KONCERT: Raising Holy Sparks i Innercity (Banat Blues Cafe, 27.04.2014)

Kada čujete izraz "koncert eksperimentalne muzike" - padaju nam na pamet dve stvari. prva je ona replika iz filma Mi nismo andjeli koju izgovara Nikola koji planira da otkači devojku koja da spopada - tako što ce je voditi na koncert eksperimentalne muzike. Drugo što nam padne na pamet je ono što ova i jeste - hermetična, antisocijalna i rizična muzika rezervisana za veoma uzak krug ljudi koji su načitani, visokoobrazovani i skloni raznim novotarijama, i koji po pravilu žive u urbanim i društveno veoma otudjenim sredinama. Ovo je umetnost umetnika, muzika intelektualaca, muzika individualaca, unutrašnjih imigranata.

Utoliko je sve ovo čudnije, što smo jedan takav koncert imali u Crepaji, u Banat Blues Cafeu. Prostor je ove večer bio lepo popunjen i publika je više nego dobro znala o čemu se ovde radi. Uživali smo svi ...

Irski Raising Holy Sparks je projekat Davida Colohana (nekada u United Bible Studies, Murmansk, Agitated Radio Pilot). Za tri godine postojanja, projekat ima iza sebe nekoliko albuma: Kara Sevda, Beyond The Unnamed Bay, Four Sacred Mountains, Bright Angel Trail, For Fran, Etched In Glass & Water i Sadhu. Osim Colohana, na sceni mu se po potrebi pridružuju i Vicky Langan, Declan Q Kelly, Audrey Ryan, Aaron Coyne i Paul Condon.

Večeras u Crepaji, Raising Holy Sparks se na sceni pojavio u one man inkarnaciji (Colohan sam, na par pesama mu se pridružio gitarista Bart Sloow) ali je vec na samom početku nastupa imao defekt prilikom kojeg je zbog strujnog udara izgubio napon na svim efektima koje je trebalo da koristi za svoju gitaru. No to ga nije obeshrabrilo i koncert je ipak održan uz pomoc svih ostalih instrumenata koje je David trebalo da koristi večeras.

Polučasovni nastup je sadržao miks ambijentalne muzike, recitacija i fantastičnih improvizacija na licu mesta. Colohan je na primer samo svojim glasom - koristio je na primer tzv. throat singing - uspevao da ostvari neverovatnu soničnu auru koja nas je često ostavljala potpuno očaranima. Nešto najbilže sa čime bih Colohanov nastup mogao da uporedim su živi nastupi beat pesnika Alena Ginsberga. Možda čak i onih Vilijama Barouza. Ovo je dakle ličilo na čitanje poezije prilikom kojeg je pesnik sam stvarao zvučni zid oko svojih recitacija. Sve u svemu, fascinantan nastup.

Belgijski Innercity postoji tek godinu danan u postavi Hans Dens (muzičar koji radi zvučne eksperimente - dakle ne svira instrumente vec samo obradjuje zvučni signal uz pomoc raznih gitarskih efekata, procesora, ritam mašina a ponekada koristi i svoj glas), gitarista Bart Sloow (bio u Sloow Tapes, Sylvester Anfang II) i gorepomenuti Dave Colohan (Raising Holy Sparks),Innercity je održao malo duži nastup. Tačno u ponoc su publici u Banat Blues Cafeu predstavili svoj zvuk nalik progresivnom rocku, čudne elektronike, psihodelije i minimalizma. Takodje - onoliko koliko je Raising Holy Sparks pod uticajem Ginzberga i bitnika - Innercity je svoje snolike ambijentalne pesme kreira pod uticajem dadaizma. Bilo je zaista zanimljivo slušati njihove elektronske ekspretimente i bilo mi je veoma žao što sam oko jedan sat posle ponoci, morao da uhvatim prevoz i idem kuci da uhvatim malo sna (trebalo je da idem na posao ujutru, posle je ispalo da nisam).

Posle svega, bila je ovo sjajna svirka, Stevan Lenhart se pokazao kao odličan organizator a Banat Blues Cafe kao odličan domacin momcima iz Irske i Belgije. Voleo bih da je u našoj opštini imamo mnogo, mnogo više ovakvih koncerata i ovako dobro organizovanih dešavanja ...

Sve fotke by S. L.

