Exit festival, Novi Sad, 14. 07. 2013.

Dakle, još jedna godina, još jedno leto, još jedan Exit festival ...

Vidi se da ovaj festival živi punim plucima, ogromna masa posetilaca je došla na tvrdjavu ove godine. Ali, nažalost, bilo je i previše mladih i bezobraznih ljudi koji nikako da dobiju predstavu o tome kako nisu sami na ovom svetu i kako osim njih još neko treba da uživa na festivalu.

Elem, posetio sam poslednji dan festivala (nedelja, 14. 07. 2013) i dobro sam se proveo!


VELIKI PREZIR

Tačno u 20:00 na Main stage izlazi kultni Veliki prezir. Na Petrovaradinskoj tvrdjavi su nastupali vec nekloliko puta a ovogodišnji koncert su počeli pesmom Neobična sumnja. Bend trenutno radi u sledecoj postavi: Boris Mladenović (Jarboli, bio mu je rodjendan na dan koncerta!), Robert Radić (Love Hunters), Robert Telčer (Boye) i naravno - glavni lik u grupi - Vladimir Kolarić. Iako je bilo par meni nepoznatih pesama koje su najverovatnije sa novog EP-ja Svetlost i dim, koji se pojavio ove godine, Veliki prezir su svoj nastup ispunili onim poznatijim pesmama: Moram da znam, Danima, Gubi me sudbina, No no, Ne znam, Promene, Pomozi sebi i, za kraj, Dobro je. Kolaric nije komunicirao sa publikom ali je generalno raspoloženje bilo baš dobro, šteta što je u to vreme publika tek dolazila na tvrdjavu. Cinjenica da su VP završili svirku u pet do 9 i bez bisa, ulila mi je nadu da ce se satnica festivala poštovati i da cu uspeti da posetim sve što sam planirao.












BLOC PARTY

Ova grupa me je oduševila kada se pojavila u okviru one lavine post-punk revival bendova, ali me je na kraju prošle godine njihov četvrti album (Four) ostavio prilično hladnim pa sam pomalo zaboravio na njih. Nastup su počeli prilično nežnom pesmom So Here We Are ali se vec sa prvim taktovima furiozne Hunting for Witches atmosfera zagrejala do usijanja. Pevač i gitarista Kele Okereke je sada bez onih prepoznatljivih kratkih dredova ali je i dalje upečatljiva pojava na bini. Iako prostor ispred Main-a nije bio krcat, oko mene su bili mladi ljudi koji su uglavnom znali tekstove i pesme. Bend nije puno rizikovao i redjali su se sve sami hitovi - Positive Tension, Team A, Octopus, Waiting for the 7.18, Song for Clay, Banquet, One More Chance, Ratchet, This Modern Love, Flux - dakle, sve pevljivo i energično - veoma efektno za jednosatni festivalski nastup. Taman da ih se još više uželimo! Osam godina je prošlo od njihovog debi-albuma i sudeci po oduševljenoj publici, vreme je da nas Bloc Party posete u okviru neke od svojih narednih turneja (mada evo čitam da idu na indefinite hiatus nakon ovih letnjih festivalskih nastupa). Koncert su završili pesmom Helicopter, ne odsviravši svoj najveci hit, meni omiljenu - I Still Remember.

NICK CAVE AND THE BAD SEEDS


Nick Cave bi mogao svake godine da nastupa u Srbiji, toliko je popularan kod nas! A još je i novi član njegovog benda, gitarista George Vjestica, povodom iz Srbije!  Ja ovoliki krkljanac na koncertu u životu nisam doživeo. Iako sam odmah nakon završetka koncerta Bloc Party bio stao ispred bine i strpljivo čekao da počne koncert - zbog kog sam inače i potegao do Novog Sada - masa me je veoma brzo odgurala u četvrti-peti red (jednostavno nemam gabarit da se održim na mestu kada krene gužva da me nosi). Bend nije morao čak ni da se oslanja na hitove, vec je pola koncerta činio repertoar sa novog albuma (izašao ove godine!). Posle setne i depresivne uvodne pesme We No Who U R usledila je isto tako sumorna Jubilee Street koja nam svojim kreščendom u drugom delu pokazuje da su Nick Cave i ekipa (posebno ludi Warren Ellis i divlji Jim Sclavunos) ove večeri spremni za  opasnu i zapaljivu svirku. Prativši nastupe grupe po ovogodišnjim letnjim festivalima, naročito na Glastonberiju, očekivao sam samo formalno i jednosatno odradjivanje posla - kad ono sličan repertoar, ali sa energijom pojačanom na kvadrat! From Her to Eternity, Weeping Song, Tupelo, Mermaids, Deana, People Ain't No Good, Into My Arms, Higgs Boson Blues, The Mercy Seat, Stagger Lee, Push The Sky Away. Posle gromoglasnog aplauza i bučnih poziva da se vrate na binu, bend zlazi na bis da bi nas počastio sa We Real Cool, Red Right Hand i Jack The Ripper.


