KONCERT: PanUP Festival (Pančevo, 23. 11. 2014)

Posle nekoliko festivala pod nazivom Tomaševcu u pohode koji su u proteklih desetak godina održavani svakog leta u selu Tomaševac, organizator Živan Pujić - Džimi je odlučio da ovo dešavanje preseli u grad Pančevo. Festival Tomaševcu u pohode je bio veoma zanimljiv poduhvat zato što je kroz taj festival pokušavano oživeti jednu malu i zabačenu sredinu - selo Tomaševac, u opštini Zrenjanin, nedaleko od Kovačice - i to tako što su se u tom selu održavali punk koncerti i strip izložbe. Festival se pokazao kao prilično neuspešan, pre svega zato što je posećenost najčešce bivala veoma slaba i nije omogućavala ni zadovoljavanje najosnovnijih finansijskih izdataka organizacije. Ipak, i tako neuspešan TUP festival je na kraju ipak mogao da se pohvali sa dve neosporne činjenice:

Kao prvo, TUP je svake godine doneo jednu veoma zabavnu i za domaće uslove sasvim relevantnu ponudu bendova koji su nastupali. To su recimo bili i Šaht i Beogradski orkestar ludaka a na kraju čak i jedan bend iz Slovačke - Datum vyroby. Nakon sedam održanih festivala, TUP je na neki način pregažen od strane jednog drugog festivala - TLO FEST-a, koji se u Tomaševcu održava u zadnje tri godine. Ako sam dorbo razumeo, Tomaševački letnji omladinski festival organizuje Pokrajina u saradni sa ljudima koji su u timu Koncerta godine pa je i repertoar bendova sličan onome na koncertu godine, samo što se TLO fest organizuje leti a Koncert godine zimi.

Kao drugo, ovaj festival je postao inspiracija za dokumentarni film ŽIVAN PRAVI PANK FESTIVAL koji je režirao Ognjen Glavonić. Ovaj film se pokazao kao veoma uspešan, daleko uspešniji od samog TUP festivala i kao takav on još uvek obilazi filmske festivale širom sveta. Poslednji put ste ga mogli pogledati u beogradskom Bioskopu "Zvezda" (koji je kao što znate trenutno pod okupacijom od strane grupe beogradskih poštovaoca kulture, koji se trude da izbave "Zvezdu" iz ruku kriminalaca koji su pokupovali beogradske bioslope za male pare da bi im nedugo zatim promenili namenu i prodali ih daleko skuplje ...).

Dakle, festival TUP je jedna veoma zanimljiva priča i sada je preseljen u grad u kojem će najverovatnije Džimi nastaviti sa dobrom ponudom živih svirki i sličnih kulturnih dešavanja, ali ovaj put sa mnogo boljim uslovima za rad i boljom posetom. Naravno ime festivala je promenjeno u Pančevu u pohode - PANUP festival. PANUP je specijalizovan za punk, HC i ska muziku i orijentisan samo na bendove koji pevaju na slovenskim jezicima.

Prvi PANUP je održan 23. novembra i to u najnovijem pančevačkom prostoru za žive svirke - u Apolo sali Doma omladine koja je otvorena pre tačno godinu dana.

Festival je počeo izložbom strip radova Ravničarske halucinacije na kojoj su izloženi radovi Zorana Jovića - Letača i Miloša Bakalovića. Nažalost, nije postojala poslebna prostorija za izložbu, nego su radovi izloženi u sali gde je bila i svirka, pa je to pomalo umanjilo efekat ovih zaista odličnih strip radova, na koje je ipak bilo potrebno fokusirati se, koje je trebalo polako i opušteno gustirati, što nije bilo lako u sali gde je svirka, buka i masa ljudi. 

Bilo kako bilo, oba autora rade sjajne stripove i zaista bih voleo da mogu da nabavim njihova kompletnija knjižna izdanja. Pomalo me je zabrinulo to što su ovi radovi u glavnom stari - iz devedesetih i sa samog početka XXI. veka. Nadam se da i Letač i Bakalović još uvek crtaju ... Ako naiđete negde na njihove radove, svakako ih pogledajte - ovo je definitivno vredno posedovanja!