KONCERT: Atheist Rap u Jarmočisko - Vojvodina Pabu (04.04.2014)

 

Petak je bio zaista predivan dan - lepo vreme, sve je u procvatu, šire se mirisi proleća ... A i veče je bilo veoma prijatno, taman da se uzme koja limenka iz trafike i sedi i uživa u parku ispred crkve. Nažalost, nakon što je oko pola devet sa Bafijem pao dogovor da se nadjemo u parku, i nakon što sam obojici uzeo po limenku, shvatam (po hodu i držanju) da od opuštenog zezanja u parku nema ništa, jer je ovaj mortus pijan i dozlaboga nakurčen zbog nekih dešavanja koja su se desila pre neki dan (i to u Padini, no less). Dakle, ostalo je samo da sedim i slušam i slušam i slušam. I onda mi je to dosadilo pa smo krenuli u Zanzibar jer je Bafi i tamo za šankom imao jedno pivo - koje mu je ko zna ko platio - koje ga je čekalo od popodneva. U kafiću je ipak bilo malo opuštenije i posle jednog piva tamo, krenusmo na dugo pešačenje uzbrdo - u Jarmočisko Vojvodina Pub. Dugo pešačenje je prošlo u mom objašnjavanju potpuno pijanoj i jedva hodajućoj osobi ko je i šta je bio Patris Lumumba, koji ima ulicu nedaleko od lokala prema kojem smo hodali, činilo se satima.

U solidno popunjenom JVP-u smo se ja i Bafi pojavili tačno na vreme - baš kada treba doći na koncert - sa sat i po vremena zakašnjenja. Iako je na plakatima bio najavljen za 21:00, Ateisti su svoj nastup počeli u 22:45. Nakon što je jedva savladao one stepenice Bafi, trešten pijan, pokušava na ulazu da izmoljaka da nam ovaj momak koji naplaćuje ulaz spusti cenu bar za 100 dinara. Ovaj odbija i Bafi vadi hiljadarku iz novčanika. I ja sad sve očekujem da ce da uzvikne: "Ko bre nema za kartu, daj ovde TRI komada!" ali sam mu ja odmah tutnuo mojih 300 dinara da sprečim eskalaciju. Ja sam naime, bio trezan.

Gazda kafane se potrudio da napravi više mesta u lokalu (obično kada su svirke bude takva gužva, da se ne može ni disati) - sklonio sve stolove u tom centralnom-glavnom prostoru, pa je bilo mesta za stajanje, skakanje, pa i za šutku. Bend - u četvoročlanoj postavi - koncert počinje pesmama Piloti, Ljubav, Blue Trabant, Rokvić Radivoje i Deda Rada. Dr. Pop je odmah na početku obznanio da će svirati dva seta od po 50 minuta i tako je i bilo otprilike. Dakle, kratko, efektno i uz lepu pauzu za odmor i pivo! Inače, pivo se pilo u ogromnim količinama, tako da u drugom delu nisu više imali plastičnih čaša, pa su ljudima davali i staklene i pivo u flaši (što bi svugde osim u Kovačici bilo loša ideja, za punk svirku mislim). 

Nastup se još uvek samo zagreva pesmama Radule, Gril 13 i Stvar za živi album.  Atmosfera se konačno podigla sa pesmama Odlazim, Na putu i Godina kulture. Prvi deo koncerta su završili pesmama Pećinko, ORA, Mene za budžu, 3 Jutra zemlje, Brkovi (ne znam ovu pesmu, ali ovo je pomalo kao obrada disko pesme Kung Fu Fighting od Carla Douglasa) i Pesma za kraj. Drugi deo nastupa je bio malo življi (na bini se pojavio još jedan gitarista, lik za kojeg sam mislio da im je roadie) i počeo je pesmama Felicita, Tatu na dupetu, Fatamorgana, Više ništa nije isto, Letnji hit, Zapadna Evropa. Onda su svirali jednu pesmu koju nisam uspeo da prepoznam, možda je to neka nova stvar. A onda si se ređali sigurni hitovi: Car Core, Wartburg Limuzina, Ne bi bilo fer, Štrikanje, Sremac, Pritilend. Ova pesma je bila vrhunac koncerta, po meni bar. Nastup u Kovačici je bend završio standardno -  Igraš grubo, Dr. Pop i Jazz. E sad, tu je bio kraj drugog dela i ja sam se odmah nakon toga pokupio kući. Možda je bilo još svirke, ali ja sam stvarno morao da idem kući ...

