Public Image Ltd u Beogradu (13. 06. 2013)

Još onomad kada su Sex Pistols u sklopu neke od svojih reunion turneja posetili Exit festival govorio sam da je lepo to što su se okupili pioniri punka, ali da je to pomalo promašeno jer je tada ipak bilo pravo vreme za ponovno okupljanje grupe Public Image Ltd. Ako se secate, tada tzv. post punk revival bio na vrhuncu popularnosti i Johnny Rotten bi mnogo bolje prošao da se pojavio kao John Lydon.

No pored želje za ponovnim okupljanjem dragog nam benda, PIL su jedna od onih grupa koja se nece okupiti iz nostalgičnih razloga i radi cash-in prežvakavanja starih i proverenih hitova. Uredno su objavili novi (sasvim pristojno ocenjen) album This is PIL i krenuli na veliku seriju živih nastupa u sklopu koje su Srbiju posetili vec drugi put (prošle godine smo ih videli na Belgrade Calling festivalu).

Svirka je počela oko 9:30. Znao sam da ce ovo biti dobar koncert kada je bend svoj nastup počeo sa pesmom Albatross sa albuma Metal Box. Neko ce reci da su je odsvirali samo da bi se zagrejali, ja bih rekao da su ovu pesmu odabrali jer su hteli da stave akcenat na širok spektar onoga što čini muzički ukus Johna Lydona - od eksperimentalnog post punk dub albuma Metal Box i Flowers of Romance preko alternativnog rock zvuka na pesmama Warrior i Disappointed pa sve do dance i elektro provoda na pesmi Open Up. I kao da podvlači ovo što sam rekao, vec druga pesma na koncertu je sa novog albuma - genijalna Deeper Water. Iako traje šest minuta, ova pesma ima sva obeležja radio-friendly hita i zaista odlična zvuči uživo. I što je najlepše pokazuje nam da su PIL kao bend veoma sigurni u sebe i svoj novi materijal, jasno je da ne zavise previše od upotrebe starih hitova da bi razgalili publiku.

 

"This is a historic event. And Im a Cunt."

Bašta SKC-a je inače bila sasvim lepo popunjena a publika je bila veoma mešovita - od tinejdžera koji nisu bili na svetu kada se PIL onomad raspao (1992) pa sve do onih koji su Lydonovi vršnjaci. Oduševila me je činjenica da nije bilo previše onih tradicionalnih pankera koji bi na svirku došli u Sex Pistols majicama i zapičinjali šutku na svaki malo brži ritam. Mogao sam sasvim lepo da stojim u trecem redu ispred bine a da me niko ne udari, šutne ili gurne.  Iako sam danima strahovao od nevremena koje bi moglo da naškodi uživanju na koncertu - vreme je bilo predivno a veče u bašti SKC-a veoma prijatno.

Na sceni su pored Johna Lydona, Lu Edmonds (gitarista), Bruce Smith (bubnjar) i Scott Firth (basista i programer).

Pored nesumnjivo harizmatičnog Lydona, zvuk grupe PIL u potpunosti leži na mocnim, gotovo militantnim, ritmovima Brusa Smita. Kada se dodaju mnoge matrice (koje je programirao basista Skot Firt) uz njegovo sviranje se može igrati do besvesti - bilo da svira post punk, dub ili house elektroniku.

Lu Edmonds je pre svega eksperimentator pa tek onda gitarista. Veoma je često menjao instrumente a iz svakog je izvlačio najuvrnutije zvukove. Pored nekih fizičkih sličnosti, Lu Edmonds je veoma sličan Vorenu Elisu i po ulozi u bendu - rekao bih da je Lu Edmonds Johnu Lydonu ono što je Warren Ellis Nicku Caveu - u jedinstvenim eksplozijama zvuka donosi i energiju i melodiju, i haos i poredak, i buku i harmoniju.

Miks starog (a relevantnog) i novog (još relativno nepoznatog) se nastavlja kroz pesme Memories i Reggie Song. No prvi pravi vrhunac koncerta je došao sa pesmama Disappointed i Warrior - ono najbolje od alternativnog rock zvuka osamdesetih, prevedeno je u 2013 sa neverovatnom lakocom.

 

"Will You Be My Friend?"

Bend se vraca na stare stvari pesmom Flowers Of Romance ali nam ekspresno  nakon nje svira i pesmu One Drop (prvi singl sa novog albuma) koju - sudeci po reakcijama i pevanju - beogradska publika možda i najbolje zna. Za sam kraj sledi set pesama koje bi smo mogli nazvati all killer-no filler: Swan Lake, This Is Not A Love Song i Public Image.

 

"Its a pleasure to play for you!"

Na Public Image sam primetio da basista nije odsvirao tu prepoznatljivu bas liniju onako kako je odsvirana u originalu i samim tim ova (meni veoma draga) pesma nije imala taj efekat na mene. Osim toga, Scott Firth (koji nema takoreci nikakav pedigre u ovoj vrsti muzike) se pokazao kao solidan basista koji se veoma dobro snalazio sa svim vrstama PIL muzike, kao i sa pevanjem i sa programiranjem (pred sobom je celo vreme imao veoma simpatičan apple-PIL laptop).

 

"Will you sing along with me?"

Na bis se bend vratio pesmom sa novog albuma Out Of The Woods pa je onda prešao na neizbežnu Rise a koncert je završen pesmom Open Up (jedina ne-PIL pesma jer su je snimli John Lydon i Leftfield).

Koncert se završio u 23:15. Krenuo sam napolje u reci ljudi koji su svi do jednog delili samo najpozitivnije utiske. I ja sam neizmerno uživao u ovoj svirci, bio je ovo zaista sjajan koncert. Radovacu se svakom ponovnom dolasku PIL-a u Srbiju.

 

Da mi je bar jednom mesečno ovakvih dešavanja, bio bih zadovoljan. No, evo, za mesec dana gorepomenuti Nick Cave and The Band Seeds nastupaju na Exitu ... Vidmo se tamo!