Posle otvaranja izložbe, publika je u istoj sali mogla da pogleda dokumentarni film Ognjena Glavonića - Živan pravi punk festival.

Prvi bend koji je nastupio na festivalu je lokalni pančevački bend FINAL. Ovaj bend koji svira garažni rock srednjeg tempa i čine Luka Jovanović (vokal i gitara), Andrej Duš (bas gitara), Nemanja Malušić (bubnjevi) i Miloš Milivojević (solo gitara). Bend radi autorske pesme i ima tri demo snimka koji su puštani na Radio Beograd 202. Iza sebe imaju sedamdesetak nastupa a nastupali su i na Green Days festivalu, Vršačkoj gitarijadi, Gitarijadi u Starčevu, kao i na "Demo masters" festivalu. Meni je smetalo to što njihova muzika nema neke dublje veze sa pankom (a festival je punk-HC-ska) a muzika srednjeg tempa je uticala da mi sve to dosadi već nakon druge pesme. Obradili su dve pesme - Search and Destroy od Iggy and The Stooges i Teške boje od Majki - ali je meni sve to zvučalo neispirativno i pomalo bespotrebno, jer mi nije bilo jesno šta žele da kažu tim obradama.

Super je to što ovi momci rade svoje pesme, što pevaju na srpskom i što se vidi da veruju u to što rade. Ako istraju, sigurno će oko sebe okupiti i neku jaču bazu fanova, ali je sasvim bezveze to što recimo obrađuju pesme koje im uopšte ne pristaju ili to što se drže tog negog srednjeg tempa pa - iako im ni jedna pesma nije baš potpuno loša - im se ni jedna pesma ne ističe previše i ne izlazi van tog nekog mlakog proseka. Generalno, nije im baš bilo mesto na ovom festivalu i to je veliki propust organizatora. Ovo je materijal za Džetov "Demo masters" i zaista ništa više od toga ...

Drugi bend koji je nastupio je već bio daleko bolji - bili su to POSNO PRASE iz Obrenovca. Njihov info kaže sledeće: Bend su formirali članovi raznih punk i rock obrenovačkih sastava da bi čisto iz zabave obrađivali pop-rock pesmice domaćih autora u punk-rock fazonu. Svirke su bile dosta retke i članovi bendova ipak orijentisani više ka svojim maticnim bendovima. Ipak u nekom trenutku, recimo 2007. godine, nismo sigurni u potpunosti, Bogdan, gitarista benda, uz veliki hit Ramonesa, pesmu "Blitzkrieg Bop", dobija inspiraciju da napiše pesmu "Moj ćale je postao panker" koja kasnije, zahvaljujući pojedinim fanovima, postaje veliki You Tube hit. Nakon te pesme, ređaju se polako i druge, a smatrajući da one nisu ipak u fazonu njegovog matičnog benda, pada mu na pamet da uz obrade počnemo svirati i autorske stvari. Prvi demo sa 4 pesme pod nazivom S.N.O.B. (Svi naduvani od bronze) snimamo 2008. godine, a kako je inspiracija nadolazila osladilo nam se pravljenje autorskih stvari i sve više bataljujemo obrade i krecemo sa snimanjem još nekoliko demo snimaka.  Pevač benda odlučuje da napusti bend i sledi kraća pauza dok traje potraga za novim pevačem. Naš do tada veliki fan, Rakonjac Zlatko, uz veliki pritisak članova benda, odlučuje da nam se priključi, a već 2011. godine izbacujemo singl "Džoni je skejter", a 2012. demo sa novih 6 pesama "Demo država". 2014. godine konačno se odlučujemo da napravimo korak napred i zahvaljujući Mascomu izbacujemo album pod nazivom "Mrtvi Uživo". Album je zapravo naša proba koja je zabeležena na traci u studiju "Wild Cat" u Kragujevcu. Bend odlikuje mix raznih punk-rock zvukova američkih bendova - Ramones, The Queers, Screeching Weasel, Bad Religion, NOFX, Pennywise i sličnih.

