Sedam dana

I sedam dana sam, i gore i dole
potraži me
i sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me …

Subota

Nedavno sam otkrio crtanu seriju Family Guy. Sjajna je! Ne mogu da verujem da postoji skoro deset godina a da je ja tek sada gledam. Verovatno zato što sam mislio da se radi samo o kopiji Simpsona. Pa donekle to i jeste tako, ali je Family Guy mnogo radikalniji, brutalniji i uopšte nije namenjen široj publici, naročito ne deci. Potpuno je PC nekorektan, često prelazi u komediju apsurda i besmislica, besramno krade koncepte iz drugih ctraća, ali zato u svakoj epizodi ima bar nekoliko scena koje me obaraju na pod. Porodičnog čoveka možemo uporediti i sa serijom South Park, ali je vizuelno Family Guy ipak serija sa većim budžetom. Na žalost, kao ni Simpsone, ni Family Guy nijedna od domaćih televizija ne prenosi.

Nedelja

Pogledao sam film Gonzo: The Life and Work of Dr. Hunter S. Thompson. Veliki sam fan Hantera Tompsona. Naravno, upoznao sam ga tek kasnih devedesetih, preko filma Paranoja u Las Vegasu. Nedavno je u srpskom prevodu izašla njegova knjiga Dnevnici Ruma, pročitao sam je za jedno veče i bila mi je divan šlagvort za gledanje ovog sjajnog dokumentarca o životu i radu jednog od najznačajnijih američkih pisaca i novinara XX veka. Film pokriva celokupnu Tompsonovu karijeru, od senzacionalističkog pisanja o Anđelima Pakla, preko narkomanskih ekskurzija u Kentaki i Las Vegas, pa do izveštavanja predizborne kampanje Makgavern protiv Niksona 1972. Najtužnije što saznajemo u filmu je to da je Tompsonova efektivna karijera trajala tek nekih desetak godina, tj. sve dok nije postao previše poznat da bi bio novinar i izveštavao a previše razbijen od pića i droge da bi se posvetio pisanju knjiga.

Ponedeljak

Podstaknut gledanjem filma Inglorious Bastards, razmišljao sam da bi srpski producenti morali da se pozabave nasleđem jugoslovenskih ratnih filmova. Snimiti konacno srpski ratni film sa manje idologije i melodrame a sa više akcije i napetosti. Rimejkovati makar. Takodje, gde su filmovi o exYU kriminalcima koji su onomad svi radili za Službu, gde su filmovi o likvidacijama srpsko hrvatske emigracije, gde su filmovi o internacionalnoj saradnji kriminalaca tokom jugoslovenskih ratova devedesetih, gde je film o … ustvari malo me je sada i strah od svih tih filmova. PS I šta se to bre dešava sa filmovima Šišanje i Srpski Film ?! Development hell?!

Utorak

Otkrio sam Stivena Rajta. To jest, nisam ga otkrio, znao sam za čoveka, ali pojma nisam imao da se bavi i stand up komedijom. Stvivena svi znamo kao glumca iz prvog segmenta filma Džima Džarmuša Coffe and Cigarettes (u sceni je sa Robertom Benjinijem). A glumio je i u Desperately Seeking Susan. Ipak, njegova glavna karijera je stand up komedija. Otkrio ga je Dejvid Leterman 1982. Njegov prvi album komedije je I Have A Pony iz 1985. Rajtov žanr je nadrealistička komedija opservacije. Skoro sav njegov materijal je sastavljen od tzv. one-line šala. Vec nakon par dana slusanja i gledanja (objavio je i par HBO specijala) Rajt postaje moj omiljeni stand up komicar. Nekako se najvise i najlakse identifikujem sa ovim covekom...

Sreda

The Cure treba sledece godine da izdaju remasterizovano reizdanje albuma Disitegration i to kao trostruki CD. Posle par meseci bez vesti na tom frontu svima nam je laknulo. Ipak, pomalo sam tužan što moj omiljeni bend počinje da živi i radi kroz reizdanja i izdanja starih a neobjavljenih snimaka (u planu je BBC sessions CD). Ko mi je kriv što ne pratim ove nove i mlađe umetnike. Moj poslednji prijatelj je umro krajem prošloga veka ...

Cetvrtak

Čitam knjigu Studija Strave Dejana Ognjanovića. Za ozbiljnije fanove horora obavezno štivo, je za sada prva i jedina ozbiljna studija ovog žanra na srpskom i od srpskog pisca. Horor, kaže recenzija, u srpskoj sredini do sada nije bio predmet ozbiljnog proučavanja. Na žalost, bojim se da će za mnoge fanove strave i užasa, to jest za onaj veći deo horor publike, ova knjiga biti i previse ozbiljno štivo – ipak ga je pisao jedan magistar - treba se izboriti i sa temeljnim pojmovima u književnosti, krenuti od Poa, pa pesaciti preko Birsa i Lavkrafta da bi stigli do Krejvena i konačno procitali nesto o našm Kadijeviću. Ipak, ne mogu dovoljno da je nahvalim, ova zbirka eseja je naučnički prilicno obuhvatna i istraživački dosta temeljna. Ja sam na nju naisao u lokalnoj biblioteci, sto je prilicno zanimljiv podatak. Meni bar...

Petak

Otkrio sam Danijela Džonstona. I to preko Karen O, pevačice grupe Yeah Yeah Yeahs. Predivna Karen je snimila saundtrek (OST) za film Where the Wild Things Are na kome je obradila jednu od Džonstonovih pesama. Ovaj muzičar je rodom iz Kalifornije ali se, posle odrastanja u Virdžiniji, skrasio u Teksasu. Muzikom je počeo da se bavi 1982. tako što je svoje pesme, na kojima peva i svira klavijature, snimao na običnom kasetofonu. Kasete je delio prijateljima, izdavao ih sam ili za male izdavace. Krajem osamdesetih ga otkriva i promoviše Kurt Kobejn iz grupe Nirvana, ali je u to vreme Džonston bio u ludnici. Ipak vremenom se dovoljno oporavlja da bi ušao u pravi muzički studio i svoju muziku izdao za pravog izdavača. Njegova muzika je nazivana autsajderskom, ekscentricnom (outsiderart) ali njegove pesme su veoma iskrene, emotivne i "hvataju" na prvo slušanje. Jednu od njegovih pesama (King Kong) je obradio veliki Tom Vejts!

Eto, tako izgleda mojih sedam dana ...