KONCERT: Nikola Vranjković (27. 02. 2016, Zrenjanin)

Posle nekih 7-8 godina, ponovo sam putovao vozom za Zrenjanin! Iako sam tokom devedesetih i kasnije redovno koristio vozove za svoj prevoz do Pančeva, Beograda, Zrenjanina, Novog Sada pa čak i do Subotice, minulih desetak godina vozovi su postali veoma nepouzdan prevoz (u nekim periodima nisu kroz Kovačicu ni saobraćali) pa smo vremenom svi morali da se preorijentišemo na druge vidove prevoza. Ali, evo, konačno su Železnice Srbije preuzele one nove ruske vozove iz onog dugo i često pominjanog ruskog kredita i dale ih u promet i na ove naše pruge ovde u južnom Banatu (koji je inače u SFRJ bio region sa najrazvijenijom željezničkom mrežom). Nažalost, vozovi koji su prelepi, topli, čisti i uredni na ovim devastiranim prugama retko idu preko 40 km/h pa je recimo put do Zrenjanina i sa novim vozom dug sat i dvadeset minuta. Ali, ovi vozovi bar idu u minut na vreme, jeftini su i putovanje njima je veoma prijatno i lepo.  

Inače Zrenjanin je grad koji veoma volim, iako sam mnogo češće prolazio kroz njega nego što sam u njemu boravio. Onomad, kada sam išao u gimnaziju, ovaj grad je bio među najomiljenijima za srednje obrazovanje i skoro svi moji drugari iz generacije su u srednju školu išli u Zrenjanin. To je bila polovina devedesetih, u tom gradu su tada svirale grupe kao što su Instant karma, Oružjem protivu otmičara, Kanal Tvid, pa onda i Overdrive i zaista je Zrenjanin imao čime da privuče mlade. Iz Kovačice je prema Zrenjaninu u to vreme saobraćalo nekoliko vozova dnevno, postojao je internat za srednjoškolce a i tamošnji Tehnički fakultet je bio dobra opcija za studiranje posle tada veoma popularne elektrotehničke škole. I tako je bilo negde do bombardovanja posle kojeg je krenulo ozbiljnije propadanje - smanjio se broj vozova, vozovi su postali nepouzdani (kašnjenje, izostanci, kvarovi, mogao bih poseban tekst o tome da napišem) i grad više nije bio tako atraktivan za mlade. Jedno od veoma retkih mesta koja su opstala i ostala pristojna u ovom gradu je i pozorišni klub Zeleno Zvono. Ovaj klub je tokom devedesetih godina bilo poznat kao snažno uporište antiratnog i antinacionalističkog pokreta a kasnije je postao mesto u kojem se pokreće društveni život, podstiču se kritičko mišljenje i njegovo javno ispoljavanje, mesto gde se zagovara pravo na različitost, afirmišu se sve vidovi stvaralaštva, okupljaju se umetnici i naučnici sa ciljem da ih se kao dobar primer predstavi najširoj javnosti. Zeleno Zvono drže aktivni pojedinci, ljudi otvorenog uma koji ne pristaju na defetizam, širenje osećanja nemoći i beznađa.

Najavljen kao tri sata akustične, polu-akustične i električne svirke, zrenjaninski koncert Nikole Vranjkovića je oduševio kako njegove dugogodišnje fanove - tako i ljude koji su se tek upoznavali sa njegovim višedecenijskim opusom. Predgrupa tj. lokalna podrška je bio bend Crna grupa, Radi se o grupi koja je nastala je polovinom minule godine kao poseban muzički projekat koji je okupio većinu muzičara iz bivše grupe Kvazar. Crnu grupu čine bubnjar Milan Sekulić, pevač i gitarista Mihajlo Sporin, gitarista Igor Dunđerski i basista/klavijaturista Damir Miljković. Cela muzička ideja grupe zasnovana je na pravljenju autorske muzike koja bi reflektovala i oživela duh psych, garage i freak beata šezdesetih godina. Početkom avgusta prošle godine bend je uveliko radio na svojoj muzici i imao je priliku da se predstavi publici na 30. Zrenjaninskim danima piva zajedno sa velikim brojem autorskih bendova. Od tada ovaj bend aktivno svira i radi na snimanju svog albuma prvenca koji bi trebao da bude završen do polovine ove godine. Crna grupa je bend koju čine stariji muzičari, za sada mi nijedna pesma nije posebno zapala u oko ali ono što je mene veoma obradovalo je to što se bend ne folira i što pevaju tekstove na srpskom jeziku. Odlično je to što su veoma dobri muzičari a ističu se i po pitanju muzičke produkcije (dobra oprema, odličan zvuk na bini) i pristojnog izgleda tj. imidža. Lepo je videti nove bendove na zrenjaninskog rock sceni!

