KONCERT: Iné Kafe u Beogradu (07.03.2015)

U sklopu turneje kojom proslavljaju 20 godina postojanja, slovačka punk rock grupa Iné Kafe je posetila i Srbiju. Prva svirka je bila 06. 03. 2015. u Bačkom Petrovcu (klub Vrbara) dok je druga bila u Beogradu (klub Klubić Doma omladine). Bila su dva razloga da Ine Kafe odvoje dva datuma za Srbiju. Kao što verovatno znate, u Srbiji su Slovaci relativno brojna manjina (sa 52,750 pripadnika je šesta po veličini) i locirani su širom Vojvodine (najveća slovačka mesta su Bački Petrovac, Kovačica, Stara Pazova, Padina ...). Drugi razlog je taj, što je poznati pančevački organizator punk rock koncerata i lokalna legenda Živan Pujić Jimmy (poznat po filmu  Živan pravi pank festival) veliki fan ove grupe i lični poznanik sa liderom benda Vratkom. 

Inače, grupa Iné Kafe je osnovana 1995. godine. Pevač, gitarista i kompozitor muzike i pisac tekstova je Vratko Rohon. Za vreme prve dve godine bend snima dva demo snimka Kachny i Situacia. Svoj prvi album izdaju 1998. godine pod nazivom  Vitaj!  u svojoj izdavačkoj kući Shotgun records. Ovaj album doživljava uspeh kod pank publike, prodaju 5.000 primeraka i bend počinje da održava koncerte. 1999. godine izdaju svoj drugi studijski album Cumil koji izlazi pod svetskim brendom Universal Music i bend krece na svoju drugu turneju. Prodaja ovog albuma dostiže tiraž od 20.000 primeraka. Naredne godine bend izdaje do sada najprodavaniji album  Je tu niekto?  sa kojeg je prodato više od 30.000 primeraka. Godinu dana kasnije sledi album  Príbeh  a 2003. godine album Bez udania dôvodu. Ovi albumi izlaze pod brendom Warner music. Bend i dalje aktivno svira a 2005. godine odsvirao je svoj 1.000. koncert. 2006. godine bend prestaje sa sviranjem ali na osnovu velikog pritiska sa strane publike 2011. godine najavljuju svoj povratak. Neki koncerti „Comeback tour“ su rasprodati za nekoliko sati. Naredne godine izlazi, po redu vec šesti studijski album Právo na štastie, ponovo za Universal music. Bend i dalje održava koncerte. Tokom ovog perioda bend snima svoj sedmi studijski album a za 2015. godinu priprema veliku evropsku turneju povodom 20. godišnjice osnivanja benda. Novi album će biti izdat za njihov „Shotgun records“. Za vreme svog postojanja bend je odsvirao preko 1.300 koncerata u zemljama poput Slovacke, Ceške, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Velike Britanije i SAD.

Veče u klubu Klubić (inače, to da će koncert biti u Klubiću sam saznao tek kada sam došao u Dom omladine) je počelo oko pola devet i to projekcijom filma Živan pravi pank festival (Ognjen Glavonić, 2014). Ulaznica za koncert je bila 500 dinara a na ulazu ste mogli da kupite i novi CD Ine Kafea. Nažalost, pivo je bilo malo skuplje (200 dinara) ali je bar bilo u limenkama. Dok sam stajao za šankom, imao sam vremena da mi Živan prepriča utiske sa jučerašnjeg koncerta u Bačkom Petrovcu (prodato 200 karata, bio je veoma loš zvuk u klubu) i da saznam da od najavljenih bendova ni Zbogom Brus Li ni Gavrilo Princip neće nastupiti na beogradskom koncertu jer nije bilo para da im se plati za njihov nastup. Bila je to dobra odluka jer je u Klubić ove večeri došlo tek nekih pedesetak ljudi, najviše naravno Slovaka mesta koja gravitiraju Beogradu (Kovačica, Padina, Vojlovica, Boljevci i Stara Pazova), dakle ne bi bilo šanse da se skupi para za ova dva benda (ni za putni trošak a kamo li neki honorar). 

