KONCERT: Raising Holy Sparks i Innercity (Banat Blues Cafe, 27.04.2014)

Kada čujete izraz "koncert eksperimentalne muzike" - padaju nam na pamet dve stvari. prva je ona replika iz filma Mi nismo andjeli koju izgovara Nikola koji planira da otkači devojku koja da spopada - tako što ce je voditi na koncert eksperimentalne muzike. Drugo što nam padne na pamet je ono što ova i jeste - hermetična, antisocijalna i rizična muzika rezervisana za veoma uzak krug ljudi koji su načitani, visokoobrazovani i skloni raznim novotarijama, i koji po pravilu žive u urbanim i društveno veoma otudjenim sredinama. Ovo je umetnost umetnika, muzika intelektualaca, muzika individualaca, unutrašnjih imigranata.

Utoliko je sve ovo čudnije, što smo jedan takav koncert imali u Crepaji, u Banat Blues Cafeu. Prostor je ove večer bio lepo popunjen i publika je više nego dobro znala o čemu se ovde radi. Uživali smo svi ...

Irski Raising Holy Sparks je projekat Davida Colohana (nekada u United Bible Studies, Murmansk, Agitated Radio Pilot). Za tri godine postojanja, projekat ima iza sebe nekoliko albuma: Kara Sevda, Beyond The Unnamed Bay, Four Sacred Mountains, Bright Angel Trail, For Fran, Etched In Glass & Water i Sadhu. Osim Colohana, na sceni mu se po potrebi pridružuju i Vicky Langan, Declan Q Kelly, Audrey Ryan, Aaron Coyne i Paul Condon.

Večeras u Crepaji, Raising Holy Sparks se na sceni pojavio u one man inkarnaciji (Colohan sam, na par pesama mu se pridružio gitarista Bart Sloow) ali je vec na samom početku nastupa imao defekt prilikom kojeg je zbog strujnog udara izgubio napon na svim efektima koje je trebalo da koristi za svoju gitaru. No to ga nije obeshrabrilo i koncert je ipak održan uz pomoc svih ostalih instrumenata koje je David trebalo da koristi večeras.

Polučasovni nastup je sadržao miks ambijentalne muzike, recitacija i fantastičnih improvizacija na licu mesta. Colohan je na primer samo svojim glasom - koristio je na primer tzv. throat singing - uspevao da ostvari neverovatnu soničnu auru koja nas je često ostavljala potpuno očaranima. Nešto najbilže sa čime bih Colohanov nastup mogao da uporedim su živi nastupi beat pesnika Alena Ginsberga. Možda čak i onih Vilijama Barouza. Ovo je dakle ličilo na čitanje poezije prilikom kojeg je pesnik sam stvarao zvučni zid oko svojih recitacija. Sve u svemu, fascinantan nastup.

Belgijski Innercity postoji tek godinu danan u postavi Hans Dens (muzičar koji radi zvučne eksperimente - dakle ne svira instrumente vec samo obradjuje zvučni signal uz pomoc raznih gitarskih efekata, procesora, ritam mašina a ponekada koristi i svoj glas), gitarista Bart Sloow (bio u Sloow Tapes, Sylvester Anfang II) i gorepomenuti Dave Colohan (Raising Holy Sparks),Innercity je održao malo duži nastup. Tačno u ponoc su publici u Banat Blues Cafeu predstavili svoj zvuk nalik progresivnom rocku, čudne elektronike, psihodelije i minimalizma. Takodje - onoliko koliko je Raising Holy Sparks pod uticajem Ginzberga i bitnika - Innercity je svoje snolike ambijentalne pesme kreira pod uticajem dadaizma. Bilo je zaista zanimljivo slušati njihove elektronske ekspretimente i bilo mi je veoma žao što sam oko jedan sat posle ponoci, morao da uhvatim prevoz i idem kuci da uhvatim malo sna (trebalo je da idem na posao ujutru, posle je ispalo da nisam).

Posle svega, bila je ovo sjajna svirka, Stevan Lenhart se pokazao kao odličan organizator a Banat Blues Cafe kao odličan domacin momcima iz Irske i Belgije. Voleo bih da je u našoj opštini imamo mnogo, mnogo više ovakvih koncerata i ovako dobro organizovanih dešavanja ...

Sve fotke by S. L.