Sve u svemu, bila je ovo odlična svirka i zaista sam se lepo proveo, video mnoge ljude koje nisam video mesecima i osim ogromne gužve za šankom nisam imao loših utisaka. Koliko je ovo bila dobra svirka govori i činjenica da je na njoj bio i Jimmy iz Tomaševca! Vidimo se 31. maja u JVP,  nastupa grupa Dža ili Bu!

KONCERT: Banat Blues Cafe, Crepaja (31. 03. 2014)

Nije potrebno previše vremena da prođe, pa da vam u Kovačici dosadi sve živo - glupi izlasci i glupi kafići, dosadni ljudi i još dosadnija kulturna ponuda. Ne prođe dugo i počnete da izbegavate izlaske ili se počnete posvećivati retkim ali mnogo kvalitetnijim izlascima u veće gradove u okolini (vidi postove na ovom blogu u minulih par godina). Dakle, tek je otvaranje Jarmočisko-Vojvodina Puba i relativno česte svirke u tom lokalu (Atheist Rap sledećeg vikenda recimo, pre toga KKN, navodno Dža Ili Bu uskoro ...) pomalo izvadilo stvar, ali za mesto od 7000 stanovnika i za opštinu od dvadesetak hiljada ljudi - sve ovo je ipak premalo. Upravo sam se iz ovog razloga toliko oduševio, kada sam juče (godinu dana nakon njegovog otvaranja) posetio Banat Blues Cafe u Crepaji!

Banat Blues Cafe je fantastično mesto za izlazak. Čim uđete u lokal nailazite na šank pristojne veličine.  Desno od šanka je perfektno opremljena bina, ispred koje postoji i prostor za sedenje i za stajanje. Desno od bine je još prostora za sedenje iz kojeg se ulazi u posebno odeljenje za nepušače i za one koji bi da razgovaraju bez da im smeta buka sa bine.   U toj prostoriji je i neka vrsta igraonice sa fliperom i stonim fudbalom! Posle svirke (o njoj u sledecem pasusu) me je vlasnik lokala gospodin Gluvakov poveo da mi pokaže ostatak BBC-a, koji se sastoji od (ni manje-ni više nego) muzeja! Dakle, u jednoj adaptiranih soba, možete da razgledate izuzetno zanimljive starinske predmete iz prošlosti Banata. Sama kuća u kojoj je Banat Blues Cafe je neka vrsta muzeja, jer je stara oko 130 godina!

Ovog ponedeljka je u lokalu bila organizovana posebna vrsta svirke. Nešto između otvorene probe, koncerta i jam sessiona. Ad hoc bend na bini je nastupio u šestočlanoj postavi, ali ja lično poznajem samo trojicu: na električnoj gitari Dušan Gluvakov (gazda lokala, Crepajac), na klavijaturama Laslo Vidač (iz Debeljače, potpredsednik naše opštine BTW), dok je na dvanaestožičanoj akustari svirao Michal Sladeček (iz Kovačice, PhD filozofije, no less). Ostatak benda (bubnjar, basista i gitarista) nažalost ne mogu da imenujem, ali momci su bili zaista veoma dobri. Takoreći ceo nastup ovih ljudi je delovao kao omaž grupi Grateful Dead. Od ove grupe su svirali Bird Song, Uncle John's Band, Eyes of the World, Franklin's Tower , Ripple, Friend of the Devil i Deal. Pored navedenih svirali su i svoje verzije pesama The Weight (od grupe The Band), Can't find my Way Home (Blind Faith) i Melissa (Allmann Brothers Band).



Dakle, duge, preduge razrade, sa puno solaža i dosta slobodnih improvizacija i (više ili manje uspešnih, ali svakako uzbudljivih) eksperimenata. Jednu pesmu smo merili i trajala je nešto malo više od 19 minuta! Dakle, shvatate poentu ... Od pića, pili smo odlično točeno crno pivo, za koje je kelner tvrdio da dolazi iz pivare u Ritiševu (mala pivara, kod Vršca). Cene - pristupačne! Usluga - na zaista lepom nivou (za naše prilike).





Zato, ako ste željni dobrog provoda, odlične muzike i žive svirke - posetite Crepaju i Banat Blues Cafe!

A ako meni ne verujete, posetite njihovu web prezentaciju! Tamo imate i snimke i live stream koncerata!

Sve fotke by Millaa.