KONCERT: Dža ili Bu (JVP, 02. 01. 2015)

Činjenica da gledam Dža ili Bu treći put u rasponu od nekih sedam meseci mi govori dve stvari. Prva stvar je da su Dža ili Bu trenutno jedan od koncertno najaktivnijih bendova u Srbiji i da je ovo jedan od retkih srpskih bendova - srednje generacije - koji je voljan da svira u manjim prostorima, da radi na izgradnji mlađe, svežije fan-baze i koji se ne boji da pred tim (potencijalno) novim fanovima testira svoje potpuno nove (neobjavljene) pesme. Druga stvar koju sam uočio je da možda (i samo možda) srpski bendovi - naročito oni koji su bazirani u prestonici - ponovo uviđaju odličan potencijal južnog Banata (geografski veoma bliskog, ali ipak drukčijeg od prestonice)  za svoje nastupe, koncerte koji su po broju publike manji ali zato veoma pogodni za testiranje i razvoj nastupa i novih pesama (jer je naša publika solidno potkovana za RNR muziku). Pri ovome mislim na period početka delovanja grupe Riblja čorba koja je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih - zbog činjenice da je Rajko Kojić bio rodom iz Jarkovca - najviše svirala upravo po varošima južnog Banata. E te varošice širom južnog Banata su kasnije tokom osamdesetih pa sve do prve polovine devedesetih bile obavezna destinacija za mnoge beogradske bendove - od EKVa, EL. Orgazma i Partibrejkersa pa sve do Braće Left i Block Outa.  

OK, bio je ovo drugi nastup VIS Dža ili Bu u Kovačici (između su letos svirali u Tomaševcu). Inače nije mogao biti lošiji termin za svirku - 2. januar - dan kada su ljudi uglavnom umorni od božićno-novogodišnjih praznika i kada je malo kome do bučnih koncerata po malim zadimljenim lokalima. Na sve to, još je danima trajala stravićna zima, pa je onda još iste večeri počela da pada i ledena kiša koja je sve puteve i trotoare pretvorila klizališta na kojima samo mala nepažnja može čoveka da košta kontuzija ili preloma ... I sam sam se dvoumio da li da idem na ovaj koncert i samo me je činjenica da je bend najavio da će svirati i neke nove pesme naterala da ipak odem u Jarmočisko Vojvodina Pub. Naravno, naučio sam već da ako je koncert najavljen za 22:00 mogu komotno da krenem u 23:30 i nisam pogrešio jer sam i tako imao vremena da popijem pivo dok bend nije izašao na binu. Slušajući sasvim primerene Motorhead i Disciplinu Kičme, gledao sam pritiglu publiku i mogao da konstatujem da je - uprkos lošem terminu i katastrofalnom vremenu - u odnosu na prošlu svirku došlo bar dvostruko više ljudi i lokal je bio sasvim lepo popunjen mladim ljudima.

Za razliku od minulog nastupa, Dža ili Bu su ovaj put došli u punoj postavi - sa drugim gitaristom Vladanom Vasiljevićem. Svoj koncert su počeli pesmama Dobre stvari, Rizik,  Baksuzan dan, Beskrajan pad i Gole istine. Dakle, otvoreno i samouvereno, bend je svoj nastup počeo sa novim i manje poznatim pesmama. Sabljar se kao i uvek nije obraćao publici, sve do momenta kada je najavio dve pesme sa prvog albuma - Lepa kaseta, 1991, ali ponovo snimljene i producirane kao bonus za Kukovo leto, 2013 - Put i Fliperaški san. Bend nastavlja sa kopanjem po katalogu starijih pesama izvodeći Kako je preminuo doktor nosorog, Kao da ničeg nije ni bilo i Aljaska. Vidimo da bend nastupa bez unapred utvrđene set liste i sviraju kako im koja padne na pamet, što nekako doprinosi opuštenijoj atmosferi na bini.

E tu je konačno došlo vreme za '"Jednu novu skroz ... ". Radi se o himničnoj i melodičnoj pesmi - kakve su imali u prvoj polovini devedesetihm, recimo od Sećam se, preko Drugova pa do Večnih lovišta - u čijem refrenu Sabljar peva nešto kao "Nad mojim gradom sviće novi dan". Odlična pesma, iako na albumu Kao da ničeg nije ni bilo već imaju pesmu Pogledaj sviće dan, koja je onako melodična i himnična ... Bend se vraća na stare i proverene pesme sa Ustani i kreni, Stampedo i Moj grad, samo da bi nakon njih odsvirao i drugu novu pesmu ove večeri. Ova se nije previše isticala u repertoaru i zapamtio sam samo deo teksta "Ostani večeras, ovo nije kraj ...". Nisam pisao nikakve beleške, tako da nemam šta da dodam sem da pesma nije loša.

Nakon što su odsvirali nove pesme, bend je valjda bio malo rasterećeiji i vidno je živnuo na bini pa je tokom pesme Velika svetska zavera Vasiljević prosuo punu veliku čašu piva po svom pedalbordu, koji je na svu sreću i takav nastavio da radi do kraja koncerta. Usledile su pesme Glumac, Osnovna škola, Rasprodaja, Mržnja i Zid. Onda je bend svirao onu neispirativnu obradu pesme Odiseja (proslavio ju je Leo Martin). Ne znam šta im znači toliko ova pesma pa je sviraju tako često ... Za sam kraj koncerta, bile su rezervisane pesme Kraljica Pica parka, Proleće, VIP, Živeo Staljin i (naravno) Večna lovišta. Bend je kasnije najverovatnije izašao na bis, ali ja ga nisam dočekao jer je bilo skoro pola dva, bio sam već umoran, spavalo mi se i žurio sam domu svome ... 

I tako, bio je ovo odličan koncert, naročito zbog činjenice da smo mogli čuti dve nove i neobjavljene pesme. Takođe, lepo me je iznenadio broj (mladih) ljudi u publici i nadam se da će ubuduće i lokalne gazde i lokalni klinci uvideti koliko je bolje pratiti i poštovati bendove koji sviraju sopstvene pesme, kao što je bitno uvideti da od postojanje publike koja ceni upravo autorski rad - a ne ovu masu cover bendova - dosta zavisi koliko će svi ti prestonički bendovi zalaziti u naše krajeve. Bilo bi lepo da se vrate ta vremena kada je upravo južni Banat bio pogodan prostor za žive svirke prestoničkih bendova, ostaje nam da se nadamo da ce jednom i biti tako. Sudeci po večerašnjoj svirci grupe Dža ili Bu u Kovačici, imamo razloga za to ...