Iako sam na kraju bio veoma izmožden od stajanja u razularenoj masi, koncert je bio fenomenalan i opet sam imao osecaj da smo svi mi tu veliki srecnici što nas je NIk počastio tako dobrim koncertom i efektnim izborom pesama. Plus, na ovom koncertu, Nick Cave je pevao ali i vrištao, silazio do publike, skakao, igrao - kao da mu je bar dvadesetak godina manje ... Svaka mu čast, zaista!

REPETITOR

Mladi beogradski bend više nije tako mlad. Nastali su 2005 a prvi album (Sve što vidim je prvi put) im se pojavio 2008, kada su od nekih kritičara proglašavani za "next big thing" na srpskoj sceni. Za sve te godine iza sebe, bend je izgradio neku vrstu kultnog statusa i u momentu kada sam ja došao na njihov koncert ispred Fusion bine se zakuvala prilično opaka šutka. Inače ovaj veoma bučni power trio (Boris Vlastelica, Ana-Marija Cupin, Milena Milutinović) je uživo mnogo zanimljiviji nego na albumu. Na koncertu njihova muzika, distorzirane gitare i primalno divlji bubnjevi, kao i predivno jednostavni tekstovi, dobijaju neko novo i dublje značenje. Gledacu da ih ne propustim, kada čujem da imaju neki samostalni koncert ...


DUBIOZA KOLEKTIV

Poslednji koncert koji sam pogledao ove večeri je bio spektakularan nastup bosanske grupe Dubioza kolektiv. Ovaj bend je za proteklih nekoliko godina u Srbiji (kao i o exYU okolini) postao enormno popularan i zaista je ogroman propust organizacije festivala što je bend smešten na Fusion stage koji je bio pretesan da primi i polovinu publike koja je htela da vidi Dubiozu. Da su momci te večeri bili na Main-u imali bi više publike od Bloc Party! Koncert su počeli pesmom One more time, a usledile su pesme: Volio BiH, USA, Tranzicija, Eurosong, Firma Illegal, Marijuana, Valter, Vlast i policija,  Recesija, Kažu, Justice, 99 posto, Brijuni i za kraj Bring The System Down.

Ja sam stajao na terasi nasuprot Fusion stagea ali sam ubrzo morao da sidjem zbog straha da ne padnem ako me neko gurne jer je svuda okolo bilo ljudi koji su igrali, pevali i skakali.  Bend je izašao i na bis i odsvirali su pesme Blam, Kokuz i Balkan funk.

Ovim nastupom se pokazalo da Dubioza kolektiv trenutno spada medju  najvece ex-YU muzičke atrakcije! Mada sudeci po njihovim nastupima širom sveta, jasno je da ova grupa gleda mnogo šire i da ima mnogo vece planove ...



EXIT 2013

Generalno je ove godine bilo zaista previše ljudi na Exitu. Kada se setim da se pričalo da se festival ove godine bori za opstanak, dodje mi na se grohotom nasmejem, i da mi svaka pomisao na dotiranje ovog festivala postane veoma veoma upitna.

Osim toga, ne samo što je ljudi bilo previše vec je vecina mladih apsolutno bezobzirna i bezobrazna. Dakle, kao da su juče iz šume isterani, toliko nemaju osecaj da nisu sami i da osim njih još neko treba da uživa u festivalu!
Zamislite kada neko krene da se probija kroz kracatu masu ljudi a usput komentariše kako "ne može dalje, vidi kolika je gužva!" - dodje ti da poludiš kada to vidiš, kako neko može da bude bazično glup i nedokazan. Ili pak pušači koje apsolutno ne zanima da li ce cigaretom u gužvi nekoga da opeku ili da li u toj masi nekome taj dim možda veoma veoma smeta ... A zamislite tek moju radost kada se usred koncerta, neko seti da mu se baš sad pije pivo i da on sada ide po pivo i pita drugare oko sebe kome još da donese po jedno ... a oko nas nema igla gde da padne! I onda krene njegovo probijanje kroz masu ...

Mada, možda sam ja samo zaista prestar za sve to!

Bilo kako bilo, uživao sam na svirkama ali mnogo toga me je prilično smorilo.