KONCERT: Stonerizer Festival (Rtanj, 26. i 27, 06. 2015)

Sećate li se škola u prirodi? Oni koji su kao osnovci bili u nekoj od njih, znaju na šta mislim. Za one malo mlađe, škole u prirodi su bile veoma popularne u vreme realnog socijalizma u bivšoj SFRJ. Bila je to neka vrsta jeftinih hostela/hotela/odmarališta (tačnije "Pionirskih domova") specijalno pravljenih za boravak mlađih učenika osnovnih škola (I-IV razred, dakle pioniri). Sećam se da smo mi iz naše osnovne škole išli tri puta u škole u prirodi i to na Palić, Čardak (Deliblatska peščara) i na Letenku (Fruška gora). Boravili bismo tamo desetak dana, imali smo nešto malo nastave i ostalih vaspitno-obrazovnih aktivnosti dobrano začinjenih društveno-političkim vaspitanjem (svako jutro i svako veče dizanje i spuštanje zastave, pevanje himne i sl.) dok je ostatak vremena prolazio u slobodnim aktivnostima, rekreaciji i razonodi. Umelo je da bude zabavno (po pravilu su u tim školama u prirodi u istim terminima boravila deca iz par drugih škola pa bi bilo puno novih drugarstava) ali i dosadno, jer bi recimo ponekad ceo dan proveli u autobusu obilazeći svakakve spomenike, mauzoleje i muzeje posvećene herojima NOB-a, posleratne obnove i izgradnje ili socijalističkog samoupravljanja, pritom slušajući beskrajne pesme, poeme, razne nadahnute recitacije i umetničke izvedbe (koje su dan-dva pre toga oni manje srećni drugari iz recitatorske sekcije morali naučiti i uvežbati) u čast dotičnih heroja, čija imena bismo zaboravljali odmah po povratku u autobus. Mada ja evo nisam zaboravio Radinku Vitasović - Lepinjicu, sremsku partizanku ... Mada, ja sam bio štreber. Posle propasti socijalizma i raspada SFRJ, mnoga od tih odmarališta nisu našla svoju novu svrhu i ostavljena su da propadnu. 

Elem u jednom od tih propalih odmarališta tj. pionirskih domova se održava i PULJP Stonerizer Festival. Ovaj festival - nekad bio HC/punk rock danas stoner/doom metal - ove godine održan je trinaesti put po redu. Smešten je u Pionirski dom na poznatoj planini Rtanj kod mesta Boljevac, u jugoistočnoj Srbiji, nedaleko od Zaječara. Zbog navedene lokacije festivala i pripadajućeg mu kampa, - posle nekih 4 sata putovanja (ako recimo idete opuštenom vožnjom kolima iz Beograda) - prvo što se da primetiti je predivna priroda, zadivljujući predeli svuda okolo i fantastičan vazduh pun kiseonika. Preporučujem vam da za najbolji efekat izađete iz kola kod Čestobrodice i uverite se sami kolika je to promena, naročito za nas Vojvođane navikle na težak ravničarski vazduh i depresivnu niziju. Dakle, kod ovog festivala, kao i kod Exita ne primer, lokacij ačini dobar deo užitka ... Ove godine smo na festival išli samo dvojica (ja i Stevan, to jest bend Nastrom) ali smo nakon svirke shvatili da su na festivalu još dvojica Kovačičana koji su doputovali u sopstvenoj režiji, što je bilo zaista prelepo videti. Osim toga, festival se uprkos lošijem vremenu nego prošle godine, mogao pohvaliti i boljom posećenošću. Osim toga, sve je bilo isto kao i u minuloj inkarnaciji - besplatni koncerti, cene pića male (100 din za pivo, 100 dinara za poveći vegetarijanski sendvič), pristojan smeštaj u kampu ili u prostorijama Doma pionira, WC, kuvana hrana za vegane (poslepodnevni ručak u čijoj su pripremi učestvovali svi koji su hteli da pomognu, pravi DIY), šetnja do vrha planine Rtanj ... Dakle iako ovo više nije punk festival, ama baš sve je bilo u toj nekoj anarchopunk DIY etikeciji ... Što je imalo i svoje mane, ali samo za nas starije koji smo skloniji da zakeramo.