Nikola i njegov prateći bend su počeli svoj nastup oko 23:40 i to pesmom Za životom il' za sudbinom. Baš jako otvaranje i zaista moćan novi sastav muzičara oko Vranjkovića, naročito novi gitarista - Danilo Nikodinovski iz grupe Consecration - koji je uspešno dodao jednu lepu novu dimenziju ukupnom zvuku gitara na pesmaama - atmosferičan, veoma procesuiran i nekad kreiran uz upotrebu e-bow pomagala. Ipak, novi sastav pratećih muzičara oko Nikole zapravo najviše dokazuje koliko je Vranjković stoprocentni mastermind i da je on taj koji određuje kako će šta da zvuči (učinilo mi se par puta, da je mladić - Ivan Mihajlović, ako se ne varam - koji je ove večeri svirao bas gitaru neke od pesama svirao prema beleškama sa papira i svirao je bez greške - perfektno). Mada zanimljivo je naglasiti da novi gitarista svira sve ili bar većinu solaža koje je donedavno svirao Nikola (njegova gitara je čak i nešto tiša u miksu na bini). Slede pesme Fotelja, Zadrži svoj dah pa Sve što mogu reći, Čarobni akord i Raskorak. Dakle jasno je bilo da fanovi neće biti razočarani i da se ređaju favoriti. Nikola nije puno pričao između pesama, u prvom delu koncerta je objasnio kako bendovi nisu imali kompletnu tonsku probu jer je pozorišna predstava u sali ispod kluba trajala rekordno dugo i nisu mogli ništa da rade dok se ova ne završi. Ali kao što rekoh, zvuk je zaslugom tonca - i uz nešto domunđavanja sa Vranjkovićem - tako bio odličan. Onda je Nikola uzeo akustičnu gitaru i bend nastavlja sa pesmama sa njegovih solo albuma - Plovni put, Gusari i Sretenje. Onda idu dve sasvim nove pesme - Praskozorje i Fototapet - koje još nisu sasvim zaživele (čak je i NIkola pevao uz pomoć teksta na papirima) ali je svakako super čuti ih uživo. Onda je išla Nagrada za strah pa da bi ipak vratio publiku na siguran teren, bend kreće da svira pesme koje predstavljaju vrhunac večeri - Protiv sebe, Trenje, Majdan (svi muzičari koji su dotad sedeli ustaju posle ove pesme) i Andrej. Završni deo koncerta je posvećen pesmama 2000 i kusur godina, Težak slučaj pakla, Bunar želja. 

Za sam kraj, uz napomenu da je ove godine jedan jubilej - 20 godina od izlaska albuma Godina sirotinjeske zabave, momci sviraju SDSS i Dan koji nikad nije došao. Inače, osim pomenutih muzičara, sa Nikolom su ove večeri svirali i bubnjar Vladan Božilović i klavijaturista/gitarista Ivan Zoranović koji je uz to pevao i prateće vokale. Koncert je završen nešto posle 2 sata iza ponoći i nije bilo bisa. Ali i bez bisa, ako neko ima profesionalan odnos prema svom poslu - onda je to na srpskoj rock and roll sceni Nikola Vranjković. Izuzetno visok - umetnički i ali produkcioni - nivo koji ovaj čovek konstantno već više od dvadeset godina održava bi mogao/morao da bude uzor ne samo za muzičare nego i za sve druge ljude koji se profesionalno bave kreativnim radom u Srbiji. Karte za ulaz na dan koncerta su se prodavale po ceni od 600 dinara i Nikola i momci oko njega su odradili posao za do poslednjeg dinara! I fora je u tome što sa Vranjkovićem uvek znaš šta ćeš dobiti, čak i ako nisi fan dobro je videti i proceniti koliko je visok stepen posvećenosti svirci, zvuku, izrazu na koncertima ovog muzičara. Ako ste u prilici, nemojte ih propustiti, ako vam je iole stalo ne samo do srpskog rock and rolla nego uopšte do kulture kod nas ...   