Dakle, Posno prase svira brzi i melodični HC punk koji smo nekada zvali kalifornijskim HC pankom. Ovo je perfektan miks za ovakve festivale, zato što - ako ti se ne sviđaju ni stari dobri punk rock, ni HC, pa čak ni ska - mora da ti se sviđa bar taj neki melodični pank. I tu najčešce nema greške - na ovo uvek svi skaču i svi se uvek dobro zabavljaju. Momci su svirali sledece pesme Luzer, Bez tebe (ovde su malo pozajmljivali od Cheap Tricka iz pesme Surrender), Klabing, Džoni je skejter, Đule Van Gogh a od obrada Beat on the brat od Ramonesa. Zanimljivo je to koliko je pevač uspešan u animiranju publike, ali i to što u Posnom prasetu sve prateće vokale peva bubnjar. Sve u svemu, odličan bend i super nastup. Ako budete u prilici da posetite njihov koncert - nemojte zaobići!

Bend Rezervni plan je nastupio da sviranjem obrada i nekih svojih autorskih pesama popuni prazan prostor nastao činjenicom da je grupa Cepeni ćunci otkazala svoj nastup.  Ovi navodno nisu uspeli da sebi organizuju prevoz do Pančeva. 

Grupa HUND iz Aranđelovca je uspela da dođe ali je zato na samom startu imala probleme sa gitarom i potrajalo je neko vreme dok se nekako nije našla zamena. Situaciju je spasio gitarista iz Posnog praseta pozajmivši svog Gibsona koji je začudo bio u istom štimu pa je svirka konačno mogla da počne ... Svi koji su pratili srpsku underground punk scenu znaju za HUND. Bili su najaktivniju devedesetih ali evo i sada u zrelim godinama još uvek rade. Njihov info kaže sledeće:  Grupa je osnovana 1989. godine u Aranđelovcu a već 1990. prvi put nastupa na lokalnim svirkama. To je period kada je samo u Aranđelovcu bilo sigurno desetak bendova koji su za sobom imali snimljenog materijala u studijima širom Srbije, najčešće u Beogradu. Bend je svirao u SKC-u i Akademiji u Beogradu, Rokoteci u Novom Sadu, u Kragujevcu, Nišu, Niškoj Banji, Gornjem Milanovcu, Čačku, Užicu, Lučanima, Kosjeriću, Orašju, Valjevu, Šapcu, Ćupriji, Smederevu, Jagodini i Mladenovcu. HUND je, prema dosadašnjim informacijama, prvi srpski bend koji je nakon raspada bivše SFRJ nastupao u Federaciji BiH (Tuzla) i Republici Hrvatskoj (Beli Manastir). Muzika koju grupa neguje može se svrstati u melodicni punk-rock. Članovi benda su: Kiri (gitara i glas), Chacky (gitara i glas), Mecka (bas i glas) i Crv (Bubnjevi). Diskografija: Ko je ubio mrtvog čoveka (Take It Or Leave It, 1993), To ne mogu da objasnim (Kontra Kultura & Bad Music For Bad People, 1996), Lekcija iz unutrašnjosti (Naše Records, 2001) i Za Večnost (Multimedijalni CD, Naše Records, 2008). 

Kao što su to sami naveli pre početka svirke, koncert na PANUP festivalu je bio tek drugi nastup HUND-a u Vojvodini. Četvorka je svirala sledeće pesme: U vremenu, Niko me više ..., Ponekad, Ovo je kraj, Drug, U nedogled, Kada volim, Zulu, Mrtav čovek, Nema te, Srce kuca i za kraj pesmu Srbija. Činilo mi se da su momci bili pomalo umorni pošto je izgledalo da sviraju više na silu nego iz zadovoljstva. Naročito mi je bubnjar izgledao veoma smoren i nervozan ... Tek u drugom delu nastupa su malo oživeli i nije bilo loše videti kako basista - umesto da samo bude podloga za dvojicu gitarista - sjajno svira neke veoma zanimljive i brze rifove. Na kraju je nastup bio veoma dobar i šteta što nije trajao malo duže (planirali su da sviraju još dve-tri pesme). Bilo kako bilo, bila je to zaista velika čast videti ove legende srpske underground scene uživo ...