Posle filma, prvi su nastupili Zemljotres iz Aradca (još jedno slovačko mesto, nalazi se kod Zrenjanina) a nakon njih Cepeni Ćunci iz Ladovice (to vam je kod Vlasotinaca). Pankeri Cepeni Ćunci su najverovatnije duže putovali od svoje Ladovice nego Ine Kafe iz Bratislave, ali su svoj nastup odradili sasvim solidno. Imali su neke probleme sa štimovanjem gitare ali su ipak dobro predstavili svoj rad i lepo iskoristili priliku da se pokažu u glavnom gradu. Svirali su pesme Intro, Beer Bong, Ne otpisuj me nikad, Šabane Šabane, Duhovi ulice, Zauvek bez vas, Nemoj sad da pričaš mi, Grafitti i Sećanja (koja je čini mi se prepev pesme Olympia WA od Rancida). Pevač je celo vreme imao naočare pa je ostavljao taj neki štreberski utisak, ali je njihov koncert i tako bio sasvim ubedljiv a pesme veoma dobre. 

Oko 23h je bilo vreme za Iné Kafe. Pošto je bend doneo samo instrumente i mikrofone, nije puno trajalo dok su se smestili i namestili svoj zvuk (između je išla muzika, najviše grupa Datum Vyroby). Trio u sastavu Vratko Rohoň (gitara i glas), Roman "Hulo" Hulín (basista i prateći vokali), Jozef "Dodo" Praženec (bubnjevi i prateći vokali) je bio veoma ekspeditivan - bez puno priče tokom svirke, ređale su se pesme - za fanove, sve sami hitovi. Koncert je počeo pesmama Čiernobiela, Právo na šťastie, Kto na to príde, Uspešne zapojení, 30. február, Velkou palicou, Telefonné číslo i Špinavé objatie. Malobrojna publika je znala veliku većinu pesama i verujem da je Vratku bilo veoma lepo iskustvo, videti kako ljudi iz Srbije pevaju njegove strofe i refrene ... Inače, za razliku od Vratka koji je poslovno vezan za Srbiju (šef u njegovoj avio kompaniji - gde Vratko radi kao pilot -  je Srbin iz Užica) - Slovaci iz matične države veoma malo znaju o svojim sunarodnicima u Srbiji. To se naročito primećivalo pre dvadesetak godine kada su ljudi odavde počeli da masovnije odlaze u Slovačku radi studija ili posla, pa je tamošnjim ljudima bilo neverovatno da u Srbiji tj. Jugoslaviji postoje Slovaci.

Koncert je nastavljen pesmama Nezáujem, Ani minútu, Spomienka na budúcnosť, Prečo je to tak, Biely hotel i Kašovité jedlá da bi glavni deo svog beogradskog nastupa Iné Kafe završili pesmom D´akujeme vám. Publika je naravno gromogalsnim aplauzom i skandiranjem pozvala bend nazad na binu. Vratko i momci su se naravno ponovo pojavili na sceni da bi se grupno fotografisali zajedno sa publikom i da bi nas počastili sa još dve numere - pesmama Vianoce i Ráno (koja je njihov najveći hit). Time je završen koncert, ali je potom usledilo i treće poluvreme u vidu izlaska članova benda među publiku radi upoznavanja i slikanja sa fanovima. Taj deo sam preskočio jer mi se išlo napolje iz zadimljene sale na svež vazduh a bio sam već i pomalo gladan.

Tu sam shvatio kolika je sreća što ona dva benda nisu nastupili, jer sam u tom momentu shvatio koliko sam umoran i koliko mi se ide kući. U neka minula vremena bi nam ostajalo još nekoliko sati čekanja i smrzavanja do prvog prevoza, ali ove večeri smo nas desetoro iz Kovačice išli kombijem pa sam nešto malo posle dva već bio u krevetu. Ima tome već dosta vremena otkad znam za Iné Kafe i drago mi je što sam konačno imao prilika i da ih vidim uživo. Nadam se da će ova stvirka otvoriti vrata i za mnoge druge bendove iz Slovačke koji bi baš kao i Iné Kafe (a pre njih i Dátum Výroby, dvaput) mogli da dođu i nastupe kod nas!