INTERVIEW: Testet ölt (31. 07. 2015)

Poslednjeg dana jula smo bili u prilici da posetimo Temerin i da u ovoj bačkoj varoši pogledamo nastup temerinskog benda Testet ölt. Ova grupa je sklopu promotivnih aktivnosti vezanih za njihov novi - drugi po redu - album Wellness nastupila u temerinskom klubu Flying Dutchman zajedno sa bendom Nastrom iz Kovačice. Pred nekih tridesetak ljudi, prvo je kovačički Nastrom odsvirao svoj repertoar - od oko pedeset minuta muzike - sastavljen od pesama sa oba EP izdanja: Valley of Decisions, Disappear in Smoke, Deepest Secret, Cornerghosts, Ruins and Ruins, Sign Out, Deliblato Soundstorm, Night Lust, Escape to Periphery i za sam kraj (obrada od Overdose-a) pesma Sold Me. 

Posle pauze od nekih pola sata nastupili su Testet ölt sa repertoarom sastavljenim od sledećih pesama: Space Trash, Radomir Konstantinović, Vertical Immighrations, Bosch and Bosch GBH, Slavoj, Folyo Híd, Nomad kalandor, Nothing Ever Ends i Biztos Alkony.

Susret sa gitaristom grupe Laslom smo osim za druženje iskoristili i za ovaj intervju, kojim smo pokušali da vam predstavimo sve aspekte stvaralaštva ovog veoma zanimljivog srpskog tj. vojvođanskog underground benda ...

Za početak, šta znači Testet ölt, bukvalno ali pre svega u odnosu na značenje koje ste vi hteli da ovo ime da vašem bendu, muzici ...

Testet ölt je igra reči sa dva suprotna značenja koja se dopunjavaju. Ime znači otelotvoruje se, realizuje se (nešto), a kao sintagma obe reči zajedno bukvalno znače obrnuto: „ubio je telo“ ili „uništio je telo“, u prošlom vremenu i bukvalno „telo“ - koja se praktično ne može uništiti jer je već beživotno, uništeno, telo: bez duše. Asocijacija na apsurdnost bitisanja u današnjim sistemima vrednosti u kome obitavaju zombiji, roboti i monstrumi, ljudi bez ljudskog lika i kojima je materijalna vrednost postao sam bog. Taj dualizam u imenu asocira na celokupnost, celovitost: realizacija i destrukcija, sunce i mesec, jin i jang ako želimo. I pošto se radi o dva značenja samim tim i interpretacija imena zavisi od tačke gledišta slušaoca. Otvorena je. Slušalac ima aktivnu ulogu u i interpretaciji imena benda, pa tako i u slušanju same muzike. Moramo se aktivirati, na što više nivoa - to je otprilike poruka imena Testet ölt. 

Delujete u tom nekom rock and roll domenu - psihodelični post rock, bučni art rock recimo - ali svirate instrumentalnu muziku, što znači da vaša publika nema tu udobnost da joj je olakšano shvatanje pesama kroz tekstove, kako ste odlučili da se posvetite toj vrsti muzičkog izraza? 

Klavijaturista sa kojim sam počeo da radim zajedno pre nekih 6-7 godina  i ja smo potekli iz različitih muzičkih priča ali su nam eksperimentalne forme i post-rock bile zajedničke tačke, pa smo odatle krenuli sa radom. A obe te forme su instrumentalne. 

Ko su članovi benda Testet ölt - ne samo imena nego u smislu koja su njihova ranija iskustva, u kojim bendovima su svirali pre Testet ölt i gde još sviraju sada? Ti si recimo nekad davno svirao u bendu Best Before a sada si i deo projekta Ex You ...

Akoš Cini je klavijaturista koji je svirao u nekim metal bendovima u Bečeju, Nenad Stupar, lokalna temerinska zvezda grajnda svira bubnjeve, a na bas gitari je Saša Bojić, ko je bio dugogodišnji član temerinskog alternativnog rok sastava Bambu ranije, a i on pliva u tim metal, progrock vodama kao i ostala dvojica. A ja sam svirao u nekoliko bendova od kraja devedestih do danas koji su u suštini sve tako klackali između (pank) roka i eksperimentalnijih, slobodnijih formi. Ta dva pola inače imaju jako puno zajedničkog, nasuprot onoga kako se čini na prvi pogled. Oba se formiraju oko pojmova slobode, otvorenosti, avangardnog nasleđa, progresivnosti i bunta, od estetskog do političkog, da napomenem i to pošto si naveo neke bendove u pitanju koji imaju veze sa mnom.