Poslednji su nastupili The Elements i malo je reći da sam ja zapravo najviše zbog njih i dolazio na ovaj festival. U minulih tridesetak godina, The Elements su ustvari bili i ostali najznačajniji pančevački rock bend. I ne bi ja njih svodio samo na pank, The Elements su onomad bili mnogo veći od panka. U ono vreme kada sam ja počinjao da pratim lokalnu underground, punk i DIY scenu, The Elements su bili najveće i najpoznatije ime iz Pančeva (mala napomena: Napred u prošlost su iz Banatskog Novog Sela a ne iz Pančeva) - njihova muzika je bila - i još uvek jeste - prilično originalna, upečatljiva i veoma, VEOMA, moćna (na jednoj od njihovih svirki - tamo negde u drugoj polovini devedesetih - sam nakon koncerta imao utisak da je preko svih nas u publici tenk prošao, toliko su bili jaki i ubedljivi) a njihovi tekstovi genijalni (jednostavni ali duboki pa se uvek zamisliš nad značenjem). Sećam se kako sam onomad - putujući i upoznajući ljude sa srpske underground scene - uvek bio veoma ponosan kada bih po njihovim kasetnim kolekcijama nailazio na kasetu Our Minds - uvek sam se hvalio da su oni "iz mog kraja" i da sam ih gledao uživo ...

Elem, info grupe kaže sledeće:  Kultna punk grupa devedesetih iz Pančeva. Mešavina sirovog punka i hard corea. Članovi benda su Nenad Pavlov - Šone, Milosavljević Aleksej - Uške, Krstin Dejan - Krle, Bakalović Miloš - Bakaši i Radaković Feri. Ovaj bend može da se pohvali sa mnogo živih nastupa, po celoj Srbiji, a 1996. izdat je jedini album Our Minds koji je snimljen kod Vuje (KBO!) u studiju "Češnjak" u Kragujevcu. Bend je egzistirao od 1991. do 2000. Poslednji nastup je bio 2000. godine u Banjaluci u klubu ETF -a. Posle punih 10 godina pauze The Elements je svirao na Rok Festu 28. Avgusta 2010 i može se reći da ponovo postoje! Eto, ja pojma nisam imao da ovaj bend ponovo radi i malo je reći da sam bio oduševljen kada sam video njihovo ime na spisku bendova koji nastupaju na PANUP-u. Svoj kratak nastup - organizator je veoma slabo  planirao satnicu i ova grupa je izašla na binu u 1:00, dakle u vreme kada je u gradu već trebalo da bude fajront za bučne svirke - su počeli pesmom Mi jedemo svetlost. Izuzetno mi je drago što mogu da kažem da The Elements još uvek zvuče i izgledaju odlično. Nastavili su pesmama Vatra, Žica, Sećanja ("Sećanja naviru kroz praznu lobanju ..." fantastično!),  Bela soba i za sam kraj - Parazit. Pesma Koza je bila najavljena ali je nisu odsvirali ... Bilo je oko pola dva i bilo je vreme da se ovo dešavanje završi. Bio je već uveliko ponedeljak, novi radni dan ...

Dakle to je to. Prvi PANUP festival je održan i videli smo što smo videli, čuli - šta smo čuli.

Problemi koji su obeležili festival su slabija posećenost (kasno-noćni nedeljni termin sigurno nije pomogao posećenosti) i loše planiranje satnice nastupa (najbolji bend je zapravo i najkraće svirao). Organizator bi morao da obrati pažnju i sledeći put reši ova dva problema. Sa druge strane, sala Apolo je i posle godinu dana od otvaranja još uvek odlično mesto za kulturna dešavanja i nadajmo se da će ih ubuduće biti još više ...