INTERVIEW: ЖЕГОР (03. 02. 2016)

1. Ko su ljudi (Danilo Komnenić. Andras Atilla Deák, Géza Mikes, Vladimir Budžar i Bojan Radaković) koji su formirali sastav, da li ste novi na sceni ili je neko od vas već bio član nekih sastava? Koji su sastavi u pitanju i da li neki od njih još uvek radi? Ko od članova grupe ЖЕГОР svira u drugim bendovima i gde?

Danilo:   Neki od nas su na sceni već duže vreme, kako u sklopu nekih drugih bendova - tako i kao pratioci događanja na sceni. Sad, što se tiče samog sastava, on je vremenom dobijao svoje sadašnje brojno stanje pozivanjem raznih ljudi da sarađuju i budu deo Žegora. Naime, bend smo osnovali Andraš i ja, a sam projekat sam počeo sam kao jedini član tadašnjeg Žegora. Tada sam bio član i svog dugogodišnjeg benda zvanog KrvoloK, gde sam bio na raznim pozicijama još od 2009. a na kraju sam ostao na poziciji basiste i kompozitora za taj bend sve do kraja. Ujedno što se tiče mog doprinosa sceni, bio sam i u bendovima Bllatoh i Element of Divinity kao i u raznim drugim projektima. No, što se tiče Žegora, kasnije kako nam je zvuk išao kao trenutnoj odrednici dozivali smo potrebne članove. Prvo je to bio Anraš kog sam pozvao da bude deo Žegora. Sa njim sam razvio vrlo zanimljivu saradnju i razumevanje iz kog je proiznikao zvuk benda. 

Andraš je tad već imao svoj bend Tyrker, trenutno je i u svom one man projektu Joys of Life. Kasnije je u bend došao Geza Mikes, bubnjar benda Tyrker, i posle njegovog dolaska bend je definitivno promenio orijentaciju sa rasejanog noise-drone zvuka na nešto sa određenijom strukturom. U tom periodu smo šarali, kako sa zvukom - tako i sa žanrom, koji nam uglavnom drugi etiketiraju, što je za nas sasvim irelevantno. Kasnije se priključuje Vladimir Budžar i u vrlo kratkom roku i Bojan Radaković. Vladimiru je ovo prvo učešće u nekom bendu tako da je on nov po tom pitanju, dok je Bojan zato bio član raznih bendova već dug niz godina (Tethyal i Dreddup). Vladimir kao gitarista i Bojan kao klavijaturista i generalno čovek zadužen za dronove su definitivno bili onaj potreban sastojak za krajnje definisanje zvuka benda. Tako da trenutno ne vidimo potrebu za uvođenjem novih članova i nadamo se da će ova postava ostati nepromenjena.

2. Kao što smo rekli u prikazu jednog vašeg nastupa, specifični ste i po tome što ste odmah na početku karijere promenili žanr svirke - počeli ste kao drone industrial (oni koje zanima neka potraže prve odlične demo snimke – Life, Сила, I, Anyaszomorító, Жегор, Матер …) da biste sada bili u mračnim metaliziranim crust vodama (Live Demo dostupan OVDE)? Koji su glavni uticaji – muzički, literarni, ideološki - a vaše stvaralaštvo?

Danilo: Žanr smo promenili isključivo iz ličnih interesa i ukusa. Kako je rastao broj članova - tako se i tazvijao i evoluirao zvuk benda u ovo gde smo sad. Muzički uticaji, kao i literarni su, grubo rečeno, irelevantni, jer je u našem slučaju reč o subjektivnom ukusu svih članova pojedinačno.  Tako da nema nekih uzora, niti posebnih uticaja. Na svakoga od nas privatno neki bendovi, ljudi, muzički pravci utiču na poseban način, pa svako od nas prenosi svoje utiske i tako kombinujući stvaramo svoju muziku. Tako da kao bend nemamo zvanično nikakve idole niti učitelje, dok kao ljudi svi imamo svoje priče i ukuse. A što se tiče ideologije. To je škakljiva tema uvek bila jer smo zbog imidža okarakterisani od strana nogih malograđana kao desničari. Dok je ta malograđanština bila i sa leve i sa desne strane. Imamo samo jedan odgovor: POLITICI NEMA MESTA U MUZICI. Poslušajte reči naše pesme Laž i imaćete u vidu naš kolektivni stav. A taj stav je ukratko – ‘’Svet je ruglo.’’