Kada smo sigli na festival, bilo je oko 19h što je značilo da od tonske probe najverovatnije nema ništa, što se posle pokazalo kao tačno iako nam je kašnjenje grupe Propoved (Beograđni, zapravo od svih bendova najbliži Rtnju) ulila nadu da možda možemo da uglavimo i nama prekopotrebnu tonsku probu. Ali oko 8 je beogradska trojka ipak stigla i - iako smo mi već krenuli sa postavljanjem svojih pedala - krenula sa probom i odmah i svirkom. Radeći pod uticajem grupa kao što su Candlemass, Amebix, Venom, Discharge, Cathedral (stari), Saint Vitus ili Black Sabbath, Propoved su doom metal bend koji čine Škoms na gitari i vokalu, Mlađo na basu i Nemac na bubnjevima. Izdaju za Odmetnik records i iza sebe imaju dva izdanja: Avetinje sumrakom plešu (demo s probe, 2011) i Onaj koji niko jeste (demo EP, 2012). Od tematike najviše ih zanimaju satanizam, horor, vešticarenje, bogumili i jereticki kultovi, anarhisticki utopizam, subverzije, vradžbine, (slovenska) mitologija, balkanski folklor, vlaška magija, teorije zavere, svakodnevne frustracije i alkohol. Na Rtnju su svirali najviše pesme sa druge demo kasete - Bastioni moći, Zlidnji, Iza maske milosti, Svetlost Crkve Prokletih, ... Sve u svemu nije ovo loše, mada se dalo primetiti da su momci bili nezadovoljni svojim nastupom. Prateći koncert grupe Propoved sam iz bekstejdža (iza same scene) pogledao ostvarenje Gorana Paskaljevića Legenda o Lapotu koje je išlo na platnu ispred kojeg je nastupala grupa. Sedeo sam tako sam u bekstejdžu i gledao zapanjen koliko je dobar ovaj dokumentarac. Mislim da se pre svega radi o etnološkom filmu, ali čoveče. ovo je toliko mračno da predstavlja čisti horor ...  Pogledajte obavezno! 

O koncertu kovačičkog projekta Nastrom ne bi da trošim reči pošto i sam tu sviram, zato ostavimo to nekom drugom, objektivnijem (nadajmo se samo da ovo neće biti jedini izveštaj sa Stonerizera, kao što je bio od prošle godine). Mada mislim da je (uprkos prilično-nedopustivo brojnim problemima sa zvukom) najbolji aspekt našeg nastupa bio taj što smo ponudili neku (old school industrial) raznolikost u prilično monolitnoj (crusty doom/stoner/sludge metal) ponudi ove večeri.  

Rumunski blackened doom sludge trio VVVLV nisam ispratio detaljno jer sam bio zauzet rasklapanjem i pakovanjem opreme u kola posle našeg nastupa. Ipak može se reći da  su momci bili veoma zanimljivi jer su predstavljali perfektan spoj svega što sam ovaj festival predstavlja - old school doom metalac na gitari i po jedan crust punker na bubnjevima i na vokalu. Dakle, u jednom mrak, buka i bes. Nažalost malo se podataka o ovom bendu iz Temišvara/Kluža može naći na internetu a ja nisam bio komunikativan u tom smislu da se na samom festivalu raspitujem u vezi detalja o bendu, mislivši da (pobogu, kako da ne) mogu sve ionako da nađem online ... Ono što nam je svima upalo u oko je veoma živahan crusty punk stil pevača ove grupe, koji je imao veoma jak vrišteći vokal i koji je dobar deo koncerta proveo u skakanju i divljanju na i ispred bine. Veoma neposredan momak! 

Stari znanci Void Forger su iz Bukurešta (dakle drugi od četiri benda/projekta iz prijateljske nam Rumunije na ovogodišnjem Stonerizeru). Ova trojka koju čine pevač i gitarista Bogdan, basista Aurash i bubnjar Dávid - svira sludge, crust and death/doom metal. Rade pod uticajem bendova poput Saint Vitus, winter, Hellshock, Autopsy ili Noothgrush a od tematike za svoje pesme ih zanimaju distopijske teme i društvena pitanja. Na Stonerizeru su bili i prošle godine i moji utisci se od tada nisu mnogo promenili, samo što su ove godine smanjili crust punk elemente i fokusrali se sasvim na doom i sludge zvuk. Možda im je i zato ove godine nastup bio malo mirniji i svedeniji nego prošle kada je i na i ispred bine bilo veoma živo ...

Pred sam kraj prve večeri, nešto pre tri sata posle ponoći (da, satnica je bila potpuno poremećena, imao sam utisak da nekim bendovima duže traje nameštanje opreme i proba od samog nastupa, što je totalno ubijalo dinamiku festivala, naročito za nas koji smo tog dana u 7-8 ujutru bili na poslu) uvidela se činjenica da je poslednji bend ove prve večeri festivala - Obisidian Sea - bio tehnički najprofesionalniji i da je nekako uspeo da konačno bude taj koji će imati zaista odličan zvuk na bini.

