnim gledaocima. Ustvari, ona ga nudi ljudima kojima takve stvari ionako malo znače, da ih sutra pitaš za radnju ili likove ne bi umeli da se sete ni u najgrubljim crtama. A i da ne pričamo o činjenici da bi svi oni koji su se ove večeri tako slatko smejali ovoj predstavi najverovatnije potpuno odlepili kada bi čuli iznose koji su navodno trošeni samo za kostime za likove u predstavi ...
Ono što je bilo
posebno razočaravajuće je i jednočasovna diskusija koja je usledila nakon
predstave. Tu smo mogli da vidimo sastav žirija i mogli smo da saslušamo sve
što su članovi žirija imali da kažu o odgledanoj predstavi (sa sve pregledima
i analizom video zapisa) ... Bio sam tu lično veoma razočaran jer je
nastavljeno sa tom pogubnom blagoglagoljivošću koja se svodi na to da se beži
od svake negativne kritike i generalno svake negativnosti prema bilo čemu -
dakle, "Len pekne!" ("Govori samo lepe stvari!")
a o negativnim stvarima neka se ne diskutuje, ili neka se ostave za privatne
razgovore ... I onda se moraju pričati trivijalne stvari, jer koliko
lepog možeš da kažeš o predstavi koja je u biti zaista slaba? Veoma malo, i
onda moraš da improvizuješ i sve ode iz polja kritike prema toj nekoj
blagoglagoljivosti kojom kao želiš da podržiš nešto, pa makar se ono razvijalo
sa katastrofalnom sporošću i u nekim sasvim pogrešnim pravcima ... Članovi
žirija su stvarali utisak da je ovaj sasvim zadovoljan sa viđenim, sa stvarima
koje su zapravo daleko ispod proseka. Tu je žiri mogao da iskoristi lepu
priliku i zaista pomogne ne samo lični umetnički razvoj članova amaterskog ansambla,
nego bukvalno i razvoj cele jedne lokalne, kovačičke, pozorišne scene.
Jer uporedo sa
festivalom, postavljena je i prigodna fotodokumentarna izložba o stogodišnjici
pozorišta u Kovačici u kojoj možete pogledati desetine zaista predivnih
fotografija iz svakakvih perioda u razvoju lokalne pozorišne scene - od ranih
seosko-folklornih inscenacija sa početka minulog veka pa sve do mračnih
postmodernih eksperimenata osamdesetih. Dakle nigde se jasnije ne vidi
činjenica da Kovačica ima izuzetno bogatu i jaku pozorišnu tradiciju i da nije
svejedno kakve će se predstave postavljati na daske našeg doma kulture. Sve te
fotografije nas čine veoma ponosnim, ali nas i upozoravaju na to da je u
zadnjih desetak godina i previše toga bilo nedostojno kako ovih pozorišnih
dasaka tako i ove pozorišne publike i da je zadnje vreme da se u pozorišne
projekte ulazi mnogo ozbiljnije i promišljenije i sa mnogo više respekta prema
sopstvenoj tradiciji. Jer ako je iza ove scene punih sto godina razvoja i
iskustva, hajde da se više bavimo
stvarima koje nam više ne priliče!
Sve ovo - i još
dosta toga pride - je doprinelo izuzetno tužnom, depresivnom utisku koji je ova
predstava i celokupno iskustvo prve festivalske večeri ostavila na mene
...
1 Comments:
U poredjenju sa ovogodišnjim "svečanim" otvaranjem, ono otvaranje pozorišne smotre u Kovačici od pre dve godine deluje umalo kao otvaranje BITEF-a...
Post a Comment
<< Home