Na albumu Wellness ste obradili pesmu Shadowplay od Joy Division, koji su ostali bitniji (muzički i vanmuzički) uticaji na vaš zvuk i pristup muzici? 

Uticaji su razni, što može da bude dobro a može i da bude krajnje opasno i da ispadne loše, ako ne možeš ili ne znaš kontrolisati te krajnosti. Sa jedne strane to post-rock i post-punk nasleđe, engleska, američka i nemačka psihodelija šezdesetih i sedamdesetih, a sa druge strane te avangardne crte, experimentalnost i improvizacija u muzici i umetnosti. 

Iza vas su dva albuma između kojih su protekle tri godine, kako bi uporedio Wellness (2015) sa prethodnim izdanjem Testet ölt (2012)? U kom pravcu se band razvio u odnosu na početne ideje?

Mislim da je zvuk benda postao malo žešći zadnjih godina, naspram naše muzike na početku. A opet ljudi koji nas prate od početka, koji su uglavnom naši drugari i još nekoliko njih koji su čuli nas preko neta,  kažu da su pesme drugačije na Wellness-u od prvog albuma, ali se isto „čuje“ da smo to mi. Postoji neki naš šmek u zvuku koji se čuje, svejedno da li  sviramo obradu ili naše stvari, što je sasvim u redu po meni. Od psihodelije u zadnje vreme cela priča se kreće ka nekom art pank ili art rock pravcu, kako si i ti gore naveo, a to sam sad napomenuo jer su više ljudi u zadnjih nekoliko meseci definisali našu svirku kao i ti: art rock ili progresivni pank, nakon što su nas čuli uživo, što je isto u redu. Nama je sve u redu u suštini samo da uspemo realizovati naše ideje, ionako će se sve to manje-više ostati underground, nevezano od etikete.     

Iako ste iz Temerina, oba albuma ste snimali u Subotici ("Studio Balans", 2011. i "Studio 11", 2014.), kakva su vaša iskustva sa radom u studiju i kakvu ste saradnju  imali sa producientima-snimateljima?

Do sada je bilo sve u najboljem redu što se snimanja tiče. U suštini razmišljali smo o nekim novosadskim i subotičkim varijantama pa je na kraju ipak subotička ispala jeftinija. Finansijski su razlozi, naravno, kako to najčešće bude ...  A za ovaj drugi album što smo snimili prošle zime su uradjeni samo bubnjevi kod naših drugara u "Studio 11", a ostalo je snimljeno kod mene u mom skromnom „studiju“.

Zanimljivo je to što iako svirate instrumentalnu muziku, nazivi vaših pesama upućuju na to da iza pesme stoji nešto šire, neka drukčija inspiracija. Na primer  imate pesmu Slavoj koja referiše na slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka, ili pesmu Radomir Konstantinović (takođe filozof, autor dela Filozofija palanke, duhovni otac  tzv. druge Srbije) ... Kako prenosite tu vrstu (literarne, filozofske, konceptualne) inspiracije u zvuk tj. efektnu pesmu od 5 ili 10 minuta koja treba da natera ljude da to skontaju u zadimljenoj koncertnoj sali? Jer vaša muzika nimalo nije laka, spora ili kontemplativna, nego je baš energična ...

Muzika jeste energična uživo, a u isto vreme su pesme i duže od nekog proseka jer generalno svaka stvar je kratka priča po sebi koja ima svoju narativnu nit. Nazivi pesama su asocijativni i simbolični. Tražimo neke nazive koji su dovoljno široki da mogu da pokriju jednu celokupnu priču koja se priča svirajući u 5-6 ili 10 minuta. Naslovi praktično imaju funkciju da teraju tu interepretaciju u neki kolosek kod slušaoca da bi olakšali proces razumevanja, davanja nekog smisla u toku slušanja. Tako pričamo i o radomirima i slavojima, a u isto vreme i o rekama, i mostovima i zvezdama i nomadima i univerzumu i trešu i tako dalje i tako bliže. Fokusiramo na obe strane priče, to ja ta težnja ka celovitosti, dualizam, 2 u 1. Na šta u suštini asocira i ime benda o čemu smo ranije pričali. A književna su nam inspiracija Bela Hamvaš i Miki Maus, a filozofska Isus Hrist, Karl Marks, Kim Džong Un i Kim Kardašijan. A konceptulne inspiracije su nam Viktor Orban i Aleksandar Vučić. 