3. Primetili smo da na svirkama već imate određenu fan-bazu, ljude koji već znaju vaše pesme i tekstove. Takođe videli smo da imate i prišivače i majice sa motivima benda. Pomalo me je sve to podsetilo na rani Throbbing Gristle. Snimci vaših nastupa su dostupni na YouTubeu a demo snimci na Soundcloudu. Dakle imate jednu kompletiranu viziju vašeg benda, Da li ste se u formiranju imidža ugledali na nekoga ili ste imali neku originalnu ideju?

Danilo: E sad, pošto sam se već dotakao imidža u prošlom odgovoru, red je da nastavim misao u tom pravcu i da kažem da su naš ’uniformisani imidž’ čisto ismevanje reda, poretka i totalitarnih političkih sistema. Kao i ismevanje fatalističkih ideologija koje vode u krajnosti kako god da se okrene. Ovo možemo reći da nije nešto novo što se tiče ideje, niti je nov ’fazon’ ali, to je samo imidž kojeg se držimo još od starta. Fan baza nam je vrlo šarenolika. Trudimo se da uvek budemo na raspolaganju ljudima koji žele da nas kontaktiraju i generalno da pružimo ljudima uvek jasan i konkretan uvid u to što radimo. Tako da smo samim tim i naišli na sad već rastući broj ljudi koji nas prate. Da bismo njima izašli u susret - kao i radi promocije benda - nikad nam nije bilo mrsko izraditi turu majica sa znakom benda, kao i razne druge asesoare koje imamo u ponudi, jer smatramo to nezaobilaznim delom čitave priče.

4. Kakav je vaš odnos prema poruci koju pokušavate da prenesete vašim tekstovima? Daju se primetiti određeni nihilizam, prilično mračni pogled na svet i čoveka …

Danilo: Tekstove pišem ja, i svi su dosta lični. Tako da poruka koju šaljemo tekstovima je poruka koju cedim iz dna duše. Tako da je svaki tekst protkan slikama i rečima iz mog života, I daje na uvid slušaocima neke stavove koje sam izgradio vremenom. Time pokušavam da se izborim sa samim sobom i svojim dijagnozama, a ujedno se trudim da to učinim i na kvalitetan način. Tako da ne želim da širim dalje temu na tu stranu. Sve je napisano u tekstovima.

5. Kako bendovi koji sviraju originalnu muziku mogu da se probiju do slušalaca? Radite svoje originalne pesme i verujem da za širu publiku, muzičke festivale (tipa Exit i sl.), radio i TV niste previše aktuelni u ovo vreme kada caruju neke drugačije vrednosti, cover bendovi, etablirani _dakle, prastari – bendovi … I kako uspevate da ne ispadne da “plaćate da svirate”, što je takođe veoma čest slučaj kod underground bendova koji sviraju originalnu muziku.

Danilo: Dosad smo sve svirke morali debelo da isfinansiramo sami i uglavnom smo dobijali po dva pića u lokalu. Tako da o tome ne moram da pričam, jer svako u Srbiji ko se bavi autorskom muzikom eksperimentalnijeg i ekstremnijeg zvuka zna za muke našeg sizifovskog posla tj. hobija. Ta tema unosi dosta nemira u mene pa ne želim da previše pričam o tome. Uglavnom, kratko i jasno – teško je.

6.  Koji su vam planovi za budućnost? Koje su svirke sledeće?

Danilo: Planovi za budućnost su sledeći: Počinjemo sa spremanjem i snimanjem materijala za album za koji se nadamo da će do kraja ove godine biti gotov. Album će nositi simbolični naziv ‘’II’’ (2) jer je to naše drugo zvanično izdanje. Pre i posle toga su sve manje sitnice poput singlova i slično. Imamo dosta toga u planu ali ne želimo da odajemo još neke stvari. Dok sledeće svirke možete očekivati od marta. Planiramo Novi Sad, Zrenjanin i kasnije još par lokacija da posetimo. Pride, treba pomenuti da se spremamo za svirku sa Britanskim punk bendom DOOM, sa kojima nastupamo u Zemunu 3. aprila. Sve sitnice vezane za naše nastupe kao i generalno naš rad možete pratiti na Facebook stranici našeg benda.