POZORIŠTE U KOVAČICI: Divadelný vavrín – IV. dan (Dom kulture Kovačica, 24. X. - 02. XI. 2014)
"Biti debeo, to je poslednja sloboda koja nam je preostala!"
Elem, došla je i
ta sreda i pogledasmo Nízkotučný život. Ovo je recimo omladinska predstava
ansambla iz Padine. Iako je osnovana pre par godina, i to od starijih i
iskusnih padinskih pozorišnih aktivista, NVO Nova scena je za ovu predstavu okupila veoma mlad ženski
ansambl. Ove devojke su mi - osim naravno Ivane Čapove - izgledale ne
starije od srednjoškolskog uzrasta. To je naravno kod mene stvaralo utisak da
se ovde radi o produkciji čiji je cilj više stvaranje ili formiranje novih glumačkih
nada padinske pozorišne scene – dakle, nekako baš po uzoru na ranije pominjanu
aktivnost Pivničana – nego što ima za cilj neka ozbiljnija umetnička dostiguća.
Smatrao sam zato da nema previše mesta za neku ozbiljniju analizu glumačkih
izvedbi, režiserskih zahvata, scenografije ili nekog ukupnog umetničkog dojma koji ćemo poneti sa sobom …
Ipak, sama
poruka ove predstave je na mestu, jer je – samim tim što se bavi zanimljivim fenomenom
zvanim First world problems – aktuelna da aktuelnija ne može biti. Radnja ove
drame savremenog slovačkog autora Viliama Klimačeka (1958) je smeštena u neku
vrstu strogog fitness-wellness centra u koji silom ili milom dolaze urbane žene
koje imaju veliki problem sa debljinom. Debljinom koje se – svaka iz svog nekog
razloga - moraju rešiti. Anitu (propalu spisateljicu) hvata kriza srednjih
godina, Kristu (nesrećnu prodavačicu iz supermarketa) je na lečenje poslao sud
jer je nakon raskida doživela nervni slom, dok je Ingrid (bulimična poslanica) zapravo
samo željna daljeg napredovanja u političkoj karijeri. Sve ove tri žene kako-tako pod
kontrolom drži stroga trenerka Miriam, koja je zapravo jedina sa pravim
životnim problemima. Zapravo, Miriam je ona koja na scenu donosi taj neki kontrast koji naglašava razliku između muka koje imaju žene koje su od svojih problema (životna neostvarenost, traljava karijera, preljuba u braku) imali kamo pobeći (u prejedanje) i muka koje imaju one žene koje od svojih problema (seosko poreklo, neprilagođenost u gradu, nedostatak obrazovanja, prinuđenost na teške fizičke poslove, samostalno izdržavanje deteta …) zapravo nemaju kamo uteći. I za koje se ustvari realno malo ko interesuje ... Na kraju, sve tri
žene koje su bile na lečenju uspevaju nekako da prebrode svoje probleme – čak i ako ne
uspevaju da izgube kilograme. A šta je bilo sa Miriam, to zapravo kao da nikome
nije važno …
Ivana Čapova je u ovoj glumačkoj postavi najstarija i bila sjajna kao Miriam i lepo je bilo ponovo je videti na sceni kovačičkog Doma
kulture. Stariji i oni sa malo boljim pamćenjem Čapovu pamte kao mladu
nadu padinske pozorišne scene koja je – kao deo te generacije koju su recimo u
Kovačici činili Andrej Vereski i Danka Hriešikova – sredinom minule decenije
pohađala i neke seminare i obuke za mlade slovačke glumce, ali se iz onda nekog
razloga izgubila i poslednji put smo je videli davne 2007. Dakle nije je bilo
duže vreme i zato mi je zaista veoma drago
što se vratila pozorišnim daskama I nadam se da će uspeti da će se ovaj put na
njima i zadržati …
Ovaj put mi je
konačno čast i da pohvalim organizatore festivala, jer je – krajnje je
vreme i bilo – Dom kulture bio zagrejan i
bilo je veoma udobno sedeti u sali tih 90 minuta koliko je trajala predstava.
Sutra, repriziramo i utvrđujemo gradivo, jer nastupaju Kovačičani iz KOKRAMA sa
predstavom I na U. Najviše me zanima razgovor i analiza viđenog nakon nastupa …
0 Comments:
Post a Comment
<< Home