Dakle doom metal trojka iz Bugarske (Sofija) je odsvirala nekih sat vremena svoje verzije old school doom metala koji (videlo se to sa kilometra) nije imao baš nikakve veze sa HC/punk/crusty senzibilitetom ostalih bendova i samog festivala. Obisidian Sea rade pod uticajem bendova poput Black Sabbath i Saint Vitus a zanimaju ih i psihodelični rock bendovi, horor filmovi, mitologija i filozofija. I videlo se to kako po stilu muzike tako i po samoj muzici  i nastupu. Iza sebe imaju dva albuma za Solitude Productions -  Between Two Deserts i Dreams, Illusions, Obsessions. Inače ja bih mogao da se zakunem da su gitarista i pevač Anton, bubnjar Bozhidar i basista Ivaylo braća, neverovatno je koliko liče jedan na drugog.  Ipak, negde pred kraj njihovog nastupa nisam više mogao da izdržim i odoh na spavanje ...

Sutradan je oko podneva Stevan otišao na osvajanje planine Rtanj (penjanje koje traje oko 2,5 sata) dok sam je ostao u rtanjskom Domu pionira da gledam dnevni program festivala, uživam u suncu (posle kišnog i sumornog petka) i pijem fantastično Zaječarsko pivo. Prvo je nastupio gitarista Viktor koji je na Rtanj doputovao iz neke od onih nordijskih država i koji je zabavio publiku polusatnim nastupom na akustičnoj gitari. Pevao je pesme nalik Bobu Dilanu a umeo je da zaliči i na Džonija Štulića. Pošto je pevao pesme na svom maternjem jeziku pojma nemam o čemu je pevao ali pošto je u jednom momentu zapevao i Internacionalu, računam da su tekstovi bili angažovani ... Lepa ali i neobavezna i opuštena svirka. Posle ovoga sam otišao da prošetam, napravim par fotografija i da pojedem nešto ... Ustvari išao sam da pojedem neko meso, jer se u kampu upravo kuvao neki veganski ručak a ja tu bezmesnu hranu mogu da jedem samo kao prilog ali ne i kao glavno jelo. Plus, svež planinski vazduh i česta šetnja rade čuda za apetit! Još jedan od razloga zašto sam otišao van kampa je i taj što tamo nisam imao signal na mobilnom telefonu (kad je bilo signala bio je veoma slab) pa sam povremeno odlazio malo bliže naselju gde je bio malo jači signal, pa rekoh da znate sledeće godine kako je sa time). 

Oko dva popodne je bilo vreme za rumunski one man projekat QUADRASTAR. Radi se o mlađanom momku-tinejdžeru koji svira ritualistic drone-rock. Dakle sam je sa svojom električnom gitarom i procesorima uz pomoć kojih na bini svirajući jednostavne rifove pravi svakakve meditativne i refleksivne zvukove kao podlogu za semplove koje pušta sa lap top kompjutera. Ovo je takođe bila veoma opuštena svirka koja se mogla slušati bez gledanja na binu, ispijajući pivo i/ili ležeći negde i u hladu. Posle depresivnog petka, subota je bila sunčana i na momente baš topla. Onda sam shvatio da su semplovi koje momak koristi zapravo jedan jedini sempl, neki govor, sa nekog predavanja, neka naučno-popularna tematika, pa sam se fokusirao na to i prošlo mi je vreme nekako ... Ako vas zanima, ovaj momaj ima iza sebe jedan album pod nazivom Lightkeepers' Creed/In the Veins of Cherubim.

Poslednji nastup koji sam ispratio je projekat GYPSY WIZARD PROPHECY. Bilo je to posle tri popodne i radi se o nekom meni nepoznatom pesniku koji recituje/peva svoju poeziju preko slobodne gitarske improvizacije koju svira Saša Radivojević iz grupe Hazarder. Na momente je ovo uspevalo više - na momente je uspevalo manje, ali sve u svemu nije bilo tako loše. Zapravo, mislio sam da će ovo imati neke veze sa meni veoma zanimljivim psychodelic rock projektom Gypsy Wizard and The Prophets of Doom - koji su zvučili kao da The Doors sviraju obrade od Black Sabbath, recimo - ali ovo nije imalo baš ništa sa time ...  

Nažalost, oko pola pet je bilo vreme da se ide kući i nisam uspeo da se posvetim još jednom bendu koji je upravo izašao na bini - black metal country folk sludge drone projekat AWWO. Zahvaljujući lepšem vremenu, kući smo stigli relativno brzo ali zapravo taman da se legne na spavanje. Kada sam se jutros probudio palo mi je na pamet kako ne verujem da bi uspeo da u memoriju svoje glave smestim još celo jedno veče koncerata ... Zaista je previše utisaka za običnog smrtnika tih 48 sati festivala! Činjenica je da od nedavno postoji holadnski festival perfektnog naziva - Best Kept Secret. E, ja zaista ne mogu naći bolje reči da opišem PULJP STONERIZER ako ne bi upotrebio baš taj naziv -  Stonerizer na Rtnju jeste najbolje čuvana tajna srpske underground scene trenutno! Ako vas imalo zanima muzika - muzika generalno - ne biste smeli da ga propustite ako ikada budete u prilici da ga posetite! Do neke sledeće godine i do nekog novog Stonerizera ... Vidimo se na Rtnju!