Zanimljivo je da ste album Wellness izdali i na CD-u (omot je radila Ana Rodić). Kako vam se čini ova priča sa potpunim preseljenjem izdavaštva na internet tj. odumiranjem i nestankom fizičkih albuma, kao i ova praksa bendova da (najčešće samo forme radi) izdaju svoje albume na vinilu ili čak kaseti? 

Pre desetak godina su bile intenzivne, žustre polemike po svakakvim platformama kako će sad nestati fizički medij i sve će internet da proguta i svi ćemo lebdeti u nekoj virtualnoj stvarnosti. To se u neku ruku i događa, ali nije sve crno-belo ni u ovoj priči. Jeste da su ogromne razlike nastale u izdavaštvu naspram recimo devedesetih, ali nekako ne verujem u to da će fizička izdanja ikada nestati. I ja sam kolekcionar vinila na primer, i skoro sam uzeo jedan odlični kasetni dek, što je nekome srednji vek, a meni je uživancija gledati i uživati na kraju krajeva i u umetnosti omota ploča, diskova i kaseta dok ih slušam. To daje jednu dodatnu dimenziju fizičkom izdanju što digitalni nikada neće posedovati. A o samom zvuku fizičkog medija nismo ni pričali... Evo da ne odem tako daleko , uskoro će drugi album benda Ex You izaći i onlajn i na kaseti, što je meni odlično. Skoro sam gledao neki dokumentarac kako Thurston Moore i Mats Gustafsson u nekom podrumu jedne prodavnice ploča u Švedskoj biraju, traže, zezaju se oko nagomilanih kutija punih ploča i singlica, i Thurston Moore priča kako po njemu cela ta digitalna revolucija u smislu izdavaštva ubija suštinu muzike, kako  je sve to aritmetika i matematika, a sam život, pa samim tim i muzika je nešto sasvim drugo. Sva ta muzika što na koncertima uživo doživljavamo malo veze imaju sa tim perfektim digitalnim izdanjima koje slušamo. I mislim da je u pravu. To nije nikakava hipsterizacija stvari kako bi to današnji mladi rekli. Jednostvano imamo dve forme, digitalnu koja je brža, dostupnija, lakša, jasnija, čistija, itd., a ploča, cd i kaseta su neke skroz druge dimenzije koje imaju svoje čari. I nikako ih ne treba staviti u hierarhijski odnos. Jer očigledno jedan medij ima neke osobine koja drugi nema, a drugi ima neke dobre strane koja ovaj prvi nikada neće posedovati. Samim tim danas mislim da se može slobodno konstatovati da su obe forme važne, pa dok bude interneta i bendkepova i saundklaudova biće i vinila i diskova i kaseta, na svu sreću svih nas koji volimo muziku. A naravno opet, nisam vidovit, možda nisam u pravu, videćemo, ali nadam se da će ostati i fizička i digitalna forma tu gde jesu još neko duže vreme.

Vidim da ste dosta svirali i u Mađarskoj, pa kako bi uporedio sve aspekte nastupanja uživo kod nas sa onima u Mađarskoj - od organizacije koncerata-festivala do publike koja dolazi da pogleda bendove ...

Te svirke po Mađarskoj je sasvim identična priča kao i u Srbiji, barem što se našeg benda tiče. U Mađarskoj se najčešće svira u malim klubovima većih gradova kao što su Pešta, Segedin ili Debrecen. Na sva ta mesta gde sviramo su uglavnom organizatori naši drugari i poznanici. Publika je uglavnom ista kao i ovde, malobrojna i drugarska. I sve nam se više čini da što su nam manja mesta za nastup to su bolje svirke generalno. I dobro je da je tako. Primera radi sad smo skoro bili na nekom festivalu u Budimpešti koji je trajao dva dana, mi smo svirali u petak, i bukvalno nije bilo nikog. Bilo je nekoliko dobrih bendova i nije bilo publike uopšte. Bili su samo naši drugari u publici na našoj svirci, pa je žurka pre i posle koncerta bila odlična naravno, ali eto, festival je bio kompletni očaj. A sutradan smo se vratili i imali svirku u "Studio 11", na malom mestu okruženi odličnim ljudima, i bilo je fenomenalno. I to je i suština priče. 

Trenutno poromovišete novi album, pa kada i gde možemo pogledati Testet ölt uživo, ima li koncerata koje sada možeš najaviti?

Sviraćemo sad u avgustu na jednom malom i simpatičnom festivalu ovde u Vojvodini u mestu Orom, a za jesen imamo neke planove, ali nije još ništa konkretno. 

FOTKE BY:

1 i 4 : Testet ölt 

2 i 3 : Janko Takač

5, 6, 7 i 8 : Black Syrup