Supernaut u Pančevu, 13. 10. 2013

Štab Pogon
Nedelja, 13. 10. 2013

Kaseta LIVE IN ZOMBIETOWN je jedna od onih koje sam potpuno izlizao u drugoj polovini devedesetih. Izrazito umetnički (pevač benda Srđan Marković Đile je i slikar) i (shodno vremenima) prilično sumoran post-punk (u stilu grupe Suicide) koji su u to vreme izvodili Supernaut je bio nešto čemu u to vreme (u Srbiji i šire) nije bilo pandana.

Od tada je bend objavio još četiri albuma i imao izmene u par postava da bi vremenom i potpuno promenio svoj zvuk. Od minimalističkog i industrijalnog post-punka baziranog na ritam mašini i bas gitari, bend je, ne menjajući dvočlanu postavu Marković-Radić, evoluirao u neku vrstu bazičnog (retro-, proto-) i bučnog gitarskog rock and rolla (na momente u stilu Crampsa, ponekad u stilu Stoogesa, na momente su blues-rock, ali uvek nekako drugačiji), naravno uz solidne doze mračnih urbano-apokaliptičnih i socijalno-polemičkih tekstova, raznih semplova i agresivnih ritmova.

Iako sam uvek želeo da ih bolje upoznam i naravno pogledam uživo, tih godina je prilika za tako nešto bilo malo. A nije bilo lako ni doći i do albuma (devedesetih su izdavali za opskurne kuće kao što je Zvono Records a u zadnjih desetak godina, zbog odumiranja muzičke štampe, sve teže je uopšte i čuti da je nečiji novi album izašao). I tako je jedan od meni omiljenih bendova iz devedesetih uvek ostajao po strani ... Sve do juče!

Koncert je počeo sa minimalnim kašnjenjem, nešto posle 22 časa. Đile i Saša su koncert pred nekih četrdesetak ljudi počeli pesmom Aljaska bez ikakve uvodne priče a tako su i nastavili kroz svih dvadesetak pesama (dvadesetdve, ako sam dobro prebrojao) - dakle, muzika je na koncertu govorila sve. 

Iako je smešten u samom centru Pančeva, Štab Pogon je kafić i kao takav je izuzetno malo mesto i nije ga bilo teško napuniti. Bend je na svu sreću svirao na bini, ali je ova nalik prosečnom balkonu - dakle da su kojim slučajem imali i bubnjeve za njih ne bi bilo mesta na bini. Nasuprot bine, tokom koncerta su preko projektora išli neki klipovi na koje nisam obraćao pažnju i ne znam da li su imali veze sa svirkom.

Iako su se iz publike mogle čuti želje (Model, Kašika, Majka Milosti) bend nije uvažio nijednu. Odsvirali su pesme Đavo pod maskom, The Hunter (Free), Mravi, Nacija, Nagrada, Sve (dvaput, jednom na bis), Tata Roling Stoun, Ceremonija, Jubelo, LSDB, Misery, Mlad, Sheen Sheen, Strast, Zveri, Niže nego ljudski, Superzao, ... Naravno, bilo je i nekoliko pesama koje nisam prepoznao.

Nakon dve pesme na bis: Mala zemlja (pomalo obrada pesme Albatross od PIL) i Sve, svirka je završena nešto pre ponoći. Gledano najpovršnije, bio je ovo veoma dobar klupski nastup odlično uhodanog benda. Nije lako isporučiti puno energije kada bend čine samo dvoje ljudi ali su Supernaut svoj posao odradili savršeno - svirali su uz ritmove i semplove sa lap-top kompjutera, ali time nisu gubili nimalo energije i harizme. Điletova bučna gitara je perfektno legla na jake ritmove i tutnjajuću bas gitaru. Ako uzmemo u obzir i razne semplove, pred sobom smo imali dvojac koji je isporučio bar za petoricu ... Što se samih pesama tiče, jasno je da su najbolje prošle ove novije pesme u aranžmanima sa Điletom na solo/ritam gitari, dok su one starije poput LDSB ili Ceremonije poprilično izgubile svoj efekat u ovim aranžmanima i u klupskoj atmosferi. Ipak su to minimalističke pesme za neke drugačije prostore i prilike ... No kao što se vidi sa set-liste, dominirale su ipak ove bučne gitarske numere.

Iako mi je žao što ih nisam video onomad kada su svirali post-punk, veoma mi je drago što sam konačno pogledao koncert ovih legendi beogradskog unetničkog rock and roll podzemlja. Trudiću se da ubuduće malo pažljivije pratim njihov rad ... 

Nadam se i daljim svirkama u Pančevu, jer se ove nedeljne večeri pokazalo da u ovom gradu publika za alternativni rock itekako postoji.